Поетски бисери и у њима стихови

Дружење са песником Радомиром Стојановићем у УКС пред Нову 2020. годину.

Радомир Стојановић вешто барата и римованим и неримованим стихом. Он припада неосимболистима. Радомр Стојановић спада у категорију најдрагоценијих песника који на први поглед изгледају врло традиционални, рекао је Душан Стојковић
Са 2019. годином опростили смо се дружењем са песником Радомиром Стојановићем у чију је част недавно приређено представљање поетске збирке „Наличје тишине“ у Удружењу књижевника у Београду. Књига је објављена у оквиру библиотеке „Григорије Божовић“ Установе за новинско-издавачку делтаност „Панорама – Јединство“. Ово песничко вече водио је Миљурко Вукадиновић који је рекао да је мит о Косову садржан и у поезији Радомира Стојановића и да његова поезија то издашно показује. О песмама из поетске Стоајновићеве збирке „Наличје тишине“ обилато је говорио познати српски књижевник, критичар, историчар и преводилац Душан Стојковић који је за ову књигу написао и рецензију. Он је о песнику Радомиру Стојановићу говорио пажљиво и аналитички детаљно.
Стојановић припада неосимболистима
– Радомир Стојановић је аутор који је дошао с Косова и Метохије. Његова књига се зове „Наличје тишине“. Ја сам његову песму назвао – песма с друге обале. Радомир Стојановић вешто барата и римованим и неримованим стихом. Он припада неосимболистима. Радомр Стојановић спада у категорију најдрагоценијих песника који на први поглед изгледају врло традиционални. Не може се изаћи из властите песничке коже. Радомир Стојановић никада није био песник који гледа „преко плота“. У сваком песнику постоји тај његов унутрашњи сат. У крајњој линији не можете говорити о неким симболима о којима нико није говорио. А преписивачи су се унапред из поезије исписали. Код Радомира Стојановића симболику налазимо и у насловној страни књиге и у насловима песама у којима су често две речи од којих једна другу осветљава, рекао је, између осталог, Душан Стојковић. Песник Видак Масловарић је такође говорио о Стојановићевој пеозији посебно нагласивши да је Радомир Стојановић и као човек издашне доброте и да је он зато текст о његовој збирци „Наличје тишине унасловио са – Златна нит песме. Тишина је увек оптерећујућа, рекао је Масловарић алудирајући на наслов збирке, а такође је тешко подносива Стојановићева „сива пређа“. Уверен сам да га је песма „Ако одем“ довела до „Наличја тишине“. Стојановић још уек није успео да напише „одбрамбену песму“, закључио је Масловарић.
Песме у шест циклуса
„Наличје тишине“ је шестоделна збрка. Отвара је уводна песма „Расуте звезде“, а њени циклуси су : „Испод свода“ , „Неизговорена ватра“, „Расањене даљине“, „Храм од снова“, „Завичајна пређа“, „Са мирисом храма“ . Њихови наслови уводе неколике симболе Стојановићева песништва. Поред тишине то су: звезде, ватра, сан, даљина, храм. Симболика се лако открива и у насловиам песама: „Гласиви поља“, „Испод коже неба“, „Семенка сна“ , „Расањене даљине“, „Књига тишине“, „Суза васељене“, „Душа песме“, „Гнездо јутра“ и друге. Косовска девојка и Бошков барјак јављају се у песми „Испод коже неба“, а млада Гојковица у „Неокађеним речима“. Чувени Шантићеви стихови „И кад нам мушке узмете животе/ Гробови наши бориће се с вама! (“Ми знамо судбу“) имаће свој ођек у Стојанвоићевој потресној лирској тврдњи: … „нас и даље убијају мртве“ („Комска несаница“).
Кажу упућени да Радомир Стојановић у свакој збирци има песму која је поетски бисер, а у песми блистави стих. Овом приликом у поетском дружењу с њим стихове је читала драмска уметница Јасмина Стоиљковић као и сам аутор. Рецензент и уредник издања Рада Комазец није могла да дође због смртног случаја у породици јер јој је преминула мајка.
С.Ђукић

Подели на: