Постојаност и вера у трајање свога народа

Предстаљене две збирке песама „Сретечки поменик“ и „Гнездо“ Наде Хаџи-Перић у УКС

 

– Сваки повратак у Призрен и Средску, сваки додир са тим плодотворним антејским тлом одејкивао је плодоносно у њеној души, рекла је мр Милица Јефтимијевић Лилић на промоцији
У препуној свечаној сали Удружења књижевника Србије представљено је песничко двокњижје Призренке Наде Хаџи-Перић, песникиње и судије Апелационог суда. Две нове збирке „Сретечки поменик“ и „Гнездо“ у издању супруга Бранислава Хаџиперића и друштва пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена привукле су велику пажњу слушалаца, љубитеља Надине поезије на свечаној промоцији на којој су говорили рецензенти проф. др Радивоје Младеновић и песникиња и књижевни критичар мр Милица Јефтимијевић Лилић. Уредник и водитељ програма био је Видак Масловарић. Музичку подршку на овој промоцији пружила је проф. Стана Крстајић, дугогодишња Прва флаута Београске филхармоније, такође Призренка пореклом. Стихове су, поред песникиње, говориле и Дуња и Мирјана Каламир.

Призрен као средишете душе

Милица Јефтимијевић Лилић је рекла да овај сусрет побуђује радост што смо овде али и тугу што нисмо на својој земљи. Она је истакла да је Нада Хаџи-Перић своју нову збирку песама „Гнездо“ испунила као раскошну шкрињу девојачке спреме у коју су стали најлепши дарови њене душе , интелекта, искуства, предања и уб еђења пренети у нови дом да сачувају везу са првим домом и остану заувек у новом поседу. – Сва младост, стрепње, снови и жудње пулсирају из њене подмлађене душе која се у додир у са завичајем окрепљује и исцељује док ствара, док оживљава свој изгубљени град Призрен и средиште своје душе у којем су остале енергије вековних генерација и њихових тежњи за трајањем , креативношћу и лепотом, рекла је Милица Лилић. Напоменувши да је ово пре свега духовна поезија, рецензент књиге „Гнездо“ Милица Јефтимијевић Лилић је рекла да стоји и једна молитва у којој се песникиња моли да јој Бог опрости ако је негде у свом послу погрешила у некој пресуди. -Простор у којем је човек рођен има посебан значај за сваког појединца и уметника и њихови енергетски потенцијали су компатибилни. Свако насилно одвајање од њега нарушава унутрашњу равнотежу у човеку и познато је као носталгија за родним крајем, чак и када се добровољно напусти. Песникиња посведочује ту истину. Уосталом и све њене збирке то потврђују. Сваки повратак у Призрен и Средску, сваки додир са тим плодотворним антејским тлом одејкивао је плодоносно у њеној души, примећује мр Лилић.
Песникиња пише и љубавне песме. О мајци, природи, младалачкој љубави… -Враћајући се у младост песникиња обнавља тај занос младих година, ту љубав која и данас живи у њеном бићу иако је од тих дана протекло много година и много тешких збивања… Разноврсна у обликованим поступцима, катренима, сонетима и другим облицима везаног стиха, збирка „ Гнездо“, одаје обиље повода који су будили креативне дамаре поетесе, разна животна искуств али и овековечену брачну љубав која датира из младости, опстајање кроз све буре које су их спотицале, као и ослушкивање позних година које се приближав ају и буде стрепњу од непознатог. Богатог колорита, завичајне мелодије и лексике локалног обележја, ауторка је изнедрила кованице попут ових: душеспасно, ишодиште, долазиште и друге чиме се знатно освежава језик оним што је специфично како за аутора, тако и за поднебље. Овако закључује Милица Лилић.
Ауторка поезије нових наслова „Гнездо“ и „Сретенски поменик“ Нада Хаџи–Перић је у уводној речи објаснила како је саздала своје песничко „Гнездо“ у које су на промоцији дошли сви позв ани Призренци, Сречани, родбина и пријатељи и сви други њени поштоваоци:
– Као што птице своје гнездо (легло) плету од разних гранчица, сламчица, каменчића, делова земље ја сам ово моје гнездо, моју збирку песама, исплела од разних песама и песмица од којих неке представљају грану Вере, друге грану Љубави а треће грану Наде.

Песме писане у сретечком говору

Нажалост, била сам те „среће“, као још много људи које познајем, да гнездо које сам градила у завичају напустим вољом других људи па се стиховима преплиће и мжал за тим гнездом и родољубље као спона, лепљива твар, нит, која све гране повезује у нераскидиву целину коју са великом радошћу поклањам читаоцима.
На насловној страни књиге је фотографија Зоране и Лазара Радивојевића (мог братанца и снаје) у призренској српској ношњи испред Манастира Св. Архангела код Призрена, после њиховог венчања, које је обављено 28. маја 2022. године у Цркви Св. Ђорђе Призрену. Песме које њима посвећујем су део ове збирке.
О поезији Наде Хаџи-Перић, написаној у сретечком говору и о овом говору приповедао је њен рецензент, професор др Радивоје Младеновић, по мајци такође Призренац. – Сретечки говор којим су писани текстови песама, без обзира на то што поезија и организација стиха унеколико удаљавају језик песама од говорног дијалекатског система који је у основи Збирке, успешн о је употребљен.
-Сретечки говор својом основицом припада говорима призренско-јужноморавског типа, који се иначе настављају у областима са којима се Сретечка жупа граничи – са говором Сиринића и говорима Јужне Метохије, али су препознатљиви и трагови контаката са говорима западномакедонског залеђа… У самој лексици, богато посведоченој овом збирком, уочава се сродност са другим северношарпланинским говорима. Језичку в редност ове збирке треба посматрати и кроз избор речи које су се нашле у песмама, а по којима се народни говори – некада у непосредном суседству – међусобно разликују.
Језичком колориту Збирке придоноси и употреба изворних насеља: Милачики, Пејчики, Паличојки, Крајћи, Стајковце.
„Сретечки поменик“ доноси 22 песме међу којима су: „Сречанка“ “Мајка Симке“, „На јутрењу брату Ивану“, „Гледај матер проси ћерку“ и друге.
Нади Хаџи – Перић је на овој промоцији у УКС за збирку „Сретечки поменик“ уручена посебна награда – Дародавница коју јој је доделило Друштво за народно просвећивање „Светионик“ Крагујевац у оквиру Петог фестивала књижевног стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији за 2022. годину. У Страгарима код Крагујевца на овом фестивалу учествовало је 77 аутора са 200 радова. За постигнути допринос књижевног стваралаштва села Србије за 2022. годину додељено је 30 специјалних признања – захвалница.
 С.Ђукић