среда, 30. новембра 2022. | 19:21
Најновије вести

Поезија као ехо живота над мртвом технологијом

Песничко вече Милице Јефтимијевић Лилић у клубу Радио Београд

 

 

Милица Лилић је представила две збирке поезије „Моје најљубавније“ и „Кодирано знање“ и избор из критике „ „Логосно преобиље света“

Милица Јефтимијевић Лилић, књижевница, књижевни критичар, новинар и уредник, приредила је синоћ љубитељима њене поезије песничко вече у сали Клуба Радио Београд. На њено и на опште задовољство сала овог клуба била је препуна. Публика се са ауторком дружила уз поезију, разговор и музику академског виолинисте Исмета Јашаревића, познатог „косовског Паганинија“. Разговор је водила Драгана Лилић, а програм Ана Марија Симоновић. Овом приликом Милица Лилић је представила три своје нове књиге, две збирке поезије „Моје најљубавније“ и „Кодирано знање“ и избор из критике „ „Логосно преобиље света“

Представљене три нове књиге

Одушевљена овим сусретом књижевница и књижевни критичар Гордана Јеж Лазић је овако описала доживљај који су сви осетили: Нећу рећи – књижевно вече, синоћ се догодила књижевна историја. Не стају ни у фотографије ни у снимке ни језе ни сузе у очима после изговорених стихова. Не стаје ехо аплауза, толико дугих да на лицу књижевнице препознате ону сенку богобојажљивог – али песма је од Бога. Не стаје ни понос што припадате времену њене савремености. Ни громадно достојанство што са њом припадате овом народу.

Милица Лилић је читала своје песме које су изазвале искрене овације праћне дуготрајним аплаузима. Прво је представила збирку „Кодирано знање“ која је нешто као ехо свега живог над мртвом савременом технологијом без које, скоро да се не може, али која је удаљила и отуђила човека што је у овој збирци јасно забележено. Таква је песма „ Дал стиже последње време“. У истој песми упућује своју беспогрешну критику што је вирусу Ковид 19 дато тако моћно име Корона. Песникиња је такође говорила и своје одабране љубвне, за ову прилику најљубавније песме. Има доста песама о вечитој филозофској и песничкој теми – о смислу живота. Такве су песме „Празне се нови дани“, „Ко ће закуцати на врата твоја у позни час“ и бројне друге.

Милица Јефтимијевић Лилић, рођена у Ловцу код Бањске завршила је 1977. године Филозофски факултет, Универзитета у Приштини, одсек за југословенску књижевност и језик, а магистрирала је на Универзитету у Београду 1995. године. Од 1986. године радила је у Приштини на Универзитету у звању асистента на предмету Методика наставе српског језика на Филолошком факултету и професора више школе на Вишој педагошкој школи. Била је секретар Друштва за српски језик и секретар Друштва књижевника Косова и Метохије. Радила је у Радио Приштини као уредник од 1975. године као сарадник, а потом од 1979. до 1986. године као стално запослени уредник у Редакцији за културу и у Телевизији Приштина као уредник Редакције за културу од 1995. до 1999. године где је дала значајан допринос афирмацији стваралаштва, али је пратила и културна збивања у земљи.

Усудом развејани косовски ствараоци

Након изгона са Косова и Метохије, као самохрана мајка девојчица од 14. 16. година (супруг јој напрасно умире 1992. године ) долази у Београд где улаже велике напоре да опстане, без икакве институционалне помоћи, укључује се у књижевни и културни живот средине.

Донедавно била је уредник у Телевизији Београд у Редакцији дигиталног програма, а пре тога је девет година радила као уредник у Редакцији за културу. Снимила је 2003. године серијал „Усудом развејани“ о судбини протераних познатих српских писаца са Косова и Метохије: Пера Стефановић, Радослав Златановић, Ацо Ракочевић, Радосав Стојановић, Даница Андрејевић, Мирко Жарић и други.

У оквиру серијала “ТВ фељтон”, остварила је велики број пројеката у којима је представљен портрет најзначајнијих савремених српских стваралаца: Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, проф. др Новица Петковић (последња емисија о овом великом научнику и теоретичару у којој је говорио о сусретима са Успенским, Јакобсоном и другима ), Стеван Раичковић, Срба Митровић, Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Момо Капор, Владимир Копицл, Миро Вуксановић, Горан Петровић, Радмила Лазић, Милан Орлић, Новица Тадић, Кајоко Јамасаки, Драган Јовановић Данилов, Вујица Решин Туцић. Потом и познати светски ствараоци : Андреј Вознесенски, Салах Стетије, Манфред Јенихен, Роберто Мусапи, Матеја Матевски, Кито Лоренцо, Латушински и други.

С.Ђукић

 

 

 

 

 

Подели на: