субота, 01. октобра 2022. | 23:50
Најновије вести

Права породица несталих на истину и правду

Округли сто Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ, одржан на Обилићевом венцу у Београду

 

Не може неко да тражи да Србија отвара архиве кад су се злочини десили доле. Доле су тела и доле су архиви, рекао је Одаловић. – Србија ће бити прва земља која је у Закон о несталима уградила водеће принципе на тражењу несталих лица, рекла је Милица Колаковић Бојовић, потпредседица Комитета УН за присилне нестанке
Поводом Међународног дана људских права 10. децембра, Председница Удружења киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић и секретар Удружења Олгица Божанић организовале су Округли сто „Права породица на истину и правду“ у хотелу Мажестик на Обилићевом венцу у Београду. Округли сто је одржан уз присуство и учешће свих који су били позвани. Поред Вељка Одаловића, председника Комисије за нестала лица Владе РС и доц. др Душка Челића, председника Координације српских удружења породица несталих, заробљених и убијених лица са простора бивше Југославије, на овом округлом столу говорили су и Јелена Лалатовић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Снежана Станојковић, тужилац за ратне РС, Игор Поповић, в.д. помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију, др Сузана Матејић, експерт за судску медицину и форензику. Током вишечасовног трајања Округлог стола говорила је и др Милица Колаковић Бојовић, потпредседник Комитета УН за присилне нестанке, Нихад Бранковић, координатор за односе са владама Западног Балкана ИЦМП-а, Биљана Здравковић, шеф МКЦК одељења за заштиту, Невенка Богдановић, секретар ЦК Србије у Крагујевцу. Округли сто је одржан уз финансијску подршку Комисије за нестала лица Владе РС, Владе Уједињеног краљевства и УНДП-у у Београду.

Лош третман српских жртава у региону

Вељко Одаловић је рекао да су присутнима поверени различити послови са различитим аспектима али са истим циљем. Лоша је ситуација са српским жртвама у региону јер се оне у неким местима ни не помињу. Рекао је и да је 400 тела екшумирано а 1200 идентификовано. -Ми смо у тај процес тражења ушли крајње порфесионално. Приштина не уважава више десетина локација које смо тражили на КиМ. Они их игноришу. У Хрватској имамо још тежи проблем. Ту је пробелм политичке природе. Н ајгоре је што ћуте они који би их натерали да раде то. Нема јаког гласа, истакао је Одаловић и напоменуо да са БиХ постоји коректна сарадњу.
Када је у питању Закон о несталом лицима, Одаловић је рекао да се овог пута отишло најдаље. – Ако се определимо да причамо о истини и правди онда нема колективне правде… нема механизма сарадње. -Не може неко да тражи да Србија отвара архиве кад су се злочини десили доле. Дали смо 2417 различитих докумената у функцији тражења несталих лица и све што је претражено је по нашим информацијама. Доле су тела и доле су архиви, рекао је Одаловић говорећи о несталима на КиМ. -Процес тражења несталих лица је заустављен од стране Приштине. Треба деполитизовати питање несталих лица и чешће организовати састанаке у Удружењу уз присуство представника ИЦМП-а, неки су од донетих закључака са Округлог стола. Удружење породица киднапованих и несталих лица је са овог округлог стола апеловало да се поступа у складу са потписаном Декларацијом у Лондону 2018. године која обавезује државе региона да убрзају проналажење несталих лица. Подвучено је такође да је на Косову и Метохији заустављен рад на екшумацијама познатих гробница, идентификацији 350 посмртних остатака жртава у мртвачници у Приштини, заустављен рад Радне групе за нестала лица између Београда и Приштине.

Нестали – најтеже наслеђе сукоба

Са овог форума је апеловано да овај проблем није политички већ цивилизацијско и хуманитарно питање. Нико нема право на монопол жртве. -Некад ова наша борба личи на глас вапијућег у пустињи који нико не чује. Најтеже наслеђе сукоба на Косову и Метохији је питање несталих лица. Право наших породица је да знају, а имају и право на правду. А ми апелујемо на власт да се законом уреде бројна питања несталих лица. Данас право не познаје нестала лица. Имамо још нешто да чујемо. Од шефа кабинета председика Републике смо обвештени да ће председник ускоро примити једну нашу делегацију која ће поново тражити доношење Закона о несталим лицима. Ми тражимо право да нас држава призна, рекао је др Душко Челић, председник Координације српских удружења породица несталих, заробљених и убијених лица са простора бивше Југославије. – Ни после 23 године трагања за нашим сродницима, немамо одговоре на питања која смо постављали државним институцијама, међународним организацијама, НВО, амбасадама. То су питања, где су наши отети чланови породица, да ли постоји право и правда за жртве, где је истина и зашто се скрива? То су и питања ко је одговоран за заташкавање злочина, премештање гробница, трговину органима киднапованих Срба и осталих, ко је одговоран за непоштовање међународних аката, грубог кршења међународниг хуманитарног права, скривање документације о злочинима и зашто сви архиви нису доступни, а документи предати институцијама ради разрешавања ове страшне трагедије, рекла је Верица Томановић. -Данас након више од две деценије, указујемо на непоштовање потписаних докумената од земаља потписница. Зато је толики број отетих, убијених и несталих на Косову и Метохији након 10, јуна 1999. године и зато је прогнано око 250 000 Срба и неалбанаца у присуству 50 000 војника КФОР-а, рекла је Томановић. Госпођа Томановић је и овог пута, по ко зна који пут подсетила да није испоштована Резолуција 1244 СБ УН од јуна 1999. којом је гарантована безбедност грађана на Косову и Метохији, затим и Резолуција о присилном затварању Међународне конвенције о заштити особа од присилних нестанака, Женевска конвенција из (1949), Други допунски протокол (1977) који штити људски живот и хуманитарно право, Хашка декларација, Хелсиншка акта и друга документа.

Чекамо повратне информације из Приштине

Порфесор др Сузана Матејић, експерт форензике и судске медицине, члан Београдске радне групе за нестала лица и члан Стручне комисије за нестала лица Владе Републике Србије је на Округлом столу Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији рекла да се много очекује од међународних институција и да су оне ту задњих неколико месеци. – Истина је у судској медицини. Забринути јесмо. Наилазимо на много отпора али их превазилазимо. Идентификација је хуманитарни аспект, а судска медицина је медицина у служби права. Политички оквир је захтеван. Ми на политички оквир не можемо да утичемо. Спустили смо ниво политике на ниво струке. Тренутнио је актуелна мртвачница у Приштини. Не знамо још увек тачан број лица у мртвачници у Приштини. Е сад чекамо фиђбек из Приштине, рекла је др Сузана Матејић, експерт за судску медицину и форензику.

Закон о несталим лицима

Др Милица Колаковић Бојовић, потпредседница Комитета УН за присилне нестанке је на Округлом столу Удружења киднапованих и несталих на КиМ, говорила о раду на Закону о несталим лицима, истакавши да се на овом закону никада није радило тако добро. Србија је прва земља у свету која је водеће принципе на трагању за несталима уградила у закон о несталима.
Славица Ђукић

Подели на: