Сећање на бројне обичаје који живе тек у траговима

 Сви обичаји о Ђурђевдану имају симболику да се укућани и иметак заштите од болести и невоља, да буду здрави, да буде плода и рода у дому, пољу, тору и обору. С ообзиром да текући период протиче у знаку заштитних мера од коронавируса, Срби у Косовском Поморављу ће, како кажу, уколико мере опупљања буду важиле и 6. маја одложити и посету родбини која Ђурђевдан слави као крсну славу

 

Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја, тојест 23. априла по старом календару, чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа ранохришћанског светитеља из 3. века. Код Срба овај празник се негде светкује и као крсна слава. Ђурђедан је 2015. године уврштен у Национални регистар нематеријланог културног наслеђа Србије. Код Срба ово је празник са јако пуно народних обичаја, пре свега везаних за плодност и здравље. Тако је и у региону Косовског Помоавља.Овај празник сматра се пре свега за границу између зиме и лета. – Постоји и изрека „Митров данак, хајдучки растанак, Ђурђев данак, хајдучки састанак“, која је настала уз причу да се хајдуци око Митровдана растају, због хладног времена, да би се око Ђурђевдана поново окупили, јер се време пролепшава- подсећа нас Зоран Симијоновић из Косовског Помораља. – И дан данас су се се код нас Срба у Косовском Поморављу одржали неки наордни обичаји за Ђурђевдан, али ипак то је много мање изражено него минулих година. Сећам се када сам била дете и касније девојка, жене би уочи Ђурђевдана излазиле у поља и ливаде и скупљале неколико врста биљака. Све су те биљке имале своју симболику и улогу. Обавезна је била биљка коју ми зовемо кукурек. Њоме би се китили улази у кућама, прозори, стаје и остали објекти у оквиру газдинства. Сматрало се да она привлачи богатство. Сакупљала се и биљка звана вратика, па биљка звана обртач, ломиле би се гранчице врбе и дрена, такође. И тим биљкама би се китили објекти, а оне би се увече стављале под главу. Ујутру би се стављале у воду у коју би се ставило и једно црвено ускршње јаје и деца, пре свега, али и осали укућани би се том водом умивали да буду здрави и једри, црвени – присећа се Снежана Перић из села Прековца. – Све је то имало симболику да се укућани и иметак заштите од болести и невоља и да буду здрави, да буде плода и рода у дому, пољу, тору и обору. Постојали су и обичаји око стоке, такође уочи Ђурђевдана Данас се већина тих обичаја изгубила – вели Снежана. Слично казује и Славица Стојановић из села Бостана, која се такође присећа времена совје младости када су поводом Ђурђедана обављани многи народни обичаји. Како и у многим другим крајевима и код Срба у Косовском Поморављу поводом Ђурђевдана постојали су и многи магијски обреди, који су, такође, имали за циљ да заштите укућане и дом, али постојало је и вреовање да се уочи овог празника, када владају вештице и виле могу урадити и зле ствари људима од стране злонамерних особа. – Сећам се када сам била млађа и дете, важило је неко правило, нарочито међу женама, да се у тој недељи пред Ђурђевдан никоме ништа не позајмљуј и даје из куће, јер се веровало да се магије које се ураде у току те недеље, а којима може да се науди укућанима или некој особи, веома моћне. И ми у нашој кући смо избегавали да било шта тражимо од других у те дане пред Ђуревдан, јер је то једноставно било непожељно – присећа се Славица. – Ја се сећам када сам био дете, старији људи су говорили, ако на Ђурђевдан буде ведро, да ће година бити плодна, а ако пада киша да ћа година бити сушна- каже Зоран Симијоновић из Косовског Помроавља, који се такође присећа обичаја поводом Ђурђевдана у његовом крају, који су били веома поштовани. У Косовском Поморављу се, такође, практикоало да се на Ђурђевдан коље јагње и да се укућани почасте јагњетином за свечаном трпезом, што је имало своју симболику у оквиру развојеног култа везаног са Ђурђевдан. – И дан данас људи кољу јагње за Ђурђевдан ако имају могућности да га набаве и ако у домаћинству има више укућана- вели Зоран. С ообзиром да текући период протиче у знаку заштитних мера од коронавируса, Срби у Косовском Поморављу ће како кажу, уколико мере опупљања буду важиле и 6.маја одложити и посету родбини која Ђурђевдан слави као крсну славу. Такође у неким местима неће бити организовани народни сабори и сеоске слааве, како је то чињено ранијих године. Додајмо да у неким крајевима у Косовском Поморављу Ђурђевдан обележаају и Роми који овај празник овде али и у многим другим крајевима на Балкану традицонално обележавају као долазак пролећа. С.И.