Најновије вести

ПРИТИСЦИ

Пише: Рада Комазец

 

Пошто се десише тектонске промене на тлу Европе сукобом Украјине и Русије неприметно прође 41 година од демонстрација Албанаца на Косову и Метохији 1981. године, такозвано „Косовско пролеће”. Наводни протести студената због лоше исхране у студентској мензи букнули су у општу побуну Албанаца широм Косова и Метохије и захтевом за формирање републике унутар СФРЈ. За наивне то су били спонтани протести, а за оне који добро познају Албанце, њихове планове и циљеве, јасно је да су то дуго припремани, осмишљени пројекти утемељени Првом призренском лигом 1878. године. Протести су заустављени, али је кренуо много снажнији притисак на српско становништво да би кулминирали деведесетих тероризмом „ОВК”. Вековима Срби одолевају нецивилизацијским притисцима Албанаца уз тишину Европе. Од прошлог века до данашњих дана починиоци насиља, пљачке и убистава над Србима остају непознати и некажњени. Та тешка реч „притисци” Србину на КиМ, оставља горак укус од свих проживљених недаћа, прогона, искушења… Она, као усуд, прати кроз историју српски народ и Србију. Стоји им на плећима и чим устану, притиска их и тера да се сагну. Захтеви и ултиматуми одржавају се као континуитет западне политике према Србији и шта год и како год да учинимо, мало је. Пред Први светски рат испоручени су захтеви који су се могли сматрати кршењем интегритета и суверенитета, а сада нам траже више од тога да признамо територију Србије коју су нам отели бомбама, прекрајањем граница суверене државе по етничком кључу. Ових дана, сведоци смо невиђеног цинизма и лицемерства док се тврди да Европа чврсто стоји на принципијелности поштовања суверенитета и интегритета земаља. Шта рећи? Ниједан сукоб на тлу Старог континента не може да нас заобиђе без обзира колико желели да нас се не тиче. Колико год били неутрални и непристрасни. Запад тражи од Србије да усклади своју спољну, безбедносну и одбрамбену политику са Бриселом по питању Русије. Деветоро европарламентараца из политичке групације „Обновимо Европу” затражило је од Европске комисије да позове Србију да се придружи ставу ЕУ о Русији, а уколико Београд буде игнорисао тај позив затражили су да се Србији привремено замрзну приступни преговори с Бриселом и укине финансијска подршка. САД траже да Србија нађе алтернативу руском гасу. Сви су уперили очи и уши како ће се поставити Србија према новонасталим геополитичким приликама у Украјини. А Србија, заиста, остаде принципијелна у очувању међународног права и поштовању историјских пријатеља. Баш због принципа и неутралности нађе се у деликатној ситуацији. Загреб, Сарајево, Приштина гласно истичу да се Србији смањује маневарски простор и да је сатерана у ћошак нагађајући да ли ће се Србија определити за Исток или Запад. У престизању ко ће више да се ушлихта Западу и нападне Србију остаје устаљени наратив: „Србија мала Русија, Вучић мали Путин”. Ситуацију у Украјини и војну интервенцију Русије ужурбано покушава да искористи Приштина. Тако је министар одбране тзв. Косова Арменд Мехај затражио хитно чланство Косова у НАТО и затражио да САД успостави сталну базу америчких снага на Косову. Аљбин Курти пожури да каже да Косово подржава независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине, док такозвана председница лажне државе сикће да је тзв. држава Косово у опасности због блискости Србије са Русијом. Навикнути да живе на туђој земљи под туђим кишобраном изгубили су меру и свест шта је то држава, шта је интегритет и суверенитет. На позицији војне неутралности Србије став је јасан и принципијелан, а сви који желе да га промене баве се хибридним операцијама. Тако је на почетку сукоба Русије и Украјине преко друштвених мрежа пласирано да је Авалски торањ био осветљен бојама руске заставе у знак подршке Београда Русији. То је био само један од показатеља да се против Србије повео хибридни рат са циљем да Београд промени спољнополитички курс. Јавни притисци као и они иза сцене не престају а ти немаш велики избор, мораш повући потез. Сваки погрешан потез може да кошта српски народ и Србију. Приштина је почела, пре скоро годину дана, да се наоружава, а несебичну помоћ дају јој САД, Немачка и Турска. За набавку војне опреме и оружја дуплирали су буџет, а споразуме које су потписали под посредством европских званичника не поштују , истичући како их формирање ЗСО на које су се обавезали не интересује. Привремене институције у Приштини настављају са кршењем међународних правних норми издвајањем додатних средстава за опремање тзв. војске на коју немају право и што представља кршење Резолуције 1244 УН. За такозване косовске безбедносне снаге у буџету за 2022. годину издвојено је 106 милиона евра да, како наводи Курти, буде опремљена према стандардима савремених армија. Иако није држава Косово се наоружава уз благослов и помоћ Запада док се истовремено сувереној држави Србији деле пацке због куповине наоружања. Док Србија жели да се развија и живи у миру и пријатељству са свима, да се не меша у ратове великих, дотле притисци и ултиматуми сустижу једни друге. Надајмо се да ће овог пута бити блажи, а да ће српско руководство, ходајући по танкој жици, мудро се провући и склонити Србију у мирну луку на побеснелом мору

 

Подели на: