СИЛОМ НА ГОЛОРУКИ НАРОД

Пише: Рада Комазец

 

 

Албанска историографија сматра Призренску лигу изразом општеалбанског националног покрета. Она је заснована на идеји „велике Албаније”, занемарујући права других који деле територију на којој живе и Албанци, а јавно је пропагира Аљбин Курти. Да ли је неко од Албанаца подржава јавно или тајно, када је у питању њихов однос према будућности Косова и Метохије, нема дисонантних тонова. Идеја Призренске лиге живи и спроводи се у дело. Оно што не могу мирно спроводе силом као 1999. и 2004. године. Под разним притисцима траје у континуитету тихи егзодус Срба са Косова и Метохије. Мали број младих људи у Србији данас зна за Ракићеву „Симониду” и Симовићев „Бој на Косову”, а историјски догађаји и датуми су им предалеки. Док се Срби поносе како су храбро гинули у Првом и Другом светском рату, више за друге него за себе, Албанци су лукаво тражили заштитнике у великим силама и вешто им се прилагођавали. Док нама други пишу уџбенике историје, Албанци су успели наметнути своју верзију историје целој бившој Југославији кроз школске програме. Наравно, она је на штету Срба. По тим теоријама Албанци су Илири из чега следи да су староседеоци Балкана, док су Срби досељеници у 7. веку и уљези на албанској територији. Албански историчари и интелектуалци уче албанску децу да су Срби окупатори, а да су уу средњем веку отели Албанцима манастире и прилагодили православљу. Та врста идеолошког, националистичког и екстремног заташкавања и фалсификовања има за циљ легитимизацију садашњег стања у покрајини и да га врате десетине векова уназад. На Западу је прихваћена албанска верзија историје и за њих је Косово албанска земља коју су окупирали Срби и због наводног терора Срба над Албанцима, они су имали оправдање за војну интервенцију. Колико год Србија позивала на мир, са друге стране премијер привремених институција у Приштини не престаје да призива рат. Неприхватање решавања проблема дијалогом, демолирање Бриселског споразума, убрзано наоружавање „Косова”, постављање снајперских и митраљеских гнезда, показатељи су да Курти хоће силом на голоруки српски народ на северу покрајине. Власт у Приштина покреће специјалне полицијске јединице, покушава да инфилтрира у институције на северу своје доушнике, како би преузели полуге власти и наметнули своју вољу српском народу. Процес успостављања дијагнозе је веома сложен и вишестепени посао у коме је потребно обавити низ сложених анализа и разликовати релевантне и небитне чињенице. Да би се предупредили евентуални сукоби на Косову и Метохији поред политике и дипломатије, неминовно је спровести добру дијагнозу састављену од стручних лица над особом која тражи рат. Профил његове личности добро је анализиран од стране оних који су га довели, јер им је потребна екцентрична, агресивна и конфликтна личност, која би без великог размишљања и свој народ увела у рат и страдања. Одсуство емпатије према сваком другом и другачијем и неспособност да живот посматра, не само из своје радикалне и сепаратистичке перспективе, проистичу из његовог менталног склопа у коме доминира мржња према Србима и жеља за „великом Албанијом”, што он и не крије. Национализму у Приштини потребни су аутономија и одвојени живот. Они поричу постојање било каквог заједништва, заједничких интереса или узајамне зависности. Они су фундаментално искључиви. Политичке организације и институције које су основали националисти нису у служби мирења супротстављених захтева, јер се баве политиком искључења, а не укључења, што је Курти демонстрирао прошле недеље у Бриселу. Приштина одбија да прихвати да нема алтернативе да Срби и Албанци морају живети заједно или једни поред других делећи исти простор. Контакти између њих су неизбежни, без обзира на све трагедије које су се десиле на заједничком простору. Регистарске таблице и документа само су повод, а циљ је етнички очистити Косово и Метохију од Срба и државе Србије. Срби на северу су довољно жилави и снажни да се одупру силама мрака. Свесни да слобода нема цену српски народ на северу је више пута излазио голорук пред оклопна возила и дуге цеви специјалних полицијских јединица из Приштине. Слобода ће бити сигурна, ако је свест о њеном значају снажна. Надајмо се разумној и мудрој политици која ће зауставити претње и сукобе, а проблеме решавати политиком и компромисом. Србија је показала спремност за компромис, мир и стабилизацију и хода по танкој жици у ишчекивању на потезе супротне стране.