САНУ СЕ НЕПРЕКИДНО БАВИ КОСОВОМ И МЕТОХИЈОМ

Само у последњих двадесетак година Академија је објавила скоро 500 текстова, књига, зборника и монографија посвећених најразличитијим аспектима косовско-метохијске проблематике. Тзв. Меморандум САНУ је текст који је у простору политике и пост-југословенског националног сукобљавања добио интерпретације и (зло)употребе које ни на који начин не кореспондирају са његовим садржајем, већ гротескно превазилазе и иницијалне намере писаца Меморандума и реалне домете његовог недовршеног и неусвојеног нацрта. САНУ има живу и плодну међународну сарадњу – рекао је председник САНУ Зоран Кнежевић

 

 

У САНУ се такорећи свакодневно одржавају скупови, округли столови, трибине и предавања посвећени најширем спектру питања која се непосредно тичу српског друштва и народа. Примера ради, само у децембру месецу ове, 2024. године, у Палати Академије биће одржано шест научних конференција, два округла стола, комеморативни скуп посвећен недавно преминулом академику Дејану Деспићу, три промоције књига, четири изложбе и седам концерата. Када се томе додају и истоврсне активности огранака САНУ у Новом Саду и Нишу и Центра САНУ и Универзитета у Крагујевцу, није тешко видети да је број разних догађања у Академији, у њеној организацији или под њеним окриљем, заиста велики – рекао је за „Јединство” председник Српске академије науке и уметности академик Зоран Кнежевић одговарајући на питање „Јединства” у којој мери САНУ одржава стручне скупове о актуелним питањима и проблемима српског друштва и српског народа, уопште и додао: – Што се тема које се разматрају тиче, имаћемо чак два скупа посвећена вештачкој интелигенцији, велики економски форум који се бави привредним развојем Србије и његовим детерминантама, конференцију о архитектури, редовни годишњи састанак Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ итд. Да поменем и само нешто раније на Трибини Библиотеке САНУ одржану промоцију двотомне монографије „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”, округли сто посвећен Србима у Северној Македонији, или скуп којим смо обележили 170 година од рођења великог српског научника Михајла Пупина. Догађања у САНУ има још, али је и ово што сам овде издвојио, надам се, више него довољна илустрација њених непрестаних, изузетно богатих и разуђених активности посвећених, како сте у Вашем питању формулисали „актуелним питањима и проблемима српског друштва и српског народа уопште”.

• Годинама уназад провејава у јавности мишљење да у Академији влада подела, да постоји више фракција у смислу њиховог гледања на најважнија национална и државна питања као што је проблем Косова и Метохије. Има ли САНУ јединствен став по питању Косова и Метохије?

Пуно пута су до сада бројни наши чланови, председници САНУ, па и ја сам, објашњавали да САНУ није устројена као политичка партија која у вези са неким питањем заузима јединствен став, да би га затим колективно промовисала у јавности. Академија је скуп независних, мислећих појединаца који могу да имају, па природно често и имају, различита виђења истих проблема и питања, са којима онда по свом осећању и потреби излазе у јавност. Очекивати, дакле, да САНУ има јединствен став по било ком питању, па, дакле, и говорити о „фракцијама” у вези са овим или оним питањем, једноставно није примерено њеној суштини и природи. Оно што, када је КиМ у питању, мислим да могу да устврдим је да је код чланова Академије присутно пуно разумевање сложености и тежине проблема, укупне ситуације и тренутног стања и положаја српског народа на том простору, као и жеља да и Академија као институција и њени чланови као појединци допринесу да се тај проблем на прави начин разреши, да се народу олакша и унапреди свакодневни живот, тако да сви ти људи могу мирно и безбедно да остану и опстану у свом завичају и на својим вековним огњиштима.

• Када је у питању подела друштва и нејединство, може ли САНУ као највиша научна и уметничка институција Републике Србије од интегритета да позове на јединство нације?

Одређење САНУ као институције „од интегритета” видим као велики комплимент и још већу обавезу, на чему смо захвални, али је друштвени домашај наше Академије, ипак, нешто ограниченији него што овако крупан задатак претпоставља. Јединство нације је, бојим се, помало неодређен појам, није извесно да је у демократском друштву увек и могуће, али ако под тим подразумевамо неку врсту бар већинске сагласности око најважнијих питања развоја и будућности земље и народа, заједничког напора да се на најбољи начин одговори на изазове које нам је оставила бурна прошлост, са којима се суочавамо у сложеној садашњости, или нам их доноси неизвесна будућност, онда то једин- тацију и вреди се за њега заложити. Мислим да Академија заправо стално и у сваком погледу усмерава своје напоре и активности у том генералном смеру, тако да би се то могло сматрати и њеним „позивом” свим чиниоцима у друштву да делују на исти, за наш народ и његову будућност подстицајан и користан начин.

• Чини се да Српска академија наука и уметности још увек „носи терет” меморандума САНУ са којим је само указала на тежак економски и политички положај српског народа…?

Тзв. Меморандум САНУ је текст који је у простору политике и пост-југословенског националног сукобљавања добио интерпретације и (зло)употребе које ни на који начин не кореспондирају са његовим садржајем, већ гротескно превазилазе и иницијалне намере писаца Меморандума и реалне домете његовог недовршеног и неусвојног нацрта. Чињеница да се и даље из појединих кругова у региону, у дневно-политичком контексту, повремено јављају инсинуације о наводном постојању меморандума 2, меморандума 3, нон-пејпера и сличних измишљених „великосрпских програма” који се приписују Академији, захтева да се и даље на такве конфабулације реагује и то је оно што морамо чинити све док таквих провокација буде.

• Какав је став САНУ о меморандуму након скоро 40 година и свих ратова и прогона српског народа на територији бивше СФРЈ?

САНУ је у новембру 2017. године организовала трибину на којој су представљена аутентична сведочења аутора, на историјским научним сагледавањима утемељена виђења и ставови у вези са Меморандумом којима је Академија, што се ње тиче, „подвукла црту” испод тог текста и његове судбине. Чињеницама и ставовима који су том приликом изнесени немам шта да додам или одузмем. Оно што би, по мом мишљењу, било најпоштеније и најцелишодније је да се питање Меморандума коначно пресели из домена приземног дневно-политичког препуцавања у домен историјске науке и да се њој препусти да о том тексту и његовом стварном утицају на догађаје у времену његовог писања и каснијег проскрибовања каже коначну реч када се за то стекну услови.

• У последње време све су чешћи покушаји у окружењу, али и шире, да се историјске чињенице прекрајају, чак и грубо фалсификују. Како гледате на те појаве?

Преиспитивање историјских догађаја и њихове интерпретације уобичајено је у историјској, као и у свакој другој науци, али само дотле док се такав приступ темељи на поузданим, раније непознатим или непрепознатим историјским налазима и аргументима. Онога часа када то преиспитивање добије димензије прекрајања чињеница и потурања фалсификата са сврхом постизања неког политичког или наводно „национално корисног” циља, таква настојања заслужују сваку осуду и њима се, уз помоћ проверених историјских чињеница и одговарајуће научне интерпретације, мора снажно и истрајно супротстављати. Академија је то одувек чинила, чини и чиниће и даље.

• Значајни део јавности вам замера да је Академија недовољно активна по питању Косова и Метохије, упркос чињеници да постоји и Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије. Да ли је довољно видљив рад САНУ?

Не бих се сложио да је у питању значајан део јавности, али да критичких тонова има то не спорим. Држим да су критике у највећој мери добронамерне, али да се ту често ради или о непознавању онога што Академија чини, или о неразумевању положаја и улоге САНУ у академској заједници и српском друштву у целини. САНУ се Косовом и Метохијом бави, могло би се рећи, на дневној бази, борећи се речју, научном истином и веродостојним подацима, средствима, дакле, доступним и једино примереним Академији. Само у последњих двадесетак година Академија је објавила скоро 500 текстова, књига, зборника и монографија посвећених најразличитијим аспектима косовско-метохијске проблематике. Овде бих да поменем само неколико најновијих издања Академије, као што је, већ поменути, недавно објављени изузетни двотомни зборник радова „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”, чији наслов сам указује на његов садржај и драгоцену грађу у њему сакупљену и презентирану, девету књигу Косовско-метохијског зборника, зборнике „Енергетски ресурси на Косову и Метохији” и „Пастирска лексика призренско-тимочких говора”, друго издање монографије „Грачаница”, итд. Поред Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије, проблематика наше јужне покрајине разматра се и на Академијским одборима за српско питање, одбору за енергетику и другим. Пуно је, дакле, активности, али је тај рад, како и Ваше питање имплицира, недовољно видљив, па на томе очигледно треба убудуће више да чинимо.

• Тортура над српским народом у покрајини не престаје. Срби се исељавају под притиском као и 80-их година прошлог века. Мислите ли да се недовољно говори о судбини српског народа на Косову и Метохији?

Не знам никога у Србији ко о тешком положају српског живља на простору Косова и Метохије није ништа чуо или прочитао, али бих исто тако рекао да не мислим да је суштински проблем у томе да ли се о томе довољно или недовољно говори, већ да ли се, како и са колико успеха чини да се тежак положај српског народа поправи и да му се омогући нормалан живот и уживање свих људских слобода и права. Оно чему смо сведоци све ове године, а посебно последњих месеци јасно указује да смо далеко, чак се понекад чини и све даље, од остварења таквог циља.

• Да ли сте задовољни међународн ом сарадњом САНУ и како се она одвија?

САНУ има живу и плодну међународну сарадњу. Билатералну сарадњу остварујемо са већим бројем академија, да поменем само Академију наука и умјетности Републике Српске, Црногорску академију наука и умјетности, Македонску академију наука и уметности, Словенску академију знаности ин уметности, па Бугарску, Румунску, Мађарску, Руску, Кинеску и још неке академије, са којима имамо потписане протоколе о сарадњи и где постоје активни програми сарадње у оквиру којих се реализују заједнички пројекти, организују научни скупови и предавања, изложбе и друга уметничка догађања и сл. Управо ових дана Извршни одбор САНУ одлази у узвратну посету Словенској академији знаности ин уметности, где се очекује постизање договора о организацији изложбе дела словеначких сликара из фундуса њихове Академије која би била одржана у Галерији САНУ наредне године. Поред тога САНУ је укључена и у више европских светских академијских асоцијација као што су АЛЛЕА (Алл Еуропеан Ацадемиес) и ИАП (Интер Ацадемy Партнершип), активни смо чланови организација подунавских (ДАЦ) и медитеранских (ЕМАН) академија, чланови смо УНЕСЦО-овог Међународног Научног савета ИСЦ (Интернатионал Сциентифиц Цоунцил), Европске научне фондације ЕСФ (Еуропеан Сциенце Фоундатион), укључени смо у кинеску организацију АНСО (Аллеанце оф Натионал анд Интернатионал Сциентифиц Организатионс) итд.

• Имајући у виду дешавања на глобалном нивоу, како видите будућност Косова и Метохије?

Тешко је на ово питање дати одговор утемељен на неупитним чињеницама и јаким аргументима. У току су глобална политичка превирања, сукобљавања великих светских сила чији ишоди ће одлучити будући поредак и распоред снага и утицаја у свету, па тако и на овом нашем „брдовитом Балкану”. Мислим да у овом тренутку није могуће са сигурношћу предвидети како и када ће се све то завршити и да ли ће то и какве промене донети, између осталог, и нама и региону. Посматрано локално, не очекујем било какве промене статуса српске јужне покрајине регулисаног Уставом, а какво ће бити стање „на терену” зависи од много фактора, често и непознатих јавности, па, дакле, и непредвидивих. Да ли ће се нешто догађати у оквиру процеса европских интеграција региона који, чини се, после дуже паузе добија извесну динамику, остаје да се, можда и врло скоро, види. Р. Комазец