ПИШИМО, ПЕВАЈМО И ГОВОРИМО О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
У ОРГАНИЗАЦИЈИ „ПАНОРАМА“ -ЈЕДИНСТВО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОДРЖАНИ 57. ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ“
Ову несвакидашњу песничку манифестацију отворила је Рада Комазец, директорица „Панорама- Јединство“, изразивши задовољство што у бајковитом пејзажу Лазаревог завичаја, испред његове родне куће, отвора песничке сусрете и што са тог места, подно Шар планине, креће овогодишњи песнички караван који је походио Штрпце, Готовушу, Грачаницу и Косовско Поморавље. Овогодишњи лауреати песничких сусрета „Лазар Вучковић су: Гроздана Лучић Лалић и Жарко Миленковић
Дводневна књижевна манифестација Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ које је основала и организује “ Панорама-Јединство“, ове године почела је окупљањем песника у Горњем Селу код Призрена – родном месту Лазара Вучковића, а након обиласка Светих Архангела. На песникову спомен -гробницу положено је цвеће и упаљене су свеће, док су песнички сусрети отворени књижевним часом одржаним у дворишту његове родне куће. Вођени тиме да је кључни сегмент сваког човека породица, родна кућа и завичај, песници су посебно били дирнути чињеницом да стихове говоре, не само у родној кући Лазара Вучковића, већ и пред члановима његове породице.
Песничке сусрете, 57. по реду, отворила је Рада Комазец, директорица Установе за новинско издавачку делатност „Панорама- Јединство“. Она је изразила задовољство што у бајковитом пејзажу Лазаревог завичаја, испред његове родне куће, отвора песничке сусрете и што је са тог места, подно Шар планине, креће овогодишњи песнички караван који је, након Горњег Села, походио Штрпце , Готовушу, Грачаницу и Косовско Поморавље, дружећи се са ученицима средњих и основних школа а песници су свуда срдачно дочекани по старом српском обичају погачом и сољу. Уз речи добродошлице, средњошколци у Штрпцу су посебно награђивали аплаузом песнике са љубавном поезијом и Милоша Зубца који их је пратио на гитари, а потом извео две своје нумере.
Након Штрпца караван се упутио у оближњу Готовушу, српско село које се први пут помиње у једној од повеља српског цара Душана. Свој највећи процват Готовуша је имала за време цара Душана , када је кроз насеље пролазио каравански пут који је повезивао царске градове Призрен и Скопље.
У дворишту основне школе „Рајко Урошевић“ у Готовуши предиван дочек малих Душанових потомака. Ученици нижих разреда са директором Стојаном Маринковићем дочекали су аплаузом песничи караван. Када је кренуо поетски час за најмлађе у извођењу сјајних дечијих песника Бранка Стевановића и Власта Ценића уживала су и деца и одрасли.
Косово је у нашем генетском коду
Централни део Песничких сусрета „Лазар Вучковић“, по традицији, резервисан је за вечерње сате када се и додељује награда која носи име овог прерано преминулог песника.
Обраћајући се присутнима у грачаничком Дому културе директорица „Панорама-Јединство“ Рада Комазец подсетила је да је Вучковић био новинар „Јединства“, и да је писао топле, дивне репортаже о малим, обичним људима из свог краја.
-Песник Лазар Вучковић појавио се као покретачки дах и изменио дух и естетику тадашње српске поезије на Косову и Метохији и допринео њеном осавремењивању. Лепота поезије, вредност магичне речи, јаке слике, складне версификације, то су одлике или карактеристике Лазареве поезије. За њега песма нема тренутак настајања. Она је беспочетна, бескрајна и никада се не завршава. Он фасцинантно пева о далеким морима, изгубљеним морима, бескрајним дубинама, како би дошао до спознаје да је све одређено и могуће. Заправо, његова поезија је и део његове биографије и његовог, на жалост, прерано завршеног живота, казала је Комазец.
Према њеним речима, Вучковић је оставио велики утицај на остале песнике на Косову и Метохији и истакла да се песнички сусрети њему у част одржавају по 57. пут.
-За ових 57. година, колико се одржавају на косовско-метохијском тлу, запамтили су много тога. Од сталних притисака на српски народ, српски језик и српску културу, сталних демонстрација, прогона, болести, богиња, короне и, на жалост, рата и нових прогона. Болести су долазиле и одлазиле, али прогон српског народа, језика и културе је сталан и континуиран. Нигде као овде, на Косову и Метохији, песници не стоје са страхопоштовањем, откривајући смисао живота и онога што он јесте. Јер, управо овде човек моли, моли за мало починка и мира у немирној околини, рекла је Комазец и додала да песници желе да се стапају са Косовом, али да то није израз њихове жеље, хтења, већ је то потреба сваког Србина, јер је биолошки предодређен томе, то му је у генетском коду.
Комазец је посебно истакла да су Косово и Метохија просторно, духовно и тематски у литератури.
-То је данас итекако значајно како би ови проблеми и ове тешкоће са којима се суочава српски народ био видљив и актуелан. Наш задатак мора да буде да пишемо, певамо и говоримо о Косову и Метохији и не само као књижевној инспирацији, већ као о реалном простору на којем Србин жели да живи слободно, као сваки цивилизован и слободан човек у Европи. Ови сусрети су, рекла бих, једна линија продужетка, нит, заветна нит опстанка, златна нит трајања и звездани ланац песама за оне који нас не чују, а за све оне који ће нас чути и за Србе широм света кажемо – ма где год да сте, Косово и Метохија вас увек чекају, нагласила је Комазец и поручила да ће „Панорама -Јединство“, и у наредним годинама, уз Божију помоћ, организовати ове сусрете чувајући на тај начин српску реч, културу, српски језик и писмо на Косову и Метохији.
Свечано књижевно вече у Грачаници својим стиховима отворио је песник Ратко Поповић, рекавши да је Лазар Вучковић велико песничко име и да његове три антологијске песме: „Жути пас“, „Фењер“ и „Ноћ земље и воде“ доносе предсказање онога што ће се десити и казао своју песму „Отац напушта кућу“. Потом су загрмели и остали песници и одушевили љубитеље писане речи у Грачаници.
На крилима песме у свет снова, љубави и маште
Другог дана 57. по реду песничке манифестације „Лазар Вучковић“ песнички караван групе еминентних српских дечјих и песника за одрасле боравио је у Косовском Поморављу где је остварено једно предивно дружење са школарцима. Поете су казивале своје стихове, али и ученици, такође, рецитовали песме запловивши при том на крилима поезије у свет снова, љубави и маште.
Најпре је песнички караван боравио у ОШ „9.Мај“ у селу Кололечу где су их у више него срдачној атмосфери дочекали традиционално погачом и сољу наставници и ученици пожелевши им добродошлицу, видно обрадованим доласком песничког каравана у ово некада велико српско село у коме данас живи око стотину преосталих Срба, а у некада великој школи наставу ове године похађа само 12 деце.
Директорка новинско издавачке куће „Панорама – Јединство“ Рада Комазец главни организатор песничких сусрета „Лазар Вучковић“ је у Кололечу, на почетку сусрета песника и деце, поздравила децу и наставнике ове школе, којима је иначе недавно у име издавачке куће на чијем је она челу, уручила вредну донацију књига, обећавши им тада да ће у њихову школу довести песнике. Комазец је изразила задовољство што се то обећање, а на радост ученика школе у Кололечу, и остварило. У овој школи су наизменично у дивној и шаљивој атмосфери стихове казивали дечји песници Бранко Стевановић и Власта Цанић, при том уз бурне аплаузе деце, која су остварила срдачну интеракцију с песницима. Потом су запослени у школи приредили закуску за како су им рекли драге госте, који су дошли из далека у њихово село, које годинама уназад ретко ко обилази, те им је песнички караван био један диван догађај.
Након Кололеча песнички караван наставио је пут села Врбовца, где је у ОШ „Марко Рајковић“ у овом месту у коме данас живи око пет стотина Срба, такође наишао на добродошлицу и срдачан пријем школараца и наставника уз такође предивно дружење са њима уз поезију за децу и одрасле. И овде су песници деци казивали своје стихове, а деца песницима рецитовала поезију. Власта Ценић и Радмила Кнежевић својом поезијом на тимочко -призренском дијалекту били су право освежење за ученике. Ученике и наставнике ове школе поздравила је и књижевница Милка Кајганић из Цириха која уређује часопис за српску дијаспору „Надахнуће“.
Награда Жарку Миленковићу и Гроздани Лалић Лучић
Најсвечанији део песничких сусрета је додела награде „Лазар Вучковић“ коју додељује Установа за новинско издавачку делатност „Панорама -Јединство“ и то за најбољу поезију објављену у часопису „Стремљења“ између два сусрета. Ове године, лауреати ове несвакидашње песничке манифестације су: Жарко Миленковић, песник и књижевни критичар из Грачанице, и Гроздана Лучић Лалић песникиња из Београда.
„Поезија Жарка Миленковића носи нови поетски омлад и производ је огромног песничког дара искуства и сна. Стварана под високом духовном температуром, на граници стварног и могућег, све од косовског тла и неба, људских удеса, стоицизма и надања, ова поезија се сама наметнула и заузела високо место на естетској скали. У језгру овог певања је косовска земља и косовски човек, који је као такав громобран усправио да сведочи о свету, себи и времену. Зато тај разуђени поетски израз говори о великој кондензацији стваралачког искуства и дара, и да се песник није бавио познатим и блиским, већ да је трагао за новим сферама поетског смисла и трајања“, каже се између осталог у образложењу жирија.
Песникиња Гроздана Лучић Лалић, по оцени жирија, у себи носи сенку која стихове претаче у емотивне наративе и у том процесу открива универзалне истине о искушењима, слабостима али и духовности као темељни аспект овог њеног циклуса објављеног у часопису „Стремљења“.
„Раскошним песничким изразом мирно и искрено даје духовни угођај поезији откривајући истину и дубоку стварност, а као израз креативности и интроспекције пружа читаоцима сложеност људског искуства. Кроз духовност промишља о тешким питањима и људским вредностима као и недокучивим спознајама изазваним неочекиваним ситуацијама. Ово песничко стваралаштво слика је личног печата уверљиво изражавајући себе, свој свет и живот“, сматра жири.
Захваљујући се на награди песник Жарко Миленковић запитао се како одбранити право на реч, самим тим и на мишљење, онде где се слободна реч највише гуши и од које се уједно и највише плаши?
-Да ли нас богато искуство поезије може у томе нечему подучити? Уколико поезију доживљавамо на два начина, као израз слободе (чак икада је њен аутор неслободан) и као један специфичан облик жртвовања за ту слободу и право на реч, онда и те како може. Само ако је слободна, поезија се може назвати поезијом у том најчистијем облику. А писање поезије јесте специфичан облик жртве у коме песник жртвује све, не знајући до самог краја шта ће створити. Из тога произилази да је писање заправо борба са силама таме у коју свет свакодневно све више упада и са силама зла. Поезија је онај Вучковићев фењер, који, иако недовољан да осветли свет, може бити сасвим довољан да осветли срце и ум. И што је више тих фењера све више ће бити слободних, казао је Миленковић.
Песникиња Гроздана Лучић Лилић захвалила се на награди и нагласила да јој је награда „Лазар Вучковић“ једна од најдражих.
-Пресрећна сам што сам била у кући Лазара Вучковића и пресрећна сам што ови сусрети трају. Надам се да ће тако и остати. Надам се да могу да кажем да се и догодине видимо на Косову. Верујем у то. Верујем и да ће овај народ опстати, јер песници записују. Поред оваквих људи као што је Рада Комазец, Радомир Стојановић, који ово одржавају, и за које знам да важи она латинска изрека: Acta non verba (Дела, а не речи). Искрено се захваљујем и ово је сигурно једна од најдражих мојих награда, казала је Гроздана Лучић Лилић. Поред награде „Лазар Вучковић“ за поезију , додељене су и захвалнице за дугогодишњу сарадњу Ђорђу Јевтићу и Станиславу Којићу.
На овогодишњим песничким сусретима учествовали су: Перо Зубац, Ратко Поповић, Бранко Стевановић, Радомир Стојановић, Видак Масловарић, Гроздана Лучић Лалић, Власто Ценић, Мајо Даниловић, Невена Милосављевић, Владан Ракић, Милош Зубац, Живојин Ракочевић, Радмила Кнежевић, Ратко Стоиљковић, Новица Соврлић, Жарко Миленковић, Божица Везмар, Милица Стојановић, Ђорђе Јевтић, Анастасија Воштић и други. Кроз програм је водила драмска уметница Јасмина Стоиљковић.
Песници, учесници другог дана песничких сусрета „Лазар Вучковић“ посетили су и манастир Драганац у Косовском Поморављу, задужбину кнеза Лазара, где су имали прилику да се ближе упознају са историјом и садашњом ситуацијом у овој великој српској светињи, добивши при том инспирацију за неке нове стихове у којима ће ући Драганац. Иначе, Лазар Вучковић био је новинар и репортер листа „Јединство“ у Приштини. Један је од првих српских послератних песника на овим просторима. Писао је приче и репортаже. Своје прве радове објавио је управо у поменутом листу и часопису „Стремљења“ које издаје „Панорама-Јединство“. Утопио се у Охридском језеру заједно са црногорским песником Блажом Шћепановићем, учествујући на Струшким вечерима поезије 1966. године.
М. Чанковић
С. Ивковић
