Речник личних надимака Срба са Косова и Метохије

Капитално дело у издању Филозофског факултета УП Косовска Митровица

 

Ово је први речник оваквог типа у српској лингвистици. – У надимцима се више него у именима очитава и чува завичајност. -Они представљају лексичко благо једног језика.

Крајем 2023. године издавачку делатност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици обогатио је „Речник личних надимака Срба са Косова и Метохије“ аутора др Голуба Јашовића, Милице Дејановић и Душана Стефановића. Овај речник обухвата више од 8.000 личних надимака Срба из преко 400 места широм Косова и Метохије и њиме је представљена објављивана грађа од 1975. године до данас, али и грађа накнадно прикупљена на терену, што говори о томе да су речнички представљени лични надимци Срба који су живели на простору Косова и Метохије 70–80 година уназад. Могу се наћи лични надимци мештана из Штрпца, Грачанице, Лепосавића, Гњилана, Косовске Каменице итд.
„Ово је први речник оваквог типа у српској лингвистици. Имали смо као тим озбиљан задатак да уједначимо велики број надимака, у чему смо, надамо се, и успели. Оставили смо траг о постојању и трајању нашег народа, те на тај начин сасвим сигурно сачували део историје“, наводи Голуб Јашовић, а Душан Стефановић томе додаје да је „дужност лингвиста чувати језик на овај начин и бринути о њему. Лични надимци представљени у овом речнику су чувари језичког и етно наслеђа, а, истовремено, и показатељи људских особина, навика, карактера, али и одраз средине према појединцу, у чему се и огледа употребна вредност овог речника“.
Поред тога што је издање ове публикације важно за струку аутора речника, за лингвистику, овај речник важан је и, рекли смо, историчарима, али и етнолозима, археолозима, љубитеља језика итд. „Веома је важан културолошки моменат који нуди објављена грађа. Кроз семантику надимака, односно кроз навођење мотивације од стране информатора, може се извести закључак о томе који су се послови обављали кроз историју, које су навике имали мештани села широм Косова и Метохије, помињу се и многи надимци из народних песама итд.“, истиче Милица Дејановић.
Речник има 430 страница и следеће одељке: Предговор са јасно истакнутим Упутством за читање Речника, Регистар скраћеница, Речник, Литературу, Лингвистичке карте са обележеним пунктовима, Реч рецензената и Сажетак на енглеском језику. Најобимнији део рада представља Речник. У њему је дато око 8.000 поуздано забележених и систематично презентованих надимака. -Као део антропонимије, надимци су веома стара ономастичка категорија, сликовита у лексичком и семантичком смислу. Надимак се најчешће дефинише као назив (друго име или наДиме), веома често погрдно, који појединац или цела фамилија носе напоредо с личним именом, односно презименом. У надимцима се више него у именима очитава и чува завичајност. Они представљају лексичко благо једног језика. Лични надимци настају заједно с особом којој се приписују, што представља једну од њихових најважнијих функција, односно употребом надимака врши се издвајање јединке у колективу и друштву, те они постају средство које служи као знак препознавања. Потреба за идентификовањем и диференцирањем јединке у колективу постаје већа уколико је реч о микропросторима у којима се јављају јединке са истим и именима и презименима, те се из наведених разлога посегло за употребом надимака, и то као врстом надимена, каже Милица Дејановић.
Прикупљени ономастички материјал чува идентитет и показује стварно друштвено и геополитичко стање, те представља необорив језички аргумент о нашем постојању. Шодно томе, Голуб Јашовић, Милица Дејановић и Душан Стефановић учинили су капиталну ствар како за своју струку тако и за српски народ.
 С.Ђукић