Расветљавање судбине несталих је цивилизацијска обавеза

У региону се још 10.167 лица воде као нестали, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста, од 30. августа прошле године до данас нађена су 134 посмртна остатка која су идентификована и предата породицама.

“Ако наставимо овом динамиком, биће потребно још 75 година да се нађу сви нестали у региону”, рекла је шефица регионалне делегације МКЦК Јелена Стијачић.

Од укупног броја несталих, више од 3.900 лица је српске националности, а председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић каже да је обележавање Међународног дана несталих лица прилика да Србија још једном дигне глас о нерасветљеној судбини несталих са простора бивше Југославије.

“Нисмо задовољни, али без обзира на то ми ћемо и даље инсистирати на добијању информација и одговара и на налажењу посмртних остатака”, рекао је Одаловић.

Навео је да је Србија одговорно приступила овом проблему који је, каже, пре свега поставила као цивилизацијско и хуманитарно питање, али и навео да је очигледно да се то питање на другим просторима не посматра као у Србији, него се политизује.

“Нису информације само у Београду, информације се налазе у Загребу, Сарајеву, Приштини, у Бриселу, Хагу, Бечу, Варшави, зависи где су седишта међународних организација. Инсистираћемо да се све архиве отворе и да се информације које могу да помогну учине јавним. На томе ћемо истрајати без обзира на отпоре”, поручио је Одаловић.

Подсетио је да је од 1991. до 1995. нађено 481 тело које је дошло у Србију речним током, а више од 300 већ је идентификовано.

“Немамо ниједан захтев да нам неко приговори. Тражимо од свих исто поступање”, каже Одаловић и наглашава да забрињава што надлежна тела и органи на другим просторима не раде свој посао и да се широм Хрватске, БиХ и на простору КиМ налазе тела.

“Оптужују Србију да не ради свој посао како би се у јавности створио утисак да се свих 10.000 несталих налази у околини Београда, Ниша…”, рекао је Одаловић.

Посебно, наводи, брине и то што су међународне организације некада немоћне да натерају да се на том процесу ради.

“Најновија дешавања на КиМ везано за један од тешких злочина у околини Ђаковице, успели смо да добијемо и идентификације, али тела још нису предата. То говори о томе да ни међународне организације немају снаге да натерају Приштину да уради цивилизацијску ствар и преда тела која би била достојанствено сахрањена”, рекао је Одаловић.

Он је позвао да се не прикривају ратни злочини и навео да је решавање питања несталих важно за помирење.

Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије Душко Челић рекао је да су нестали живи све док живи нада и сећање на њих, као и борба да се расветли њихова судбина.

Он је рекао да породице несталих и чланови коалиције удружења изражавају незадовољство застојем у истрази и задовољењу правде.

“Недопустиво је да је данас у Хрватској најмање 34 верифокавна тела која нису ексхумирана”, рекао је Челић

Каже да се ексхумације обављају “дозирано” како би се минимизирали злочини током ратова, да су суђења у Хрватској за ратне злочине над Србима практично завршена а да заправо нису ни почела.

“Одбијање да се објективно суоче с последицама како ‘Олује’ тако и ‘Бљеска’ и других акција крајње су неповољне за решавање проблема несталих. Још је гора ситуација са несталима на КиМ”, рекао је Челић.

Навео је и да је процесуирање за ратне злочине у потпуности замрло, да починиоци ратних злочина над Србима измичу “руци правде” и да случај суђења и ослобађајуће преседе за бошњачког ратног команданта Сребренице Насера Орића то најбоље доказује.

Упитао је у име несталих зашто правни поредак још не препознаје принудни нестанак лица и зашто Србија још нема закон о несталим лицима.

Након академије поводом Међународног дана несталих лица, којој су присуствовали и представници Тужилаштва за ратне злочине, породице несталих су се упутиле у Ташмајдански парк где су положиле венац и цвеће на спомен обележје српским жртвама ратова од 1991. до 2000. на простору бивше Југославије.