Системски атак

Пише: Рада Комазец

 

 

Светиња једног наро да је нешто у шта се не дира, што је неприкосновено и непо вредиво. Нису наши би сери средњовековног гра дитељства на Косову и Метохији само универ зална културна башти на, већ идентитет све коликог српства, тра гови времена у просто ру, најверодостојни ји сведоци који се мо гу употребити у дока зном поступку, чије је сте и чије је било Косово. Отимање културне ба штине постаје убојито оружје за одстрел иден титета Срба. Систем ски је осмишљен план Ал банаца, како са подруч ја КиМ избрисати срп ски идентитет, који је вековима изграђиван. Наше светиње постају за политику Пришти не опасан баласт, ко јег се по сваку цену тре ба решити. Отимање или уништење башти не, као значајне одред нице идентитета наро да коме припада, пра ти и физичко истре бљење њених припадни ка, како би се нежељени идентитет што веро достојније негирао, из брисао, уништио… Нај већи део српског наро да је брутално проте ран без права на повра так у своја места жи вљења. Истина о аутох тоном народу на Косову и Метохији непожељна је за Приштину, па ју је стога пожељно реви дирати и фалсификова ти. Нема сумње да Ал банци плански спроводе кривотворење историј ских чињеница, како би градили свој идентитет на отетом српском кул турном наслеђу. Руше ње, сакаћење и одузимање идентитета српског на рода на КиМ траје веко вима, а он се жилаво др жи за своју косовску зе мљу, идентификујући се са светињама које је на следио од својих предака. Безумље над светињама СПЦ 2004. године није било само обичан руши лачки чин којему је оки дач била лажна медиј ска вест, већ вишедеце нијско планско затира ње са лица земље и српске културне баштине и на рода који ју је стварао, док Албанаца није ни би ло на Косову и Метохи ји. Дакле, дело са преду мишљајем које је реали зовала руља, као непо средни починилац. Ме тафора рушења светиња једног народа је заправо рушење народа који их је подизао и којему служе. Писмо представника Албанаца УНЕСКУ и све оно што они чине годи нама уназад, представља системски и свестрани атак на баштину Срп ске православне цркве, верујући да ће се са по зицијом наметнути као доминантни и осигура ти легитимитет и лега литет за своје поступке. Албанци су одавно спо знали снагу културне ба штине и зато настоје системски, ако не уни штити, онда кривотво рити, отети, присвоји ти… Културни иденти тет је у склопу нације један од основних елеме ната националног иден титета истовремено представљајући универ залну вредност башти не. Српске светиње су нераскидива веза исто рије Косова и Метохи је и српског народа. Моћ истине о Косову. Писма косовским званичника су срамни чин отима ња туђег. Уместо гласа разума људи, који би се својим моралним и ин телектуалним интегри тетом заложили за очу вање српских светиња и права Срба да се разви јају и чувају своју веру и културу, интелектуала ци из албанске заједнице, историчари, етнолози, конзерватори предњаче у кривотворењу истори је и отимачинисрпске баштине. Широм Ко сова и Метохије стоје ожиљци у камену бројних цркви и другог култур ног блага српског народа. До дрског писма УНЕСКУ представника власти у Приштини не би ни до шло да је неко одговарао за рушилачке нападе ек стремних размера срп ских светиња 2004. годи не. Хашки трибунал је, између осталог, осудио адмирала Миодрага Јо кића и генерала ЈНА Па вла Стругара стављају ћи им на терет као рат ни злочин нападе на Ду бровник, истакавши да је уништење културне баштине напад на исто рију читавог човечан ства. А шта је онда био погром 2004. године на Косову и Метохији, ка да је ватра у неповрат прогутала средњовековно културно благо универ залне вредности? Албанци су данас лу кавији те настоје дипло матским средствима да отму српско, који на дуже стазе имају исти циљ као и онај рушилачки чин  да се Србима као аутохто ном народу на КиМ оду зме верски, етнички и културни идентитет.