Погинуо на ободу Јуничких планина

ХЕРОЈ СА КОШАРА – ПОРУЧНИК ИВИЦА ПЕТКОВИЋ ИЗ ТОПЛИЦЕ

 

У Топлици, вековима су се рађали јунаци, они који су се борили за Србију и српску идеју. Припаднике Гвозденог пука који су гинули већином у јуришу на непријатељске положаје Првом светском рату наследио је поручник Ивица Петковић који је у јуришу погинуо у бици на Кошарама 1999. године. Дао је свој живот, часно бранећи своју отаџбину када се српска војска супроставила знатно надмоћнијем непријатељу кога су чинили припадницима УЧК-а и НАТО алијансе.
Поручник Ивица Петковић рођен је 26. маја 1968. године у Прокупљу. Завршио је основну школу у Бајчинцу и Џигољу а средњу Техничку школу ,,15.мај“ у Прокупљу. Завршио је пешадијску Школу резервних официра у Билећи. Након одслужења војног рока, запослио се у текстилној фабрици ,,Топличанка“ у Прокупљу. Војну каријеру почео је у 63. падобранској бригади где је радио од 1993. до 1995. године као војник по уговору, 1996. године наставио је своју војну каријеру у 125 моторизованој бригади у Косовској Митровици са седиштем у Вучитрну где је у чину потпоручника обављао дужност командант стрељачког вода.
У агресији НАТО пакта на Србију, поручник Ивица Петковић био је командир стрељачког вода у саставу 125. моторизоване бригаде. Погинуо је 16. априла 1999. у борби против албанских терориста у рејону села Кошаре када је предводио своју чету у противнападу на албанске снаге. Погинуо је на ободу Јуничких планина, покушавајући са својом јединицом да поврати контролу над котом Маја глава на граници са Албанијом коју су заузели албански терористи. У том окршају погинуло је још 10 припадника војске а непријатељ је био удаљен од 50 до 100 метара. ВЈ није успела никада да заузме Маја Главу али је прекинула артиљеријско деловање са тог врха и ту је фронт стабилизобан до краја рата. По причи његовог команданта пуковника Ђурковића, када је почео напад, он је као прави српски официр, повео своје војнике у јуриш. Била је то борба скоро прса у прса. Непријатељ је био удаљен свега 50 до 100 метара. Када га је погодио метак, саборци су му притрчали у помоћ, али је он помоћ одбио говорећи да је сваки војник потребан у нападу. Када су се његови војници вратили, по окончању борбе, поручник је издахнуо.
На жалост, Ивица није дочекао да буде унапређен у чин капетана. За исказано јунаштво одликован је Орденом заслуге у областима одбране и безбедности првог степена, Успомену на Ивицу чувају његова супруга Драгана, синови Предраг и Мирослав који живе у Београду као и његов брат Зоран који живи у Бајчинцу. Име поручника Ивице Петковића је симбол пожртвованости и надљудске храбрости чиме је нашао место међу бесмртним сепским јунацима. Прокупље је морало да се одужи овом јунаку, његово име треба да буде део живота града, и да ученици уче о његовој храбрости из својих уџбеника.
-Иначе, битка на Кошарама почела је 9. априла а завршила се 14.6.1999. године. Погинуло је у тој бици 108 српских бранилаца Метохије а од тог броја: 6 официра, 13 подофицира и 89 војника.
Једна улица у селу Липовац код Крушевца носи име овог јунака на тражење мештана иако Ивица никада није живео у Крушевцу. Житељи села Бајчинца 14. априла 2019. године на основној школи у Бајчинцу у месту где је провео детињство поставили су спомен плочу са његовим именом, каже Љубинко Ђурковић.
-Ивица Петковић је један од 804 погинула припадника ВЈ и МУП-а у агресији НАТО на СРЈ 1999. године али и један од 66 погинулих војника и полицајаца из Топлице (од тога је 31 са територије Града Прокупља). У агресији страдало је и три цивила у Топлици, нажалост и 11 месечну бебу саоцем у селу Мердаре . Према подацима у борби против албанских терориста у 1998. године из Топлице је погинуло 10 припадника ВЈ и МУП-а. Након завршетка ратних дејстава од албанских терориста погинуло је 8 Топличана на административној линији са Косовом. Тако да је према званичним подацима у свим сукобима на подручју Косова и Метохије у сукобима од 1998. до 2000. године погинуло 84 војника, полицајаца и цивила из Топлице, напомиње Ђурковић.
Ивица је од топличких јунака који су погинули 1999. године у агресији НАТО пакта на Југославију највећи и он заслужује да се нађе раме уз раме са јунацима из Гвозденог пука. Вечна слава топличком јунаку !!!  С.Ђ.