Подсећање на повратак Срба и допринос митрополита Анфилохија

У Осојану одржан други „Ђедов сабор“

 

 

У Осојану је 6.и 7. августа одржан други „Ђедов сабор “ којим се обележава поврататак расељених Срба у ово место. „Ђедов сабор “ је установљен прошле године на предлог Епархије рашко призренске, институција културе и верног народа, а у част блаженопочившег митрополита Анфилохија Радовића и као подсећање на неизмерн допринос за повратак Срба у Осојане након њиховог протеривања по завршетку рата на простору Косова и Метохије. Митрополит Анфилохије је августа 2001.године у првим данима повратка расељених Срба био са повратницима да их охрабри и подржи својим примером, љубављу и молитвама.
„Ђедов сабор “ је започео у вечерњим сатима 6. августа књижевном вечери у просторијам у Осојану, на којој су пригодне стихове , уз подсећање на лик и дело митрополита Анфилохија, говорили српски косовско-метохијски књижевници Ратко Поповић, Новица Соврлић, Драгомир Костић, Александар Дунђерин, Виктор Поповић. Први дан „Ђедовог сабора “ својим наступом увеличао је народни гуслар Станко Аџић.
Други дан „Ђедовог сабора“ протекао је тако што је најпре у јутарњим садима у цркви Светог архангела Гаврила у Осојану, владика Рашко призренски и Косовксо-метохијски, Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва из више манастира и цркава са простора Косова и метохије и монашттва из митрополије црногорско-приморске предвођених игуманом цетињског манастира Пајсијем Ђекровићем служио свету архијерејску литургију.
У својој беседи владика рашко призренски Теодосије уз остало казао је да је блаженопочивши митрополит Анфилохије био митрополит црногорско приморски, али да је у свом срцу и души носио Косово и Метохију.
Владика Теодосије је и овом приликом упутио позив косовскометохисјким Србима да не продају своју дедовину, јер она нема цену.
Представник Митрополије црногорско -проморске игуаман цетињског манастира , Пајсија Ђерковић беседећи присутнима на дургом „Ђедовом сабору “ у Осојану пренео им је благослове митрополита Јоаникија.
-Ово је место наша света колевка и голгота и место васкрсења.У име нашег митрополита Јоаникија , братства цетињксог манастира и целог свештенства и монаштва и верног народа Митрополије црногорско-приморске најсрдачније благодаримо на вашем позиву. Благодаримо што смо се удостојили да овде служимо у овој вашој светињи и да се поклонимо крсту ових светих мученика.Нарочито смо радосни што се са благодарношћу сећате наших пастира , као што сте установили овај свети сабор на сећање на митрополита Анфилохија и што са благодарношћу поштујете своје духовне пастире који бдију не само над сваком вашом душом већ над сваком нашом светињом ,над сваком стопом ове сете земље-казао је у својој беседи игуман цетињског манастира.
Председник привременог органа општине Исток, Коста Белошевић рекао је да се сабрање поводом обележавања повратка протераних Срба у Осојане дочекује са зебњом шта ће донети сутрашњи дан, јер је како је казао “ мир скројен и орочен интересима моћних“.
-Пред нама су моги изазови који траже нашу чврсту веру и одлучност да постојимо и опстанемо на овом просотору. Космичка је неправда да Космет буде без Срба, да наше богомоље буду оскрнављене , домови заравњени, имовина узурпирана јер је то идеја злурадих, бестидних-рекао је Белошевић. Говорећи о значају митрополита Анфилохија у процесу повратка расељених Срба у Осојане он је казао да је он митрополит један од најзначајнијих за први повратак расељених у ове крјеве.
– Он је у првим данима тој храброј групи повратника, који су се вратили на згариштима својих вековних огњишта, несебично пружао подршку, несебично их храбрио и својим беседама и молитвама уливао наду за вером и опстанком – истакао је Болошевић.
-Сведоци смо да су политички представници нашег народа изложени неслућеним притисцима , уценама , па чак и претњама како би прихватили уцене које се тичу садржине постојања на овим просотрима. Са овог места упућујемо захвалнсот свима како би остали своји на своме .И упрскос свим недаћама које смо имали у преходном периоду решени смо више него икада да останемо на нашим вишевековним огњиштима. Ми верујемо нашој држави, држави Србији и ми немамо другу државу, осим наше лепе Србије-поручио је Белошевић.
Гордана Ћикановић обраћајући се пристунима на другом “ Ђедовом сабору “ испред Удружења породица косметских страдалника захвалила житељима Осојана што су како је рекла пригрлили споменик који је удружење подигло у црквеном дворитшту.
– На споменику је уклесано 64 имена пострадалих од албанског торероа. Овде су мирни и ако ту нису сахрањени, али ово спомен значи да их не заборавимо.На споменику је уклесано 64 имена, али још увек се не зна судбина половине тих страдалника-казала је Ђукановић узс подсећање да су земни остаци страдалника који су пронађени сахрањени на гробљима у Централној Србији, Црној Гори и малобројних на Косову и Метохији.
-Ми смо захвални породицама жртава што смо део Ђедовог сабора овде. Митрополит Анфилохије је давао снагу да издржите да оптанете на овим просторима,а нама породицама жртава је такође давао другу врсту снагед, да издржимо у муци и болу који смо преживели и који преживљавамо и данас- рекла је Ђукановић.
Удружења породица косметских страдалника положилоје венац крај споменика српских страдалника са територије општине Исток. Након што је владика Теодосије служио прастос крај овог спомен.
Други дан “ Ђедовг сабора “ својим наступом у оквиру пригодног културно ументичког програма увеличали су члавноу КУД“ Копаоник“ и музичка група „Старозаветни ижвори“.
“ Ђедов сабор “ организовали су Епархија рашко-призренска, Парохија осојанска, Дом културе „Грачаница“ из Грачанице, Привремени орган Општине Исток, КУД „Копаоник“ Лепосавић, Дом културе „Свети Сава“ Исток.
Повратак Срба у Метохију започело је августа 2001. године, тада се у Осојане вратило њих 54 особа. Данас у Осојанској долини, којој припадају осим села Осојана и неколико других повратничких села живи око 300 Срба.
За све учеснике сабора приређена је “ Трпеза љубави“ у оргнаизацији Привременог органа општине Исток.
С.И.