Слабији род, а добра цена
Малинарство у Ибарском Колашину
Малинари ове године имају нешто мањи род због јаке суше али је цена од 380 динара по килограму веома добра
Поднебље у Зубином Потоку је готово идеално за узгој малине, то су показале и анализе земљишта и одговарајућа надморска висина. Малина, у зависности од сорте, захтева прилично озбиљан и сталан рад око ње док се не убере и прода, а и после. Малинарство тражи стално надгледање и праћење раста и развоја овог воћа. У Зубином Потоку односно у области Ибарског Колашин малина се гаји веома успешно мада се у последње време неки малинари одустали али су се појавили нови. Малинарство је озбиљан и уносан посао који доноси добру зараду. Малинари ове године имају нешто слабији род због јаке суше али је цена до 400 динара по килограму веома добра. Што се откупа тиче и ту су малинари Ибарског Колашина сигурни јер све што сакупе откупљује Земљорадничка Задруга „Зубин Поток“. Поједини малинари се одлучују на продају на слободном тржишту. Тргује се и са Албанцима из унутрашњости Косова који долазе да купе малину.
У општини Зубин Поток има око 60 домаћинстава која се баве малинарством. Узгајање малина је све уноснији посао а приходима су задовољни узгајивачи, берачи и задругари. Нови малинари су се појавили и у Газиводама, Вељем Брегу, Лучкој Реци, Зупчу и у још неким местима.
Малине су ове године достигле добру цену од 380 динара и за прву и за другу класу, каже Раде Утвић, директор Земљорадничке задруге у Зубином Потоку која је један од највећих произвођача органских воћних сокова, џемова и мармелада у Србији и региону. Основни циљ ове задруге и јесте да не извози чисту сировану већ готов производ по знатно већој цени за шта поседују и одговарајуће цертификате HCCP, ISO 2000 и CERS, немачки стандард за органске производе.
. У општини Зубин Поток траје берба малина. Брање малине „виламет“ је при крају. Остаје да се бере малина „полка“. Према речима једног узгајивача ове сорте Пера Бишевца, који на породичном имању у Јабуци, гаји и ово воће, каже да је „полка“ захвална јер може да се бере све до касно, до првог мраза у јесен. Домаћинства која се у Зубином Потоку баве малинарством имају по 10 до 50 ари под малином, а најчешће по 30 ари. Малина се гаји на породоичним парцелама у брдским пределима, бере се породично али у време бербе додатно се ангажују берачи јер је посао захтеван услед осетљивости овог воћа као и због тога што берба већине сорти малина траје само месец дана. Добро зарађују и берачи.
Малина је постала симбол Србије и ово воће се последњих десетак и више година све више гаји. Малина се гаји и у јужној српској покрајини, на Косовоу и Метохији, у свим деловима у којима живи српско становништво. Традиција узгајања малине није непозната на овом подручју али је дуги низ година пре и после рата 1999. била замрла „Црвено злато“ како се одомаћио израз за малину у Србији, због издашних прихода који се од ње добијају, ипак није довољно заступљено у Ибарском Колашину, сматра узгајивач Бишевац јер нема довољно интересовања за узгајање малине. С.Ђукић
