среда, 22. септембра 2021. | 04:39

ОТИШАО ЈЕ И ПОСЛЕДЊИ БОЕМ

МИРКО ЖАРИЋ (1949 -2021) НОВИНАР „ЈЕДИНСТВА“

Овоземаљско трајање завршио је новинар „Јединства“, песник, драматург, највећи познавалац позоришта и филма на Косову и Метохији и последњи косовски боем – Мирко Жарић. Његов одлазак осиромашио је и растужио запослене у нашој кући, али и бројне наше и Миркове пријатеље. Песник и новинар Мирко Жарић, изузевши три године на месту управника Народног позоришта Приштина, цео животни век провео је у културној рубрици „Јединства“, која је изнедрила највећа имена културе и уметности на КиМ, а и била међу најбољима у бившој великој држави СФРЈ. Велики део књижевног рада Жарић је посветио позоришту, сагледавши обе стране позоришног посла, или другачије речено, бавио се позориштем изнутра и споља. У дугом временском распону пратио је позоришне премијере и гостовања на Косову и Метохији, као и широм пређашње Југославије, посебно се бавио представама Стеријиног позорја, МЕС-а, Сусрета „Јоаким Вујић“ и Битефа. Отуда у критикама Мирка Жарића можемо препознати, не само обавештајног позоришног зналца, већ и рецензента који је изградио чврсте критеријуме за просуђивање представа уједначане и несклоне било каквим компромисима. Критике Мирка Жарића – посебно оне о представама позоришта на Косову и Метохији, представљају важно сведочанство о укупном позоришном животу у нашој јужној покрајини, о дометима и падовима, врлинама и недостацима, глумачким и редитељским остварењима, али и односу једне средине према своме театру, па и о инструментализовању позоришта у политичке сврхе, о чему је Мирко често сведочио. Жарић је умео да препозна оно што други критичари нису могли или нису хтели да уоче, да је Албанска драма Покрајинског народног позоришта у Приштини већим делом била у служби албанског национализма и сепаратизма, него у служби еманципације и афирмације културе и позоришта. Жарић је на то указивао, као што је и значајне албанске драме здушно препоручивао и указивао на њихове вредности и квалитете. Изузетног дара био је и у песништву. Проф. др Даница Андрејевић често је говорила за Мирка Жарића да је једини српски песник с Косова и Метохије који поседује иманентни модерни сензибилитет, урбану инвенцију и осећај за легенде градског света. Његова поезија налази се на истим таласним дужинама с урбаним митовима, апсурдом и отуђењем савременог човека, па је своју поезију стварао на позорници буке, беса, какофоније града и дејством подсвесног који наговештавају лични и општи потреси. Својом лирском антиутопијом градског простора у рату који је оличење пакленог негативног живота, Жарић је креирао своју надиндустријску пројекцију рата и антибајку урбаног света. Са Ацом Ракочевићем Даринком Јеврић, Мишом Киковићем и Радетом Томићем остајао је до фајронта у приштинским кафанама. Тада су кафане биле „најважније институције“, где су се окупљали уметници и стварала књижевна дела. Мирко Жарић је био део уметничке елите КиМ, али и човек чији је начин живота одолевао прописаним нормама – боемски. У Приштини су се знале кафане са карираним столњацима где сте увек могли затећи Мирка, Дару и Ацу. У граду су препричаване легенде о њиховом боемском животу, а посебно се ту истицао, управо, Мирко Жарић. Његов таленат се није исказивао само у познавању позоришта и поезије већ је био и врсан новинар у сваком смислу те речи, али и човек са бујном маштом. И данас се препричава како је Мирко Жарић, као дописник из Косовске Митровице, послат да прати утакмицу а завршио у кафани. У међувремену је утакмица из неког разлога одложена за што Мирко није чуо у кафани те је послао извештај као да је одиграна. То се  препричавало годинама касније, а и сам Мирко Жарић отоме је често говорио. Сналазио се брзо и лако у новинарству и чини се да такви новинари „изумиру“. Свој боемски живот наставио је као прогнаник у Београду, а неправду и бунт због прогона и погроманад српским народом на Косову и Метохији исказивао је јавно и кроз поезију. Иза њега су остале бројне збирке песама, позоришни и филмски осврти, који ће у будућности осветљавати његово име. Хвала ти Мирко што си ведрином свога духа уносио радост и у наше животе.
Редакција листа „Јединство“

Подели на: