Посебне екипе за детаљни увид у ситуацију из сваког кутка КиМ

 У КФОР-у постоји посебан тим чији је задатак да изађу у заједницу и опипају пулс, осете атмосферу, виде како су људи, како би рано упозорили на индикаторе претњи безбедног и безбедног окружења и слободе кретања

 

 

Кфор је 11. јуна 1999. године на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН почео да стиже на Косово са 44.000 војника из 39 држава света. У току 2007. године тај број је смањен на 16.000, а данас према званичним подацима НАТО, од укупно 4.511 војника КФОР из 27 земаља, 780 је из Турске, док је из Сједињених Америчких Држава распоређено 679 војника, што значи да Турска појачава своје присуство у јужној српској покрајини. Процене најављују да би до краја године број припадника турског контингента у снагама КФОР могао да достигне 1.000. Тренутно се на Косову налазе Италијани (628), затим следе Мађари (469), Пољаци (247)… док је Велика Британија заступљена са 37 припадника, а Немачка са 70. Од земаља из окружења, Словенија 271, Грчка 119 и Румунија 53 и Црна Гора једног официра. Од почетка доласка на Косово Кфор је у својим саставима имао посебне екипе у свим деловима које су пратиле и снимале објективом, камерама, двогледима, али и путем снајпера и дронова ситуацију. Тек крајем 2021. године Кфор је обелоданио до тада непознату мисију рада на терену. Кључна улога КФОР-а је да види шта се стварно дешава на терену и то је посао јединице која до краја 2021. није јавно приказивана. Њено деловање, састав и опрему обелоданио је тада магазин „Хроника” (Тхе Чроницле) који издаје команда међународних снага на Косову. Реч је о Батаљону за обавештајни рад, надзор и извиђање (ИСРБН) који је задужен да буде „очи” и „уши” команданта КФОР-а тако што пружа детаљни увид у ситуацију из сваког кутка Косова и тиме штити грађане јужне српске покрајине и међународне снаге. Јединица има ИСТАР способности (Интеллигенце, Сурвеилланце, Таргет Ацqуситион анд Рецоннаиссанце) карактеристичне за НАТО војске где су обједињене све компонентне војнообавештајног рада. С обзиром да већи део задатака обављају ноћу, амблем јединице је сова (енг. ОWЛ) која симболизује мудрост, моћ опажања и картицу главних активности: посматрање (Обсерватион), употребу беспилотних летелица односно крила (Wингс) и везу (Лиасион). За посматрање је задужен аустријски контингент који чини команду прве извиђачке чете у оквиру ИСРБН. Осматрање беспилотним летелицама је задатак друге извиђачке чете коју предводи 185. падобрански пук за проналажење циљева Команде за специјалне операције Војске Италије. За везу са локалним становништвом задужена је јединица британских Краљевских лансера (Роyал Ланцерс). За италијански контингент из 185. пука се наводи да је спреман и за борбене задатке специјалних снага, али да је њихов превашодни посао да податке које прикупе на терену, претворе у обавештајну информацију. ИСРБН је посебна јединица директно подређена команданту КФОР-а. ИСРБН као посебну јединицу чине људи из 8 нација и батаљон је размештен на три локације: у бази „Филмски град” код Приштине, „Ново Село” јужно од Косовске Митровице и „Вилађо Италија” код Пећи. Значајну улогу у обавештајним операцијама имају мађарски и хрватски контингенти са беспилотним летелицама Скајларк. Ови дронови имају радијус лета од 40 км од базне станице и батерију за 3 сата боравка у ваздуху. Са висине од 4.500 метара шаљу слику високе резолуције у базу. Подршку ИСРБН-у пружа контингент Швајцарске са хеликоптерима СА 332 Супер Пума који се користе за транспорт и извиђање из ваздуха. За посматрање, процену и прикупљање информација задужен је специјално обучен официр мађарске војске који се разуме у топографију и обавештајни рад. Још једна од ИСТАР способности јесу и снајперски тимови. Тренутно су за такав задатак задужени припадници елитне 6. падобранске бригаде Војске Пољске. Пољски снајперисти описани су као високо мотивисани и физички спремни за задатке на терену, а за све то су прошли напорну обуку. Снаге за брзо реаговање тренутно обављају припадници турског контингента. Они су конкретно задужени за патроле дуж административне линије Косова и Метохије и централне Србије. Патроле се организују као самосталне, заједничке са косовском полицијом и синхронизоване са Војском Србије. На сваком задатку користи се опрема за осматрање терена, са циљем да се открију илегалне активности, пре свега шверц. Занимљиво је да уопште није тајна да је декларисано време реаговања турских војника, 1 сат од добијања узбуне до тренутка покрета ка месту кризне ситуације. У почетку је КФОР био организован у пет сектора, Запад, Исток, Север, Југ и Центар док су сада одговорности подељене у два сектора, Исток и Запад. З. Влашковић