Пејзаж као део личности, страдања и стварања

Горан Михајловић, ликовни уметник из Косовског Поморавља.

Ликовни стваралац Горан Михајловић приказује трауматичан, апокалиптички, временски период у коме је страдао српски народ на косовско-метохијским просторима. – Труди се да остане на „златној линији“ између реалног и апстрактног
Израз „круг окрутности“ може бити синоним за тему која је доминантна у досадашњем опусу ликовног уметника Горана Михајловића који живи и ради у општини Гњилане на Косову и Метохији. Тај круг је и круг у којем се креће Михајловић приказујући трауматичан временски период у коме је страдао српски народ на косовско-метохијским просторима од рата 1999. године. Горан Михајловић се посебно везује за свој крај и за пејзаж – Косовско Поморавље, Шилово и околину. Михајловић је рођен 1979. у Гњилану. Дипломорао је 2008. године на Нишком универзитету, смер дизајн и пројектовање текстила. Постдипломске студије из области сликарства завршио је на АЛУ – Београд у класи професора Саше Филиповића. Михајловић је завршио мастер студије 2015. године и стекао звање – мастер-ликовни уметник. Ради као наставник ликовне културе у основној школи ,,Вук Караџић” у свом родном крају. У Смедеревској Паланци је 2016. године освојио прво место на Другом међународном бијеналу у уметничком цртежу. Учесник је бројних ликовних колонија на којима су његова дела запажена и награђивана.
Апокалиптичном атмосфером о људској суровости

-Тема мог ликовног изражавања је рат и његов садржај крајем деведесетих година на Косову и Метохији. Пејзаж Косовског Поморавља узимам као основно полазиште за компоновање слике. Апокалиптичном атмосфером на појединим сликама покушавам представити најнегативнији феномен цивилизације, а то је људска суровост, каже Горан Михајловић. Насловом изложбе “Круг окрутности” која је својевремено одржана у Врању, Михајловић апострофира гето и услове живота у њему, односно означава доживљај друштвеног и животног простора”, каже рецензент Михајловићевг мастер рада, ликовни уметник и професор Саша Филиповић. Један други ликовни уметник, Гвозден Антић, који је заслужан за препознавање Михајловићевог талента каже за Горанове слике да су по стилу „експресионистичке које залазе у надреално“.
О томе како је дошло до избора теме за „Круг окрутности“ Михајловић нам је рекао: -Почетак мог истраживања кренуо је симболично, након чега сам прешао у једноставан пејзаж. Зато што се у пределу свега појавног највише огледа универзално, а притом суштинско по човека. Због човекове склоности и тежње да стално живи само за себе, окорелост и безосећајност расту у нама као какав скривени рак. Рак који је ушао у срца појединих људи и немилосрдно, безосећајно као машина уништава све пред собом, за разлику од божијих речи који нам нуде ,,љубав, братсвто, милост и мир”. У свом раду покушао сам представити проблеме који рашчовечују човечанство и на тај начин се створила реч окрутност која је била инспирација за мој мастер рад.
Везан за завичајне пределе Михајловић их носи са собом и не одустаје од њихове тематске обраде. Он каже:
Замислите, попнете се на неко брдашце и одатле посматрате куће у подножју, ливаде, стоку на испаш… Због тога је пејзаж моје полазиште за моје стваралаштво, али није само оно видљиво. Ту су и мириси (покошено сено, борова шума), звуци ( црквено сеоско звоно, птичија песма), емоције док у тренутцима посматрате пејзаж задивљени природном лепотом. Наведени погледи са тог брдашца више се нису могли видети због окрутности времена у којем живимо. Из тог разлога у мојим сликама не могу се осетити мириси борових шума, звуци птичије песме и задивљеност природном лепотом.
Корона је нови круг окрутности
Време пандемије вируса корона Михајловић је искористио да се још више посвети стваралаштву.-Надам се да ће ова ситуација остати неким уметницима инспирација за неко време које ће остати иза нас. Наравно, уметност трпи последице ове ситуације због немогућности јавног излагања, напомиње он.
Као наставник и педагог покушава да на часовима ликовне културе изазове ведрије теме код ученика.- Трудим се да им објасним да сваки тренутак у свом животу па и у ликовном стваралштву посвете раду на себи, да сваки тренутак доживљавају кроз љубав, игру, очувању природе како би могли да се изборе са окрутношћу која их окружује. Како би се могли попети на оно ,,брдашце” подсећа он.
О томе како се као уметник осећа у Косовском Поморављу где је српско становништво и без короне у својеврсној изолацији Михајловић се јасно изразио:
-Ова тренутна ситуација, наводи не само мене као уметника већ и све грађане, на нека нова правила стварајући за нас још један нови круг окрутности.
О савременој дигиталној уметност и о апстракцији као ововременом тренду у сликарству, има свој став:
-Дигитална уметност је само још један правац уметничког истраживања. С обзиром да нас је толико преокупирала дигитализација наравно да је морало из тога да проистекне и дигитална уметност. А што се тиче апстракције као правца уметности, она има историју и процес истраживања иза себе, стварајући све веће корене у свету уметности. На појединим мојим сликама могу се уочити делови апстракције, али ја као основно полазиште увек користим реалне мотиве који касније добијају надоградњу апстрактног, универзалног или надреалног покушавајући да не пређем из света реалног у свет апострактног, већ да осатнем на „златној линији“.
Поред доминантног мотива „окрутности“ Горан Михајловић има и циклус слика са ведрим темама и ведрим бојама као што је циклус ,,Пламен камена“ који је радио на тему љубав. У ишчекивању бољих времена Михајловић се нада да ће ситуација са короном дочекати свој крај и остати забележена само на сликама и у неким другим уметничким траговима, а ведрије теме и призори завладати светом.
С.Ђукић