Село, сигурна оаза за живот

 Услед многих криза, нестабилних политичких ситуација, село добија на значају, па се тако све више људи из градова опредељује за живот на селу задњих година

 

 

Годинама уназад дешавају се бројне миграције младих из села у градове, па ни општина Зубин Поток није изузетак. Млади одлазе у потрази за бољим животом, често заборављајући своја родна места и без идеје да им се икад више врате. Међутим, нестабилна политичка ситуација у многим крајевима наше земље, као и пре неколико година појава коронавируса, узроковали су да више него ранијих година село добије на значају и подсети нас где се заправо налази сигурнија оаза за живот. Чињеница је да је живот на селу неизвестан и тежак, али данас већина људи из већих градова, који имају имања на селу, или неког рођака на селу, потражили су уточиште и спас ту, одакле су некада и сами отишли. Враћајући се на село спознали су углавном оно што су ужурбаним начином живота одавно заборавили – мир, спокој, сигурност, здрав живот. Искуства су да оно што људи нађу у граду, у потрази за бољим животом, најчешће није ни живот, а камоли бољи. Због благодати које село пружа, приметно је да се велики број људи из града вратио у село, ако не да ту свакодневно борави, макар за почетак да одржава своја имања, кућу, њиве, шљивике и у томе нађе свој мир и задовољство. Бобан Јанићијевић из Доњих Варага један је од примера како на селу опстати и одгајати децу од пољопривреде и сопственог рада.

„Ја сам заправо дуги низ година живео у Црној Гори, због очевог посла, али сам као младић решио да се вратим у своје село, и да на дедовини вредно радим и од тога живим. Сада после 25 година живота овде у мом селу, где сам са супругом одгајио четворо деце, могу рећи да живети на селу од сопствене производње, улагања у пољопривреду, није лак али је велико задовољство, поготово уживати у плодовима које та производња доноси. И деца су увек била укључена у рад и помагање, што данас истичу као допринос њиховом бољем погледу на живот и свет око себе”, истиче Јанићијевић, који је пре пар година направио и рибњак, у ком данас има најквалитетнију пастрмку у овом крају. Живот на селу симбол је и чувања традиције, културе и заједништва. Људи у мањим срединама се боље познају, више комуницирају и чешће помажу једни другима. У таквим местима комшије нису само људи који живе једни поред других – они су пријатељи, сарадници и подршка у свакодневном животу. Када неко има проблем или славље, цела заједница се укључи. Људи су спремни да помогну у тешким тренуцима, али и да заједно поделе радост

. „Међуљудски односи на селу одликују се традицијом и преносе се са колена на колено. Још од малих ногу родитељи и баке и деке нас уче поштовању старијих, важности породице, солидарности и гостопримству, и то су уједно и неки од аспеката који су дубоко укорењени у сеоском начину живота. Сматрам да управо ове вредности доприносе стабилности заједнице и чувању њеног идентитета”, истиче Александар Ковачевић из села Јагњеница. Не смемо изоставити ни оне догађаје попут сеоских вашара, слава, сеоских молитви, литургија и других манифестација који играју важну улогу у животу у мањим срединама. Такви скупови су прилика да се људи друже, размене искуства и заједно славе, чиме се додатно продубљују везе у заједници. Међусобна помоћ је неизоставан део заједнице. Било да је реч о сезонским пословима попут бербе, изградње кућа или решавању породичних проблема, људи се ослањају једни на друге. „Људи су на овом простору где живимо свесни да је живот један, да нема репризу и да је битно да се помажемо како бисмо опстали. Наш живот овде на селу, у складу са природом, је леп и здрав и цени се данас више него икад, и зато не треба чудити ако у наредном периоду будемо видели све више људи који бирају баш овакав живот, а на селу има места за све”, каже Винка Миловановић, додајући да у селу Доње Вараге у ком живи скоро 40 година готово да нема оних који су се одселили, већ да има више становника него раније, тако да село данас броји око 250 људи. У времену када све више људи осећа последице убрзаног темпа живота, повратак природи и једноставности може бити прави избор. Ј. Цветнић