Превентивним мерама до контролисаног и успореног ширење вируса

Др Марија Милић, епидемиолог из Косовске Митровице о пандемији коронавируса

Водимо рачуна да се спречи уношење вируса у здравствене установе и заражавање здравствених радника имајући у виду специфичност овог дела територије Србије, каже др Милић
Разговор о пандемији корнавируса који је захватио и нашу земљу и подручје Косова и Метохије водимо са епидемиологом из Косовске Митровице др Маријом Милић. На иницијативу Кризног штаба Привременог органа Општине Косовска Митровица за сузбијање пандемије Ковиђа 19 и захтева Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије лекари, професори са Медицинског факултета Приштина део су тима лекара Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици. Као испомоћ и стручна помоћ својим колегама у Косовској Митровици у периоду од друге седмице у априлу ове године раде и професори, специјалисти за инфективне болести проф.др Радослав Катанић, шеф катедре за инфектологију и дерматовенерологију, проф др Наташа Катанић, реодвни професор на катедри и асистент на Катедри за превентивну медицину Др Марија Милић, епидемиолог.
Марија Милић рођена је 12. октобра 1985. године у Косовској Митровици. На Медицинском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици дипломирала је 2011. године са просечном оценом 9,47. Добитник је признања “Истакнути студент”, као и награде најбоље дипломираног студента Медицинског факултета Универзитета у Приштини коју је добила 2012. године. Специјалистичке студије из Епидемиологије је завршила са одличним успехом 2017. године, а током школске 2017/2018. године завршила је међународне мастер студије јавног здравља у Јерусалиму: „Тхе Интернатионал Мастер оф Публиц Хеалтх ат тхе Хебреw Университy-Хадассах Браун Счоол оф Публиц Хеалтх анд Цоммунитy Медицине, Јерусалем, Исраел, 2018“. Тренутно завршава и докторске студије и налази се пред одбраном докторске дисертације под називом „Процена знања, ставова и понашања студената Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици у вези ХИВ инфекције”. Асистент је на предмету епидемиологија Катедре за превентивну медицину Медицинског факулетету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, а као епидемиолог радно је ангажована на Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“.

• Нови коронавирус (ЦОВИЂ19 или САРС ЦоВ-2) који се прво појавио почетком децембра 2019. у кинском граду Вухану изненадио је и домаћу и светску стручну и ширу јавност. Какав је то вирус и како најчешће долази до заразе?

-У природи животиње су главни резервоари коронавируса, а неки од тих коронавируса могу прећи на људе те у том погледу инфекције изазвене коронавирусом припадају зоонозама. Након заражавања људи може се успоставити даљи интерхумани пренос коронавируса. Коронавирус код људи углавном доводи до развоја благих респираторни инфекција, најчешће асимптоматских. Међутим, тешки акутни респираторни синдром (САРС ЦоВ), коронавирус блискоисточног респираторног синдрома (МЕРС-ЦоВ) и ковидвирусна болест 2019 (ЦОВИЂ19 или САРС ЦоВ-2) доводе до развоја тешких респираторних инфекција и смртних случајева код људи. Нови коронавирус се најчешће интерхумано преноси капљичним путем, капљицама које избацује инфицирана особа приликом говора а посебно кашљања и/или кијања. Други могући пут преношења вируса је директни контакт (прљавим рукама, пољупцем и др.). Према последњим информацијама особа је најзаразније један до три дана пре појаве симптома болести и када има испољене симптоме болести.

• Одмах сте кренули у борбу са овом опаком заразом и вирусом који се шири невероватном брзином. Које су превентине мере на којима највише инсистирате и да ли то важи за сваку епидемију инфекције?

-Мере превенције заразних болести могу бити опште и специфичне. Опште мере превенције су намењене за спречавање појаве свих заразних болести, и углавном су сличне за инфекције које припадају истој епидемиолошкој групи болести. Када су у питању респираторне инфекције, којима припада инфекција изазвана новим коронавирусом, а у ситуацији када немамо вакцину као специфичну меру превенције, главне опште превентивне мере којима можемо спречити ширење коронавируса су социјано дистанцирање, посебно избегавање груписања људи у затвореним просторима са лошом вентилацијом као и мере личне хигијене међу којима треба истаћи значај редовног прања руку, ношење маски и рукавица.

• Здравство у Србији је прилично спремно и на време реаговало на појаву болести изазване новим коронавирусом у нашој земљи. На чему радите и каква је ситуација у српским срединама на Косову и Метохији?

-Слажем се са вашом констатацијом. Епидемиолошка ситуација у српским срединама на Косову и Метохији је тренутно под контролом. За сада немамо потврђених случајева инфекције изазваних новим коронавирусом у српским срединама јужно од реке Ибар али смо врло опрезни с обзиром да у суседним албанским срединама број оболелих расте па се вирус лако може проширити и у суседне српске средине. Наша пажња и активности су тренутно усмерене ка смањењу обољевања на северу Косова и Метохије које је тренутно жарише инфекције. Посебно се води рачуна да се спречи уношење вируса у здравствене установе и заражавање здравствених радника имајући у виду специфичност овог дела територије Србије. До сада је забележено неколико случајева заражавања здравствених радника у здравственим установама у српским срединама Косова и Метохије али се на време реаговало и тренутно имамо контролисану епидемиолошку ситуацију. Здравствене установе свакодневно прате и анализирају епидемиолошку ситуацију и свој рад организују у складу са протоколима и стручно методолошким упутством Института за јавно здравље Србије. Сваки случај сумње се детаљно испитује, истражују се сви контакти и стављају под здравствени надзор а потврђени случајеви инфекције изолују се и лече.

• Које сте симптоме уочили као изразиту појаву?

-Симптоми који се најчешће јављају код оболелих су повишена телесна температура, сув кашаљ, маласкалост а код пацијената који развију тежу форму болести јавља се отежано и убрзано дисање. Губитак чула укуса и мириса, такође се пријављују, мада ређе, као симптоми од стране оболелих особа.
Како умиру болесници који имају јаке симптоме коронавируса, како им помажете, да ли су то тешке смрти?
-Оно што је извесно је да неки пацијенти који развију тешку клиничку слику болести захтевају механичку вентилацију и повезивање на респиратор услед недовољности плућне функције. Већина тешких упала плућа се лечи медикаментозно а само они који развију акутни респираторни дистрес синдром захтевају механичку вентилацију. Свака озбиљна болест је тешка као и смрт, тако да је на ту тему незахвално говорити. Оно што је сигурно је да су наши лекари максимално посвећени сваком пацијенту и да дају свој максимум како би излечили оболеле и за сада су успешни у томе.

• Како вирус ишчезава из циркулације и колико предузете превентивне мере и поступци током пандемије могу да помогну у томе?

-Циркулација вируса у популацији може се зауставити стварањем колективног имунитета, а када је у питању инфекција новим коронавирусом прве процене кажу да би бар 70% популације требало да има имунитет на овај вирус како би се прекинуо пут ширења инфекције. Захваљујући примењеним превентивним мерама имамо контролисано и успорено ширење вируса кроз нашу популацију и као што видимо према досадашњим подацима највећи број оболелих је забележен код радноактивног становништва који је у мањем ризику да развије тежак обилик болести. На овај начин смо заштитили најугроженије групе становништва од обољевања и избегли преоптерећење здравственог ситема. Просечна старост оболелих у српски срединама Косова и Метохије је 47,5 година, најстарији оболели имао је 81 годину а најмлађи оболели била је беба од 15 дана.
Како тумачите чињеницу да се овом опаком заразом инфицирао значајан број лекара и здравствених радника у Србији и један број деце?

-Здравствени радници су у свим пандемијама губили животе лечећи оболеле од разних заразних болести. Наиме ризик којем се излажу здравствнени радници је знатно већи у поређену са грађанством, они су у сталном контакту са зараженим особама лечећи их и изложени су високим дозама вируса, а развој и тежина клиничке слике заразних болести битно зависи од количине и вируленције узрочника болести који се унесе у организам.
Што се деце тиче, она су такође осетљива и могу се инфицирати коронавирусом, али досадашњи подаци указују да имају мањи ризик да развију тежу клиничку слику болести већ обично имају асимптоматску инфекцију. Као асимтоматски носиоци вируса деца лако шире инфекцију на особе из свог окружења.

• Светска здравствена организација очекује и други налет коронавируса. Каква је улога превенције и евентуално вакцине (ако је до тада буде) у том случају?

-Не може се са прецизношћу рећи на који начин ће се нови коронавирус понашати у будућности и предвиђања су да ће добити карактеристике сезонског обољења. Очекује се да ће његова ативност највероватније бити смањена током топлих месеци и да ће ослабити под дејством топлоте и ултравиолетног зрачења што ће последично довести до успоравања његовог ширења. Такође, социјално дистацирање (идеално растојање између особа је два метра) је веће током летњих месеци услед чешћег боравка у природи. Улога превентивних мера ће бити иста као и до сада, а уколико дође до развоја вакцине то ће омогућити развој колективног имунитета што ће последично довести до смањења учесталост оболевања у популацији и смртности.
Славица Ђукић