Петар Сарић (1937-2023)

ДРАГИ ПЕРО, После твоје породице, ми из „Јединства”, издавачке делатности „Панорама” имамо највише право да кажемо да си наш. Осим твојих почетака у школи, цео радни век провео си у издавачкој делатности „Панорама” – „Јединство”. Године 1999. након прогона српских институција и већине Срба са Косова и Метохије, ризиковао си живот да би спасао што се спасти може од богате издавачке продукције наше куће. То могу само велики и храбри родољуби. На уштрб породице, као уредник и директор Издавачке делатности проводио си у Дому штампе у Приштини више времена него у свом дому. Не штедећи се, уткао си себе снажним нитима у, иначе, богату тканицу културног живота Косова и Метохије. Борио си се за сваку књигу од преузимања рукописа до изласка из штампе. Често си био виђен поред офсет машине, у ротацији, у књиговезници, како би испратио до краја штампање књига које си уређивао и потписивао. И у томе се видела твоја величина и одговорност. Пре 55 година оснивао си Песничке сусрете „Лазар Вучковић” и на њих доводио најзначајнија имена српске и југословенске књижевности. Онако како се биљка одржава на врлетима, упркос суши и жеги, муњама и громовима, тако се Петар одржао на косовском немирном тлу и постао део те земље и неба и косовског трајања и судбине. Он је постао симбол трајања онако како трају косовске реке, како трају Шара и Брезовица, како трају цркве и манастири, онако како трају славе и крштења. Постао је симбол Приштине, и стожер „Јединства” – „Панораме” и њене издавачке делатности. Био је уредник од угледа и писац великог формата. Прво је почео да се остварује као песник и био запажен по рафинираном поетском изразу, по поезији која задире у мит и историју, али се истовремено бави и проблемима косовског човека и општег српског удеса. О тој поезији, најзначајнија књижевна критичарска имена српског језика и културе дала су високе судове и признања. Али, када се књижевном свету представио „Великим ахавским тргом”, прозом необичног садржаја, израза и порука, скренуо је пажњу на себе као неко који са тих простора доноси свежину и слави нов прозни израз. Од тог времена и од романа „Сутра стиже господар” почињу да се ређају нова прозна дела и да овом писцу обезбеђују почасно место у српској књижевности. Његови романи су неупитно најуспешнији пример беспоштедне, аутентичне и искрене литературе из пера врсног приповедача. Његова тиха и блага, али мудра и јака реч чула се далеко и снажно у буци немирних времена у којима је живео овде на косовској земљи. Био је поносан, али толерантан у нетолерантним временима. Јединствен и драгоцен у свему што је дотакао. „Јединство” – „Панорама” ће чувати успомену и са поносом и пијететом сећати се нашег Пере. И колико год био тужан овај тренутак присећајмо се најлепшег што смо добили од нашег књижевног великана. Печат његових идеја и подухвата заувек ће остати уткани у нашу кућу. Био је велики писац, угаони камен наше издавачке куће и наш пријатељ Петар Сарић. Пера је био звезда која ће још дуго сијати како у књижевности, тако и међу људима. Могао је да бира место боравка и починка, а он је изабрао Косово и Метохију и Брезовицу. Драги наш Перо, нека ти је лака косовска земља, а отворена рајска врата за твоју душу. Рада Комазец