Поглед на прошлост по новом обрасцу
Братислав Радовановић, уметник графике
–
Радови Братислава Радовановића су покушај да се у хипермодернизованом друштву, са измешаним виртуелним и стварним предвиди шта нас чека?
Ако су уметници најбољи амбасадори културе једне нације и ако сликају свевремено у човеку и око њега, онда је сликар – графичар Братислав Радовановић један посве специфичан и репрезентативан српски уметник средње генерације који с поносом каже да је учио код познатог сликара Зорана Јовановића Добротина на ФУ у Приштини. Братислав Радовановић рођен је 1972. године у Скопљу али је све до 1999. године живео у Приштини коју је напустио после бомбардовања крајем јуна 1999. године. Отишао је у Врање код пријатеља са једном торбом у којој су биле летње ствари и са намером да се врати после десетак дана…
Радовановић је дипломирао на графичком одсеку Факултета уметности у Приштини 1997.године а магистрирао на истом факултету 2002.године. Од 1998. до 2004. био је као асистент на Факултету уметности у Приштини. Члан је УЛУС-а од 1998. године. Учествовао је на више самосталних и групних изложби. Живи и ствара у Београду. Не обазирући се на дневнополитичке инф ормације јер се у кући Радовановића не гледа телевизија, он ипак својим делима вешто представља управо актуелне теме и савременог човека. Како? То је сувишно питање за уметника његовог ранга јер ослушкује и апсорбује информације из окружења на начин који је дарован талентованим ствараоцима.
Циклус слика Хоммо луденс
-Радови Братислава Радовановића су покушај да се у хипермодернизованом друштву, са измешаним виртуелним и стварним предвиди шта нас чека? Дискретним постављањем стратегије завођења посматрача , приказује се да су вредности, етичке, пророчке, Божје, људске, само затурене и да их треба поново пронаћи. То је својеврсно пост-пост-модерно читање архетипских митова, иронијско сагледавање прошлости из нове парадигме, обојене нашим временом. Овако ликовна критика представља уметника графичког дизајна, Братислава Радовановића.
Циклус слика Хоммо луденс Братислава Радовановића инспирисан друштвеним играма настао је 2019-2020. и представља покушај да се кроз наизглед баналне ситуације проникне у људску природу. Трилогија Дееп Блуе описује шаховску партију и први пораз човека од компјутера као симболичан прелазак у нови век. Шаховска партија као игра и као геополитичка игра чест је мотив на Радовановићевим делима.
Он је прошле године, са неколико колега из Србије , учествовао на престижној интернационалној изложби НордАрт у Буделсдорфу у Немачкој. Поред осталих, изложано је његово запажено дело „Ризико“ уље на великом платну.
Усмерен на смрт и на васкрсење
-Уметнички циклус ТРИ Братислава Радовановића управо је значајан по том успешном и суштинском компоновању различитих слојева из уметничке и културолошке баштине: аутор користи иронијску перспективу, као опробани модел сагледавања, тумачења и рекоструисања старих митова и митолошко-религиозних представа. Поигравајући се са религијским темама, пародирајући апокрифне и јеретичке списе који одступају од канонизованих теолошких догми, уметник успева да направи иронијски искорак, дајући обичним сценама и ситуацијама снагу пророчких, крајњих дешавања. Тако, тројица играча дечје друштвене игре освајања света, представљени су као модерна реплика тројице пророка док на мапи света траже Витлејем, и разговарајући о даровима за Божијег сина, онога који треба да донесе спас посрнулом модерном свету. Или су њихове мисли усмерене на смрт и васкрсење које се десило три дана после распећа. Радовановић је опседнут вечитом темом смрти и страха од смрти. Три повезана портрета приказују човека, Роба на умору, који као да чека смрт, на једној слици смирено, на другој у паничном страху, на трећој у медитативном магновењу. Уздигнута три прста на руци наслоњеној на прљаво стакло подсећају на руку дављеника осликавајуци стварност у којој живимо, рекао је Томислав Нововић о циклусу ТРИ Братислава Радовановића. Као и сви на планети и Радовановић је време пандемије вируса корона доживео као ограничење слободе и ево шта нам је о томе рекао:
-Свима нам је било тешко у протеклих пар година. Како сам већ рекао у нашој кући се не гледа телевизија и не прате вести тако да смо покушавали да што више игноришемо постојећу ситуацију и покушавамо да живимо иоле нормално. На жалост плашим се да ће ограничавања људских слобода у протеклом периоду оставити трајне последице на велики број људи.
С.Ђукић