RADA KOMAZEC: BASARIN „PUT ZA DEČANE“ IZDAVAČKI PODUHVAT „PANORAMA „- JEDINSTVO
„ Svet leži na priči, a ona je kao neki vez među ljudima i razgovor sa sobom. U zbirci pripovetki „Put za Dečane” nalazimo toliko iskrenosti, koliko ih može pružiti samo nevino dete, kada otvorenog srca gazi bosim nogama po trnju, na ivici varljivog šarplaninskog proplanka, koji se naziva život- ovako Rada Komazec , urednica i recenzent pripovedaka Svetomira Arsića Basare, koje su upravo ugledale svetlost dana , počima svoju recenziju:
Svetlost dana su ugledale na Basarin 95. rođendan, ali je to bilo nekoliko prvih primeraka samo za njega. Na zadovoljstvo izdavača i ljubitelja književne reči knjige su štampane u velikom tiražu. Svoj posao obavljam, zaista, s ljubavlju, ali ovu knjigu, iako je bila zahtevna zbog skulptura koje prate tokove pripovetki, radila sam sa posebnom emocijom jer Basaru izuzetno poštujem i kao umetnika i kao čoveka. Pored zanimljivog sadržaja, koji budi emocije u svakom ljudskom biću, vizuelni izgled knjige sa pratećim umetničkim radovima deluje impozantno, tako da mogu reći da su Basarine pripovetke izdavački poduhvat godine „Panorama“ -Jedinstvo i odličan materijal za ekranizaciju. Pripovetke prate njegov život od ranog detinjstva To su sećanja, dečaka- sluge danas vrhunskog umetnika pretočene u reči – kaže nam Rada Komazec, direktorica „Panorama“ -Jedinstvo, koja svako izdanje brižno prati od preuzimanja rukopisa do štampanja.
Na pitanje kakav je utisak ostavila na nju ova zbirka nakon prvog čitanja Rada Komazec ističe: „Ove priče se čitaju u jednom dahu jer su pitke, čiste, iskrene i čitalac, ne samo što saoseća sa junacima, već ne može da se odvoji od njih iščekujući i nadajući se srećnom završetku. Prepune su lirskih treptaja kao i epskog prostranstva. Od tog velikog neokrnjenog sklada Basarine priče su užitak. Zaokupljen likom dečaka u potrazi za identitetom zacrtava tip psiholoških i fizičkih junaka – dečaka i njegove roditelje. Sa izraženom sklonošću prema stilskim figurama, on potpuno oblikuje svoje likove, odnosno, sebe, svoju porodicu i osobe koje su deo njegovog odrastanja. Posebno uverljivo i saosećajno prikazuje seoski siromašni svet i njegove tragične junake u sirotinjskoj patrijarhalnoj sredini – žrtve ratova, izrabljivanja i ekonomskih i socijalnih potresa kao i arhaičnih, tradicionalnih predrasuda i društvene zaostalosti. Snaga njegovog pripovedanja nije samo u iscrpnosti kojom zahvata seosku tematiku nego i u umetničkom oblikovanju likova, u izrazu i kompoziciji priče i izdizanju opisanih pojava na opšteljudski nivo. Prisutne su i lirske evokacije tragične sudbine žene i njenog položaja u primitivnoj okolini (u liku majke). Basara ne opisuje samo ruralne krajeve zavičaja već daje i suptilnu analizu tadašnjeg društva sa neposrednim stilom koji nikada ne iskače iz granica inventivnosti.
Ove pripovetke su spoj knjiga koje se pišu za čitaoce i one koje pisci u samoći stvaraju samo za sebe. One su svetkovine književnosti koje se čitaju u jednom dahu i toplo preporučujem svima da ih pročitaju – naglašava direktorica Komazec i dodaje, pripovetke nose pečat jednog vremena, života, ali , pre svega, Basarinog detinjstva u kojem nema ničeg bajkovitog osim snežnih vrhova, Šare i šarenih proljetnih proplanaka, a sam autor gazio je po trnju života još kao dete – navodi Rada Komazec.
Odgovarajući da li je Basara bolji umetnik ili pripovedač, ona je kazala: „Basara se potvrđuje svojim delom kao autentični stvaralac, koji svoju autentičnost duguje istorijski autohtonim sadržajima koje je umeo i znao da prenese u umetničko delo nemerljive vrednosti. Iza sebe ima veličanstveni vajarski opus vredan divljenja, ali je i vstan pripovedač, koji pleni jazičkim bogastvom. Visoka stilska literarnost ovih pripovedaka doprinosi njihovom određenju kao narativno-stilski literalizovane autobiografije. Sa dubinskom semantičkom literalizacijom kroz stil izraza, naraciju i strukturiranje pripovetki uz propratne poetske opise stvara nenametljive slike sećanja prijemčive za svakog čitaoca – zaključuje Rada Komazec.
Jovana Cvetnić
