„Руси, Космет и време“

У РУСКОМ ДОМУ У БЕОГРАДУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА РАДМИЛЕ ТОДИЋ ВУЛИЋЕВИЋ О РУСИМА НА КиМ

 

Ово дело представља обимну историјску грађу о Русима који су по избијању Октобарске револуције емигрирали у Краљевину ШС и значајно допринели развоју Косова и Метохије

Промоција књиге „Руси, Космет и време“ ауторке Радмиле Тодић Вулићевић одржана је пре неколико дана у препуној Галерији Руског Дома у Београду у присуству великог броја гостију и представника Руске Амбсаде. Књига је на око 300 страна недавно објављена у издању Центра Руског географског друштва у Србији. Ово дело представља обимну историјску грађу о Русима који су по избијању Октобарске револуције емигрирали у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца и значајно допринели развоју Косова и Метохије. Радмила Тодић Вулићевић је кроз сећања потомака који и данас живе на простору КиМ, оживела приче „белих Руса”. Њени јунаци од којих је многе и лично познавала су: професори, лекари, архитекте, официри царске војске, монаси и свештеници, али и други руски појединци који су својим радом и утицајем мењали и обогаћивали Косово и Метохију. Књига је опремљена старим фотографијама, које су саме по себи вредно сведочанство једног прохујалог времена.

Добробит руског присуства
-Бројни су капитални пројекти на којима су Руси радили на Косову и Метохији. Учествовали су у изради првог урбанистичког плана Приштине, зграде биоскопа „Омладина“, Народног позоришта, Филозофског факултета. Деоница пруге од Приштине до Куршумлије, пут Пећ – Андријевица преко Чакора за Македонију дело су руских инжењера. Прва директорка старе болнице у Приштини била је Рускиња, забележила је Тодић Вулићевић. Присутни су на промоцији имали прилику да чују занимљиво и детаљно излагање о доласку Руса на ове просторе, њиховом животу и раду, о спонтаној асимилацији са локалним становништво. – Они су донели тај руски дух који су неговали у својим домаћинствима, али су почели да прихватају и нешто наше. Почели су да славе славе, да се жене српским удовицама и прихватрају сирочад као своју децу – рекла је Радмила Тодић Вулићевић.

У име издавача присутне је поздравио др Мирољуб Милин чић, руководилац центра Руског географског друштва у Србији који је навео да је краљевина ШС била једна од ретких која је тада Русима широм отворила границе и и примила их са свим правима и обавезама. – “Белоемигранти” су улазили и у структуре војске и полиције, али и у државни апарат. Било је 300 колонија плус појединци – рекао је Милинчић.

– Прошло је већ 100 година од првих насељавања руских избеглица у наше крајеве, а Радмили Тодић Вулићевић је успело да сакупи толико сведочења савременика и потомака, већином већ потпуно асимилизованих! Као аутор-састављач овог зборника она је начинила прави подвиг. Успело јој је пронаћи, записати и систематизовати вредну грађу, која на специфичан начин, из једне неочекиване визуре осликава живот појединца или руске породице, њиховог егзодуса у непознато, тежњу да се пронађе родбина која је остала у Совјетској Русији, њихову чежњу за родним крајем и поновним сусретом са њим, макар на кратко, ,,туристички”, макар свесни да се током година тај крај у корену променио… истиче у рецензији књиге „Руси, Космет и време“ Алексеј Арсењев, истраживач историје руске емиграције у Србији, који је говорио на свечаној промоцији у Руском дому.

“Хтела сам да пишем о Русима у Приштини, јер сам познавала неке од потомака, али истражујући, у Руском дому нашла сам књигу у којој су побројана само имена, занимања и одликовања Руса у свим градовима на Косову и Метохији. Кренула сам по том списку, нисам могла да станем, толико су били инспиративни ти људи”, каже Тодић Вулићевић.
Рецензент др Даница Столић је овом приликом рекла да је Радмила Тодић Вулићевић иако економста по образовању, успела упорним истраживачким радом да забележи и сачува од заборава све оно што временом поприми још веће и зн ачајније димензије. Тиме је потврдила истину да се никако не сме заборавити наш и не само наш, живот на Косову и Метохији.

Информативни списак руске емиграције
Др Ирина Атанасијевић је о овој књизи, поред осталог, н аписала: „Ово је први и стога значајан покушај да се направи информтивни списак руских емиграната на Косову и Метохији, из записа успомена, које је ауторка прикупила и сачувала, а који имају снагу да нам дају не само информацију, већ и да нам дочарају оне тренутке живота, који носе у себи атмосферу прошлости и дају истраживачима нове векторе у проучавању теме.
Ауторка књиге „Руси, Космет и време“ се поводом одлично посећене промоције свима јавно захвалила речима:
-Хвала свима који су присуствовали промоцији у Руском дому. Било је потомака руских породица са којима сам заједно састављала ову књигу. Моји школски другови и другарице били су са мном. Чланице Кола СС Ниш и председнице Кола СС из Никшића, Пожаревца, Смедерева, Грачанице, Ранилуга. Председник Друштва српско-руског-белоруског пријатељства из Чачка, Буба Ханлеј, моја пријатељица допутовала је из Лондона специјално овим поводом, а Јасмина Арсић, дошла је из Ранилуга. Моји пријатељи Рале Зеленовић, Михајло Цанић и Весна Мулић – Младеновић, ученици славних професора Руса. Моји блиски рођаци. Моја сестра… О свему су бринуле моје младе другарице, моја снага коју немам, или имам, стална подршка, мотивација, моја радост и младост: Сара, Зорана, Невена, Надежда и у Нишу Марија. Стална подршка, лектор, рецензент и промотер и сигурност од прве књиге увек је моја школска другарица др Даница Столић. Господин Алексеј Арсењев као рецензент и саветник учинио ми је част да говори о књизи. Проф. др Мирољуб Милинчић као издавач и стрпљива подршка заказао је и ову промоцију. Он, а и ја, били смо фасцинирани бројем посетилаца. Хвала свима који су стајали и који су седели на степеницама и певали са драгим Иваном и Екатерином Јеленковић и Анастасијом Живковић. Хвала домаћинима из Руског дома. После свега дефинисала сам дубоку истину: Изашла сам са Косова – оно из мене није. Није из много нас. Због тога не треба да бринемо шта ће сутра бити.

Руси и у Високим Дечанима
У књизи је приказано и 48 монаха манастира Високи Дечани који су били Руси. То је поглавље о томе колико је њихово присуство било значајно за квалитетније школовање у Призренској богословији. Ту је и исповест о Сергеју Чарњавскиом, једном од првих уметничких фотографа на Косову. Цртица о Николају Буњину, музичком уреднику у Радију Приштина, професору у музичкој школи који је основао први оркестар мандолина на овим просторима.

Славица Ђукић