Село са богатом традицијом

Врбовац и суседно село Грнчар вековима имају једну специфичну традицију, која на неки начин представља културно добро овог краја. Реч је о маскембалу под називом „Бабе и деде”

 

У питомој косовскопоморавској котлини пресеченој токовима Грнчарице и Подгоричке реке у далеком подножју планине Карадаг, свило се српско село Врбовац. У њему данас у 160 домова живи око 1.000 становника. Врбовац је једно од најстаријих места у овом делу Косова и Метохије. – На територији нашег села постоје архелошки налази још из времена Римљана, али они још нису довољно истражени. Поред осталог у једном делу слива реке Грнчарице нађене су неке надгробне плоче из римског периода – каже познати истраживач овог краја Станислав Којић. И у средњем веку постоје документи који говоре о старини овог села. И црква Светог Димитрија сведочи о дугој историји овог краја. Данас село Врбовац административно припада општини Клокот, која је формирана пре десетак година према плану о децентрализацији урађеног од стране тадашњег специјалног изасланика Уједињених нација, Мартија Ахтисарија. До тада Врбовац је био део општине Косовска Витина.

ПОШТУЈУ МЕРЕ ЗА СУЗБИЈАЊЕ КОРОНАВИРУСА

Од проглашења пандемије коронавируса, Врбовац дели судбину других делова Косова и Метохије. И овде се примењују мере заштите од појаве и ширења ове заразне болести. На срећу, како многи мештани у овом селу кажу, до пете недеље (када смо остварили контакт са мештанима села) од првог регистрованог случаја позитивних на коронавирус на Косову у Метохији у Врбовцу није било оболелих. Иначе, један од првих случаја оболелих од Ковида – 19 регистрован је у селу Стубла, суседном месту селу Врбовац, настањеном Албанцима.
– Људи се придржавају мера и поштују препоруке надлежних. Нема масовних окупљања. Поштује се забрана кретања у трајању од 90 минута у току дана која је недавно уведена и ограничена, сем изузетака када су у питању пољопривредни радови и радно ангажовани – каже Којић. Он нас подсећа да село Врбовац и суседно село Грнчар вековима имају једну специфичну традицију, која на неки начин представља културно добро овог краја. Реч је о маскембалу под називом „Бабе и деде”. – Сваке године на трећи дан православног Васркса, група људи из села Врбовца и суседног села Грнчара под шаљивим маскама пролази корз село праћена поворком мештана и све уз шаљиве песме, игру и забаву. Догађај у ствари симболише смену годишњих доба. Међутим, због пандемије вируса корона ове године ова манифестација је изгледала сасвим другачије. Само три дечака су под маскама ходала улицама, без уобичајене веселе и задрагане пратње бројних других, док су им мештани аплаудирали и поздрављали их из својих дворишта и са тераса – каже Којић.

СЛАБ ИНТЕРНЕТ ОТЕЖАВА ОНЛАЈН НАСТАВУ

Актуелна пандемија коронавируса донела је одређене потешкође мештанима Врбовца и када је у питању пољопривреда. Многи се и овде жале да не могу да нађу квалитетне хибридне врсте семана кукуруза и осталог неопходног за пролећну сетву, пре свега због ограниченог кретања. Раније су га, како кажу, набављали у Врању. – Има потешкоћа и када је у питању онлајн настава и комуникација професора са ученицима. Многа деца немају добру интернет конекцију или је немају уопште. Покушавамо колико је год могуће да овај проблем решавамо, сналазимо се некако – истиче Којић који иначе ради као наставник у осмогодишњој школи „Марко Рајковић”. Слично се може чути и од других просветних радника у Врбовцу. У Врбовцу у црквеној порти ради народна кухиња, једна од шест народних кухиња које раде под покровитељством Епархије рашко-призренске и епархијске организације „Мајка 9. Југовића”. Корисницима се храна, како се може чути од надлежних, припрема и доставља. Амбуланта у селу ради, такође, редовно али уз одређене мере заштите и превентиве против коронавируса. Село Врбовац током године има два сеоска сабора односно две сеоске славе. Митровдан 8. новембра и дан Светог Стефана, 15. августа.

ЕКОНОМСКЕ МИГРАЦИЈЕ СМАЊИЛЕ БРОЈ СТАНОВНИКА

Село Врбовац, након Другог светског рата, а посебно шездесетих и седамдесетих година прошлог века, било је захваћено миграцијом бројних сународника, који су напустали ово место, пре свега из економских разлога. Многи су се одселили у Смедерево, Јагодину и друге делове централне Србије, а један број је отишао да ради у Немачку или неку од других западно-европских земаља. Након рата на просторима Косова и Метохије око 20 породица са преко стотину чланова је због етничких и политичко-безбедносних разлога напустила свој завичај и удомила се у градовима и селима централне Србије. – Да није било исељавања становништва и Врбовац, као и друга српска села у околини била би дупло, а можда и више пута већа него што је то случај сада – каже Станислав Којић. Висока незапосленост становништва сада је један од главних фактора одласка младих људи из села. С. И.