ПУБЛИКАЦИЈА ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КОСОВСКО -МЕТОХИЈСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА „СТРЕМЉЕЊА“

 

Упрепуној сали Удружења књижевника Србије одржана је промоција најновијег броја часописа за културу, књижевност и уметност „Стремљења“, богатог садржаја од преко 400 страна. Тешко је наћи речи за бујице емоција које су се пробудиле, не само код љубитеља писане речи са косметских простора, већ и код Београђана. Ред изворне косовске песме , ред поезије „под диригентском палицом маестра“ Раде Комазец, уреднице часописа Стремљења и директорице „Јединства „- Панорама никога нису оставиле равнодушног .
Божанствени глас Вере Столић, извођача традиционалне музике и студента етномузикологије, иначе Приштевке, проломио се салом и вратио нас на Косово и Метохију , а потом се обратила уредница часописа Стремљења, који се родио у Приштини као први књижевни часопис, Рада Комазец и у емотивној беседи зборила о овом књижевном гласилу:
– Стварање литературе на Косову и Метохији у овим временима значи нешто посебно, не само један вид изражавања изузетне уметничке лепоте стваралаштва, већ и једну обавезу настављања чувања писане речи и писма уопште.
Данас представљамо двоброј часописа Стремљења.Он је претходно обезбедивши стамено место у српској периодици, наставио рад у тешким временима и у условима када су многи други познати књижевни часописи престали да излазе.
Шездесет четири године овог првог српског књижевног часопиоса на Косову и Метохији обележило је незаборавно време стварања и сазревања нове српске књижевности на косметском поднебљу , али и рађања и афирмацију младих талентованих стваралаца.
Данас је вредност овог часописа препозната у Србији и шире, посебно његов спој различитих генерацијских и стилских праваца базираних на традицији, а истовремено пратећи актуелни књижевно уметнички тренутак. Часопис Стремљења од оснивања представља публикацију од националног значаја. Књижевност и уметност на Косову и Метохији не може се проучавати без Стремљења, који је одиграо огромну улогу, афирмишући, не само књижевност, већ и ликовну и позоришну уметност- подсетила је Комазец и додала:
– Богаство нановијег броја видно је из обиља поетских и прозних радова као и приказа , студија, есеја, портрета писаца , народних предања , ликовних приказа и других извештаја и натписа из пера преко 50 аутора са целог српског говорног простора. Наравно, највише са Косова и Метохије. Сви скупа сведоче да су Стремљења велика трибина и несвакидашње огледало токова богатог актуелног литерарног стварања код нас.
Много тема, боја, речи, вишезначне духовне музике додирнутих или сањаних простора слободе, пријатељства, неузвраћене љубави, величанствене родољубиве песме о нашим светињама и белезима на Косову и Метохији, препуне националних и духовних симбола и мотива, али и тужне које носе ознаке трагике над српским народом ишчитаване у Стремљењима . Са једне стране чува континуитет и традицију српске периодике на Косову и Метохији , а са друге држи отворене странице за савремено стваралаштво са целог српског говорног подручја – навела је уредница Комазец и открила да је од овог броја Стремљења богатије за још једну рубрику.
-Свесни дуговечности књижевности и уметности, а краткотрајности једног људског живота, поред стандарних и устаљених рубрика, покренули смо рубрику Трагови у којој објављујемо ствараоце који нису више међу нама, а оставили су дубоки траг на српску књижевност и културу на Косову и Метохији.
У времену брзог живљења ретко се читају лепе и искрене речи и зато препоручујемо часопис Стремљења јер приближава поезију читалачкој публици . Сваки читалац ће у Стремљењима наћи рубрику за себе. Наш часопис остварује мисију духовног јединства и креативног рада очувања језика и културе. Актуелност и вредност садржаја је таква да ће читалац пожелети да му се врати.
Упркос свим забранама Стремљења налазе пут до читалаца у нашој јужној покрајини и стижу у сваку школу у сваку културну институцију и на то смо најпоноснији – казала је, између осталог, Рада Комазец, након чега је уследио громогласни аплауз.
О часопису је говорила и књижевни критичар и песникиња Милица Лилић,
-Часопис Стремљења је од оснивања у служби српске књижевне сцене кроз представљање поезије, прозе, а писце, као креаторе културног живота, поставља на пијадестал друштвеног поштовања.
Књижевност као део духовног живота преноси највеће и најважније поруке, а овај број Стремљења је права ризница поезије од урбаног до традиционалног. Пуно добре поезије а песници се инспиришу различитим темама од родољубиве, љубавне, иили рефлексивне а све заједно чине Стремљења као збир различитих гласова склопљени у једну хармонију. Гласило у којем се потврђују истинске вредности српског стваралаштва , навела је између осталог, Милица Јефтимијевић Лилић.
Потом су се редали песници заступљени у најновијем броју Стремљења, Милан Михајловић, Радомир Стојановић, Новица Ђорђевић Косов, Маја Цветковић-Сотиров, Стоја Никчевић, Снежана Теодоропулос, Владан Ракић, Маја Белегишанин, а поезију прекоокеанских сарадника Стремљења Никше Добре и Драгане Аргировић казивала је драмска уметница Јасмина Стоиљковић.
Подсетимо да је новинско -издавачка кућа „Панорама“ -Јединство, која издаје часопис Стремљења протерана из Приштине 1999. године, а комплетна имовина, са издавачком продукцијом јој је узурпирана и уништена. И поред свега, успешно је наставила рад у новим околностима.
Б. Палић