недеља, 22. маја 2022. | 22:01
Најновије вести

ПРИШТИНА МОРА ДА ФОРМИРА ЗАЈЕДНИЦУ СРПСКИХ ОПШТИНА

 Међународна заједница, посебно они међународни фактори који су признали једнострано проглашену независност Косова, морају да утичу на ефикаснији начин на Приштину, да се врати за преговарачки сто. Аљбин Курти је идеолошки фанатик којег не занима како људи живе и да ли имају економску перспективу. Он има неку своју идеологију, своју идеју и у свом мозгу он мисли да може да је реализује. Вучић је променио и унапредио Србију и напади на њега имају један, једини циљ, а то је да дестабилизују Србију. Они желе да ослабе њега и да покушају некако да промене власт у Србији – рекла је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић

 

 

Иако се ономад стрпљиво ишчекивало шта ће да учини, чини се да председник Вучић није имао дилему када је за мандатара предложио садашњу председницу Владе Србије. У ситуацији када Србија „хода по танкој жици”, притиснута споља и изнутра, Ана Брнабић својим образовањем, енергијом, посвећеним радом, љубављу према земљи и народу и прагматичношћу успешно предводи Владу и репрезентативно представља Србију на сваком месту, доказујући да друштвени традиционализам не може да искључи пословну и политичку каријеру жене, а да су жене на Балкану у многим сегментима живота вредније, одговорније и оданије од мушкараца. О Косову и Метохији и актуелним политичким питањима, специјално за рођендански број „Јединства” говорила је Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије.

  • Може ли доћи до реализације договореног у Бриселу док власти у Приштини третирају нашу јужну покрајину као „независну државу”?

Ако разговарамо о Бриселском споразуму, он мора да се реализује. Ја не видим ни једну другу алтернативу. Дакле, Бриселски споразум потписан је још 2013. године, као први споразум о нормализацији и мора да се имплементира. Уколико желимо да преговарамо о неком другом споразуму о нормализацији, морамо прво да имплементирамо први. Не видим уопште опцију да сада идемо назад, на период пре 2013. године, да поништавамо све договоре и све оно што смо ми испунили, јер Приштина није испунила ништа и, да преговарамо неки нови споразум. Не постоји та могућност. Коначно, то је и међународни споразум чији је гарант ЕУ. У том споразуму је и потпис високог представника ЕУ, тада баронице Кетрин Ештон. Тај споразум мора да се примени, односно, Приштина мора да формира Зједницу српских општина.

  • Стандард обичног албанског народа на КиМ је на ниском нивоу, незапосленост висока, инвеститори заобилазе КиМ. Да ли је Куртијева националистичка реторика, између осталог, и у служби замагљивања суштинских ствари, као што је економија, односно живот грађана?

У најновијој анкети коју је крајем новембра спровео Међународни републикански институт 78 посто испитаника са КиМ, углавном Албанаца, у доби између 18 и 35 година, изразило је жељу да напусти територију КиМ, ако им се пружи прилика, јер не виде тамо перспективу. Територија Косова и Метохије, коју они називају „Република Косово“, је међу најсиромашнијим подручјима у читавој Европи. Тамо је БДП само 4.300 долара по глави становника, а по неким подацима који постоје, упитно је да ли су они прецизни и тачни, трећина становништва је незапослено. Ја мислим да је то вероватно и нешто више и да је високи степен сиве економије. Тако да је огроман економски проблем за квалитет живота, за будућност, за просперитет тих људи и њихових породица. За једног озбиљног политичара превасходно би било потребно, да се на прагматичан начин бави овом темом, како би људи желели да остану да живе на тој територији. Али, ја искрено мислим, допуштам наравно да грешим, да се Аљбин Курти не бави стварањем конфликта да би побегао од тих проблема или да би их замаглио. Он је идеолошки фанатик којег не занима како људи живе и да ли имају економску перспективу. Курти има неку своју идеологију, своју идеју и у свом мозгу он мисли да може то да изгура. Оно што не види као политичар је, да послова неће бити, радних места неће бити, инвеститора неће бити, док се не постигне договор са Београдом. Нико неће инвестирати своје новце у територију којој се не зна статус. Можда се тај статус зна из угла Аљбина Куртија, као што ја знам статус те територије, али, та два статуса су потпуно супротстављена. Док год се не направи дугорочно одржив договор између Београда и Приштине, економске прилике на КиМ не могу да се побољшају и унапреде. Ако му је заиста стало до радних места, квалитета живота и перспективе за младе људе, онда му на првом месту мора да буде дијалог са Београдом. Пошто он у својој глави мисли да је то завршена ствар, да је тзв. Република Косово „независна држава“ и пошто је то његова идеологија, он је идеолошки фанатик. Ја сматрам да он ништа друго осим тога и не види. Дакле, не мислим да он игра неку игру у којој прави политички конфликт да би заборавио економске проблеме. То је његова идеологија и он је у том смислу потпуно посвећен њој. На крају, то ме и највише плаши, зато што то не доноси ништа добро ни за Албанце ни за Србе на КиМ, ни за читав овај регион.

  • Иако је у светским размерима позната албанска мафија као и криминал и нарко картели на Косову и Метохији, увек се настоји криминализовати само север покрајине и Срби. У ситуацији када Приштина покушава интегрисати север и заокружити своју такозвану државност, у каквој је функцији учестали наратив о криминализација севера КиМ ?

Нажалост, север Косова, односно Срби на северу КиМ се не криминализују само од стране Приштине и приштинских или албанских медија на КиМ, већ у огромној мери од стране наших медија овде у Београду и у централној Србији. Мени је лако да оценим зашто се то ради. Српска листа је прва политичка организација која је ујединила Србе. Пре Српске листе Срби нису имали јединство, нису имали јединствени глас. Када имате је динство и један глас онда имате и значајно већу политичку моћ. Са том политичком моћи ви можете неке ствари да урадите. Пре тога, или у случају да није постојала Српска листа или да неко проба и успе да је растури, Срби би се вратили на подељене политичке организације, подељене политичке партије, не би имали јединство и утолико би били слабији. Пре Српске листе важио је наратив да Срби не могу да се сложе. Пошто Срби не могу да се сложе, Срби не знају шта хоће. И, пошто Срби не знају шта хоће, онда са Србима не може ни да се разговара. Сви албански политичари, све албанске елите и већина политичара из оних земаља које су признале независност Косова, још увек играју на ту разједињеност и подељеност међу Србима. Увек су то узимали као алиби да се практично Србима ништа не да, да се са Србима не разговара и да се не постигну никакви договори. Када је настала Српска листа, уз огромну помоћ и подршку председника Александра Вучића, који се својим ауторитетом заложио за то да се Срби на КиМ коначно уједине, скоро па одједном, преко ноћи, поправио се положај Срба на КиМ. Они су заједно гласали, имали политичку моћ и могли да утичу на процесе. Због тога многи желе да криминализују север Косова, односно људе у Српској листи, да би растурили Српску листу, а самим тим и српско јединство, да се вратимо на време када су Срби били разједињени, међусобно посвађани и када је могао да их манипулише ко је како хтео.

  • На Куртијеве изјаве о уједињењу са Албанијом међународни фактори се не оглашавају. Може ли доћи до нормализације односа Београда и Приштина док се јасно не стави до знања Приштини да је неминован компромис?

Моје мишљење је да читава међународна заједница, посебно они међународни фактори који су признали једнострано проглашену независност Косова, морају да утичу на ефикаснији начин на Приштину да се врати за преговарачки сто. То је њихова обавеза, зато што су они признањем независности практично дали легитимитет и кредибилитет Приштини, односно привременим институцијама у Приштини да су довољно озбиљни, да су „држава“. Ако сте довољно озбиљни да сте „држава“, ви треба да поштујете међународне споразуме које сте потписали или које је неки други политичар у име те „државе“ потписао. Не можете од тих споразума да бежите, зато што онда нисте кредибилна и легитимна „држава“. Даље, ако желите да поштујете своје институције, а пре свега свој устав, онда, такође, морате да га поштујете у свим својим елементима. Када су правили те тзв. косовске снаге безбедности, морали су по њиховом уставу да питају и Србе на КиМ, али нису. Увек приликом разговара са неком земљом чланицом ЕУ, која је признала једнострано проглашену независност, као и са партнерима из САД, кажем: „Ви имате велику дозу одговорности за то како се данас живи на КиМ, како живе и Албанци и Срби и како се њихове политичке елите понашају”. Мислим да је сасвим јасно данас, апсолутно свима, да без договора са Београдом не постоји дугорочно и одрживо решење за територију КиМ. Требало је дуго времена да се они навикну на то. Јер, пре Александра Вучића практично је то питање било стављено у потпуности ад акта. Чак смо се и ми овде помирили са том страшном судбином, да Косово није наше и да постоји нека „Република Косово” која више није део Србије. О томе се скоро више није ни причало. Наш главни преговарач био је Борко Стефановић, кога је међународна заједница знала по томе што је пред председничке изборе у Србији ишао у Амбасаду САД-а да моли да се проглашење независности одложи након другог круга председничких избора. Онда се може замислити колико је међународном фактору, САД-у и осталима који су признали Косово, било јасно колико нама у том тренутку ништа практично није значило Косово. Александар Вучић је успео да врати на агенду то питање, да га држи на столу, да отвори много других различитих питања и да у потпуности оголи да иза тзв. Републике Косово не постоји „држава“ ни капацитет за „државу“. То је на најбољи могући начин урадио управо преко Бриселског споразума и ми сада инсистирамо да се имплементира.

  • Шта значи за српску економију и Србе на Косову и Метохију иницијатива „Отворени Балкан” и изградња „Ауто -пута мира”?

Значи јако много, и симболично и практично. Пре свега, рекла бих да је то једна велика идеја, одлична и храбра визија за будућност Балкана, која може бити другачија од онога каква нам је била прошлост, у конфликтима, ратовањима, подметањима… уместо сарадње и заједништва. Иницијатива „Отворени Балкан” је заштита наших заједничких интереса и једна другачија будућност, пре свега, за младе људе у овом делу Европе до тренутка уласка у ЕУ. Ово није нека утешна награда. Ово је иницијатива која је у потпуности комплементарна са европским путем читавог региона и са европским интеграцијама. На крају крајева, она ће и погурати тај пут европских интеграција. Практично, то значи регион који је боље повезан, где скоро немате границе, слободу кретања и људи и роба и услуга и капитала. Иницијатива која ће нам помоћи да доведемо много више инвеститора у регион, зато што ћемо реално бити једно веће тржиште. Помоћи ће да људи остану у овом региону, да не иду „трбухом за крухом“ у неке друге земље, пре свега Западне Европе, зато што им неће требати радне дозволе и нострификација диплома. Посла има већ сада довољно, посебно у Србији, а биће, свакако, захваљујући овој иницијативи и у Северној Македонији и Албанији. Ја се надам да ће се ускоро сви остали придружити овој иницијативи. За економију ће значити пуно. Од 1,5 посто директног раста БДП-а, захваљујући овој иницијативи, до чак 7 посто раста БДП-а за све нас, уколико се сви са Западног Балкана придруже и имплементирамо све оно што је планирано. Ово је невероватна корист, огромна шанса и прилика. Што се тиче „Ауто-пута мира” Ниш-Плочник-Мердаре-Приштина значиће много бољу повезаност, Србије и Албаније, али и повезаност Грачанице и српских средина на КиМ са централном Србијом, као и позиционирање читавог овог региона као мреже путева и транспорта од истока до запада, што опет додатно доноси новац за све грађане који живе у овом делу Европе.

  • Поред свих улагања у српске средине, могу се чути изјаве да Србија не помаже довољно Србе на КиМ. Као председница Владе Србије имате податке шта све Србија чини и колико новца улаже на КиМ… ?

Слободно могу да кажем да Србија у овом тренутку највише улаже у КиМ, ако меримо у последњих 30 година. Само у ребалансу ове 2021. године за КиМ је додато још четири милијарде. Ја ћу причати само о овој 2021. години, да не ширим причу. На личну иницијативу и предлог председника Вучића, као Влада издвојили смо средства за једнократну финансијску подршку Србима на КиМ од 100 евра сваком детету и сваком нашем грађанину на КиМ, а незапосленима 200 евра. Почели смо изградњу КБЦ у Косовској Митровици. Након 22 године од измештања Приштинског универзитета у Косовску Митровицу кренули смо у његову реконструкцију и доградњу, изградњу бројних стамбених јединица, обнављање уништених кућа, нових газдинстава, улагање у пољопривреду, у механизацију, у подршку младим пољопривредницима, у дигитализацију… Ускоро ћемо у Грачаници отворити наш, практично први, дигитални центар, а захваљујући том центру размишљамо и о томе да коначно вратимо матичне књиге у наше општине на територији КиМ. Отворили смо најновију ПСР лабораторију у Косовској Митровици. Уколико погледамо 2021. годину и претходних неколико година, очигледно је колико се улаже на КиМ. То наши Срби на КиМ виде, као што виде колико нам је стало и важно да остану на својим огњиштима.

  • Упркос чињеници да је Србија у последњих неколико година доживела препород, не престају увреде, напади, па чак и претње упућене ка председнику Вучићу. Зашто је то тако и зашто траже „председникову главу”?

Нажалост, ти напади су монструозни. И, невероватно је колико они не виде да су ти напади монструозни, већ у ствари потпуно обрћу те поруке и онда испадне да ми нападамо неког. Ми у ствари радимо свој посао и уколико треба да кажемо: „Људи ово што радите није ни демократски, ни културно и не приличи једном демократском друштву”, онда они крећу жестоком реториком у одбрану оних који говоре да треба убити председника Вучића. Још инсистирају да сви грађани треба да стану у њихову заштиту. Вучић је променио и унапредио Србију и напади на њега имају један, једини циљ, а то је да дестабилизују Србију. Они желе да ослабе њега и да покушају некако да промене власт у Србији. Иза свега тога стоје или страни или приватни интереси, бизнис интереси неке политичке елите, која је некада владала Србијом када је Србија била и слаба и сиромашна, када су људи континуирано остајали без посла, а фабрике се гасиле. Ти људи су на крају из своје политичке каријере излазили као мултимилионери. Њихова жеља да се врате на власт јесте да наставе да се богате. Не да би у Србији изградили путеве, јер имали су 10-12 година да граде путеве па их изградили нису. Не ни да се врате да изграде болнице, зато што ни једну болницу нису изградили. Не, ни да се врате да би у наше школе увели интернет, компјутере или програмирање или изградили нове школе, зато што ништа од тога нису урадили док су они били одговорни за то како се живи у Републици Србији. Дакле, они желе да се врате на власт, да наставе да раде оно што су радили док су били на власти, а то је да се богате. У том смислу не мислим да имају посебно неке друге политичке амбиције, да се не слажу са тим куда Србија иде, да ли иде ка ЕУ, да ли иде довољно брзо или не иде. Тек када је дошао Александар Вучић практично су почеле наше европске интеграције. Тада смо почели преговоре са ЕУ, добили датум и кренули. Од тада до данас отворили смо 22 преговарачка поглавља, затворили привремено два. Дакле, једина идеја је у ствари да се дестабилизује Србија, да би се они вратили на власт и наставили да се богате. Вучић им је једини камен спотицања до тог циља. Такође, Аљбин Курти и многи други отворено кажу: „Имамо један проблем, тај проблем је Александар Вучић“. Ја се бринем за безбедност председника Вучића, управо зато што они знају и потпуно су свесни да њега не могу победити на изборима, зато што народ Вучићу верује. Народ њему верује зато што је народ видео резултате. Народ је видео путеве, Коридор 10 и ауто-пут до границе са Северном Македонијом, до границе са Бугарском, видео је ауто-пут до Чачка. Видеће следеће године ауто-пут до Пожеге. Видео је Београд на води, Клинички центар Ниш, да се ради Клинички центар Србије, да је почео да се ради Клинички центар Војводине. Видео је како изгледа сада брза пруга између Београда и Новог Сада. Видео је да су људи запослени, да континуирано расту плате и пензије, да је држава економски јака. Због тога народ гласа за Александра Вучића, због тога воли и цени Александра Вучића и они не могу да га победе на изборима. Зато позивају на његово убиство и могу да се крију колико год желе иза тога да је то креативни бес или да је то њихово демократско право, или да они то нису мислили тако него да је то пренесено значење. То је њихова жеља и тако је изговарају. Они кад позивају на његово убиство, то и мисле и ја сам забринута за његову безбедност. Јер, њима треба Србија без Александра Вучића.

  • Зашто део опозиције и „интелектуална елита” у Србији користи сваку прилику да оптуже сопствени народ и државу у Бриселу, Вашингтону и другим центрима моћи за све лоше што се догодило и догађа у овом делу Европе? Да ли они желе напредак Србије и њено прикључење ЕУ?

Да ли желе ЕУ ја нисам сигурна. Видела сам посебно у последње време неколико важних тренутака када смо се ми приближили ЕУ и напредовали у нашим европским интеграцијама, они су се трудили, мислим на део те самозване интелектуалне и политичке елите, која се огледа у бившем режиму и странкама око Драгана Ђиласа и медијима који су или под директном или индиректном контролом Драгана Ђиласа, да оспоре и унизе Србију. Не само да се нису радовали због тога што смо ми отворили један кластер, односно четири нова поглавља, већ су у ствари лобирали да се та нова четири поглавља не отворе и били незадовољни што их је ЕУ отворила. Тако да не знам колико је искрена њихова жеља да ми заиста идемо ка ЕУ. Даћу вам и други пример, све се то десило у последњих месец дана. Ми смо тешким и напорним радом изгурали да дођемо до референдума о промени Устава само искључиво у области правосуђа, како би правосуђе било независно од политичког утицаја, а самим тим квалитетније и ефикасније. То јесте једна европска норма и сви су се декларативно залагали за њу. Дакле, сви су они били за независно правосуђе и ми смо имали једну отворену јавну дебату о уставним амандманима од 2018. године. Коначно смо 2018. године завршили, добили зелено светло Венецијанске комисије, али је био значајан део стручних удружења, као што су Друштво судија Србије и Друштво тужилаца, који су били незадовољни тим уставним амандманима. У мандату ове нове Владе желели смо да поново покренемо дебату, без обзира што смо добили зелено светло Венецијанске комисије. Јер, желели смо да направимо о тако важној теми као што је правосуђе консензус у друштву. Напорним радом, сталним разговорима, слушањем, усвајањем њихових предлога успели смо да направимо тај консензус, добили зелено светло и све похвале од Венецијанске комисије, и свих чланица ЕУ. Прошло је то кроз парламент и ево 16. јануара имамо референдум. Сада видите да сви политичари, који су били део бившег режима и део политичких организација које су нове, а кажу да су проевропске, одједном излазе и позивају људе или да бојкотују референдум или да изађу и гласају „не”. То ће аутоматски зауставити све наше европске интеграције до 2026. године. Дакле, ако референдум не успе до 2026. године ми немамо шта више да разговарамо са ЕУ, зато што је ово основа свих даљих реформи у области владавине права. ЕУ је у томе била апсолутно експлицитна. Постоје људе као што је Борис Тадић који је изашао и позвао да се изађе на референдум и да се гласа „не”. Он и његова партија стајала је иза правосудне реформе 2009. године када је више од 1.000 судија остало преко ноћи без посла, зато што нису били политички подобни. Грађани Републике Србије су онда то платили преко 44 милиона евра кроз судске трошкове, пошто су сви ти људи тужили државу. Тај човек данас каже: „Немојте да гласате за тај референдум, зато што он није добар”. Ваљда зато што он не жели да политика нема више уплив у правосуђе. Имате и значајан број, на жалост, невладиних организација, организација цивилног друштва које су, такође, декларативно за ЕУ, а које данас позивају да се гласа „не” на референдуму, зато што они политизују то питање. Онда, у ствари, видите да им није важна ЕУ и да ми постајемо европска Србија и идемо ка чланству ЕУ, него је важно да ли нас тамо води Александар Вучић или нас не води Александар Вучић. Јер, ако нас води Александар Вучић, ми нећемо у ту ЕУ. Ако ће Александар Вучић или Влада Александра Вучића, СНС као стожера који чини већину у парламенту, да прави и крчи тај европски пут и доноси независно правосуђе, онда смо ми и против ЕУ и против независности правосуђа. Огромно је лицемерје. У последњих месец дана ово је све очигледније, а очигледније је и нашим партнерима из ЕУ, европске делегације, Европске комисије, држава чланица ЕУ, европарламентарцима. Навешћу и трећи пример. Европарламентарци су позвани од стране Ђиласа и његових компањона да дођу да моделирају дијалог о изборним условима. Људи су били ту и дали су све од себе. Дошло се до неког компромиса са којим ни СНС ни други у коалицији са СНС-ом нису претерано задовољни. Нису претерано задовољни ни ови из те Ђиласове опозиције. Али, то је компромис, када нико није превише задовољан и нико није превише незадовољан. Дакле, ти европарламентарци су под тешким условима успели да нађу очигледно неки компромис. И шта се онда десило? Пошто Ђиласови нису добили све, они су извређали европарламентарце, европосланике, рекли да раде у интересу Вучића, да њима ни не треба таква ЕУ и да они, у ствари, ни неће више никад да разговарају са њима. Ето толико су они за ЕУ и за компромис, за политички дијалог и за, на крају крајева, владавину права. То је све пуко лицемерје. Њихова једина политика је против Александра Вучића. Шта год је потребно да свргнете Александра Вучића или ослабите Александра Вучића и по цену европских интеграција Србије, они ће то урадити. Жртвоваће независност правосуђа, европске интеграције, јединство Срба на КиМ, жртвоваће све да би били против Александра Вучића и дошли поново на власт.

  • Да ли је лако носити се са свим притисцима споља, изнутра, са Ковидом-19, енергетском кризом и пратећим проблемима на дневном нивоу, а истовремено одржавати економски раст у земљи?

То је свакодневна борба. Људи који то не преживљавају са нама овде у Влади или са председником у његовом кабинету не могу ни да замисле колико је то тешко и колико времена, енергије, живаца и личне посвећености захтева. Од 2014. године ми се практично, континуирано сусрећемо са неким огромним кризама које су наметнуте, односно, које су светске кризе, осим 2014. када смо имали поплаве, које су опет биле регионалне, али смо се сви суочили са њима и имале су ужасне последице по наше грађане и по нашу привреду. Морали смо да се боримо против тога паралелно са имплементацијом фискалне консолидације и то је Александар Вучић као премијер учинио, више него успешно. То не каже Ана Брнабић, то је рекао ММФ и Светска банка. ММФ заиста Републику Србију узима као пример тога шта једна земља може да уради када је озбиљна. Затим је 2015. године кулминирала мигрантска криза, а ми смо се само нашли на транзитној рути. Александар Вучић је тада као премијер са својом Владом на најбољи могући начин решио читаву ту кризу. Не само да нисмо имали велики ударац за Републику Србију, већ је он искористио ту кризу да покаже сву отвореност, емпатичност и хуманост Србије и свих наших грађана и полиције према мигрантима. Једна најлепша могућа слика Србије послата је у свет. Паралелно са тим наставили смо наш економски раст и наш економски развој. Онда је 2020. кренула корона и ми смо поново наставили наш економски раст. Нама је пад у 2020. години био само -0,9 одсто. Практично нам је економија остала на нивоу из 2019. године, а укупна запосленост нам се повећала, док су свуда људи масовно остајали без посла. У другим земљама, у државама чланицама ЕУ незапосленост је ишла и на преко 20 одсто. У 2020. успели смо да повећамо нашу апсолутну запосленост, а у 2021. години имаћемо раст већи од 7 одсто пошто имамо динамичан опоравак, брз раст и настављамо даље. Током пандемије се показала најлепша могућа слика Србије. Србија која је прва у континенталној Европи добила вакцине, Србија која је изашла у сусрет људима у региону и странцима да дођу да се вакцинишу, Србија која је слала вакцине земљама Азије и Африке. Напорним радом, огромном посвећеношћу, храброшћу, озбиљношћу, преузимањем одговорности успели смо сваки пут из свега овога да изађемо као победници. Даћу вам пример о преузимању одговорности, колико нама у Влади значи Александар Вучић као председник. Када смо кренули у преговоре око вакцине против корона вируса, ту је министар Лончар заиста урадио огроман посао, јер је успоставио одмах контакт са људима из Фајзера. Ми смо били једна од првих пет земаља на свету која је потписала уговор са Фајзером. Лончар и ја смо преговарали око уговора са Фајзером. Нисмо били сигурни око неких клаузула око којих, није била сигурна ни ЕУ ни Брисел. Александар Вучиће је у ствари у потпуности схватио ситуацију. Проценио је добро и када сам му се ја пожалила и рекла: „Имам проблем са овим у уговору, мислим да треба да додатно инсистирамо”, он је рекао: „Није таква ситуација, сви ће на крају морати да потпишу тај уговор. Потпишите уговор да би добили први вакцине. Ми смо мали, нећемо после моћи да се боримо”. Ми смо потписали уговор. Сви који су преговарали даље су само изгубили време и на крају га потписали. Захваљујући томе што смо међу првима потписали уговор, добили смо једну од најбољих цена на свету, много бољу цену него што је добила и ЕУ за вакцине. Његово искуство, његова невероватна политичка процена тренутка, визија шта ће се дешавати, његово шаховско размишљање „шта ће бити ако урадим ово, шта ће се десити”, у огромној мери помаже нама у Влади и читавој нашој земљи да изнесемо све ове кризе. Ја мислим да некад ни људи не разумеју довољно колико је то важно. Они који га највише критикују и кажу да то није његово уставно овлашћење, не разумеју до које мере је важно за Србију да смо ми један тим и да се са таквим председником и таквим човеком, као што је Александар Вучић, саветујемо. Јединство које имамо између Владе Србије, председника Владе, председника Републике и Скупштине је, у ствари, нешто што доноси додатну стабилност Србији, због чега напредујемо тако брзо и упркос тешким околностима. Рада Комазец

Подели на: