Сложно и јединствено са нашом државом нећемо бити никоме лак плен
Игор Симић, потпредседник Српске листе
Посланици Српске листе од увођења антицивилизацијских и антисрпских такси од стране косовских институција за своје грађане се боре ванинституционалним средствима, јер је Приштина показала да не жели да поштује нити интересе српског народа, нити легитимне и легалне представнике – рекао је Игор Симић, потпредседник Српске листе на питање „Јединства”, какав је данас статус посланика Српске листе, с обзиром да постоје разне манипулације о томе да ли бојкотују или не парламент у Приштини и додаје: „Данас, као и све време у претходном периоду, ми смо уз свој народ који не пристаје да буде понижен, обесправљен, протеран…
- Да ли наш народ на КиМ разуме тешку позицију Српске листе да се избори за њихова права?
Српски народ је политички изузетно писмен, посебно на простору Косова и Метохије, јер је овде свако питање политизовано, до нивоа највиших светских органа Уједињених нација, тако да се не доводи у питање да ли су грађани свесни тежине наше борбе. Зато је њихова подршка Српској листи више него значајна, јер само на тај начин, сложно и јединствено уз нашу државу и председника Александра Вучића ми нисмо лак плен никоме. Они који не разумеју наше потезе су у ствари очајници жељни власти који су спремни на све само да постану миљеници наших непријатеља.
- Имају ли грађани у централној Србији довољно сазнања о томе колико је тешко представницима Српске листе да учествују или да бојкотују институције у Приштини и да се све то одражава на скоро неподношљив живот Срба у енклавама?
Као што рекох, Српска листа је проистекла из потребе народа да у институцијама Приштине буду људи од кредибилитета, угледа и речи. Људи који неће немо посматрати на сву неправду и неретко институционално насиље које се врши над Србима. Српска листа је за циљ имала сабирање свих српских снага и борбу под једним барјаком, јединствени као никад до тада, а резултат од 90 посто освојених гласова потврђује да смо у томе и успели. Сваки потез Српске листе ће увек бити у интересу грађана, и у координацији са нашом Владом у Београду. Зато и из личног искуства знам да и грађани у централној Србији разумеју тежину нашег посла који се понекад граничи са оним Сизифовим. Ипак, ми немамо право нити да кукамо, нити да се повлачимо, али не бих био искрен ако бих прећутао да због нашег нераскидивог односа са Београдом не трпимо одређене последице. Подсетићу вас да се против Српске листе и нашег потпредседника Милана Радоичића већ годину дана води најстрашнија кампања, која за циљ има напад на Српску листу, а преко нас и на председника Александра Вучића.
- Да ли су смена Ненада Рикала и именовање Дијане Живић на његово место као и смена Весне Микић државног секретара у Министарству правде привремених институција у Приштини, додатно погоршале односе Српске листе са владом у Приштини?
Ти односи су срушени оног тренутка када су 26. марта прошле године хорде зла упале у салу Митровачког двора где су српски политички представници разговарали о будућности српско-албанских односа, отели директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, претукли министре, посланике, ваше колеге новинаре, сниматеље… Сваки следећи потез у претходних годину дана је само још више на светло дана откривао праве намере званичне Приштине, а то је у ствари стварање таквих услова у којима ће Срби напустити Косово и Метохију. Иначе, избор приватних Срба који ће бити део власти у Приштини и којима грађани нису дали своје поверење показује колико некима у Приштини сметају чланови Српске листе који се боре за интересе својих грађана.
- У којој мери су таксе Приштине на робу из Србије погоршале живот српског народа на Косову и Метохији и какву је поруку послала Приштина Србима на КиМ увођењем такси?
Блокада дистрибуције српских производа на Косово и Метохију је политичка, антицивилизацијска и антисрпска мера која је за циљ имала прекид дијалога у Бриселу и којом су властодршци у Приштини настојали да себе представе као некакав фактор одлучивања. Па ни четири месеца од увођења од свих лажи којима су желели да оправдају увођење такси у Приштини не могу да се договоре око јединственог изговора. Резултат тих такси јесу подигнуте тензије и отежано снабдевање свих грађана, посебно Срба, основним животним намирницама, као и снабдевање наших здравствених установа лековима и санитетским материјалом. Ако узмемо у обзир да је Србија у прва три месеца успела да оствари суфицит од скоро 300 милиона евра, а да је штета од такси око 120 милиона, а да у исто време Срби нису одустали од одлуке да остану и опстану на Космету, онда можемо закључити да Приштина није успела у намери коју је имала.
- Да ли је деловање међународних фактора на КиМ непристрасно, као што се представља?
Код земаља које су противно Резолуцији 1244 СБ УН признали једнострано проглашену независност нема говора о непристрасности. Оно што нас разочарава је очигледна пристрасност у одређеним ситуацијама код оних који су у обавези да буду непристрасни, попут Кфора, Еулекса и Европске уније. Оно што се у том погледу мења у претходних неколиико месеци је незадовољство твораца косовске независности својим чедом, које се очигледно отргло контроли и које воде они који мисле да могу да раде шта им се прохте. Просто нема више разумевања за овакво, противправно, али и непредвидиво понашање, које се у оваквим околностима сматра за неопростиву грешку. Неретко се јасно види и да неки међународни представници прижељкују пропаст преговора и индиректно подржавају одлуку о увођењу такси, чак и нескривено у својим иступима. Како год, ми се уздамо у нашу државу Србију и нашег председника Вучића у борби за српске националне интересе, а на овакву нефер борбу се после 20 година навикнете. Једноставно знамо да је судија на страни Приштине и да морамо дати 200 посто себе како би успели у борби.
- Имали сте састанак са америчким амбасадором у Приштини Филипом Коснетом. Да ли сте му указали на све проблеме српске заједнице и имате ли утисак да их је амбасадор САД разумео и показао добру вољу да помогне?
До сада смо се председник Српске листе Горан Ракић и ја са новим амбасадором САД у Приштини сусрели неколико пута. Мој лични утисак је да се по први пут боље разумемо са амбасадором САД о проблемима српског народа. Иако је дијалог главно питање, оно на чему ми инсистирамо јесте потреба да се на Космету очува мир, али и да се пошаље јасна порука да свако ко прети ратом и начини било какав корак ка угрожавању мира и безбедности мора бити најоштрије санкционисан. Па чак и саме најаве таквог понашања. Помињање рата у случају оваквог или онаквог договора мора наићи на осуду свих, а пре свих представника међународне заједнице која је преузела обавезу да се стара о миру и безбедности преко мисије Кфор и осталих међународних организација.
- Шта ће се десити са запосленима у Трепчи на северу Покрајине, уколико Приштина спроведе у дело закон и статут о Трепчи који је усвојен у парламенту? Имају ли Срби маневарског простора за деловање како би осујетили намере Приштине?
О тако важном питању не бих да спекулишем јер не могу себи да допустим да износим непроверене информације, али оно што могу да потврдим јесте да овај закон нема никаквог економског и правног основа, и да је он у директној вези са притиском Приштине на Србе на северу Косова и Метохије. Подсетићу вас да је наша Влада овај закон прогласила ништавним, и да руководство Трепче-север заједно са нама политичким представницима, али и свим грађанима на северу Косова и Метохије неће пристати на отимање Трепче коју су деценијама градили наши сународници јер би то било равно самоубиству. Поздрављам изјаву и амбасадора САД Филипа Коснета који је рекао да покретање питање Трепче не доприноси миру и стабилности. Надам се да је тај став пренео и представницима у Приштини.
- У којој мери протести дела опозиције у Београду одвлаче пажњу међународних фактора са суштинских проблема Србије и српског народа као што су Косово и Метохија и дискриминација српског народа на КиМ од стране институција у Приштини?
Срамота је блага реч која описује однос опозиције према Србима на Космету и косовском проблему. Подсетићу вас да је један од њихових лидера Милојко Пантић јавно у емисији у врло негативном контексту говорио о Србима са Косова и Метохије, па чак ишао и дотле да Косово и Метохију представи као део који више не припада Србији. Знате, овакво понашање је немогуће видети у Приштини, где се сви врло брзо уједине када су у питању њихови интереси и супротстављање Србима и Србији. Овде бих додао и мој лични утисак о стању опозиције. Пре пар недеља се најбоље видело где је данас српска опозиција. Летимичним погледом преко низа објављених вести у очима ми је упало њих три, Србија наставља да се бори за повлачење признања Косова, Влада Србије најављује улагање у српске средине на Косову и Метохију, У опозицији расправа да ли треба или не гађати РТС јајима. Док се власт бори за Космет и наш народ, доводи инвеститоре, гради путеве, школе и болнице, у Савезу за Србију једном недељно седну и планирају да ли да гађају јавни сервис Србије.
- Могу се чути изјаве појединих опозиционих представника са КиМ, да Београд не треба да се меша у однос Срба на КиМ и привремених институција у Приштини, као и то да су односи Срба и Албанаца на КиМ идилични, а да је једини кривац за нарушавање тако идиличних и добрих односа председник Србије Александар Вучић. Колико су штетне, неодговорне и опасне по српски народ такве изјаве?
Прекинути односе Београда и Срба са Косова и Метохије је на врху листе жеља албанских лидера, а то би у пракси означило крај опстанка Срба на овим просторима. То је као да беби у мајчином стомаку пресечете пупчану врпцу и оставите је да умре. Ако узмете у обзир колико се подударају изјаве албаснких политичара из Приштине и опозиције у Београду онда шватите у чијем интересу та опозиција делује, и није то ништа ново, јер подсетићу вас, Албанци су у платформи коју су донели (Платформа о преговорима, а која је у ствари Платформа против преговора) они су позивају на одлуку Међународног суда правде на Јеремићево питање о једнострано проглашеној независности. И не позивају се на Бриселски споразум, нити на било који договор који је потписао председник Вучић. Не бих да остане ненаписано и овом приликом да су Срби са Космета јасно прозрели ове веснике пропасти из опозиције, тако да на Космету више нема протеста у организацији опозиције, а и они који су одржани нису могли да окупе више од десетак учесника, а некад и мање. Такође, на изборима за председника Србије наши грађани су дали 80 посто својих гласова председнику Вучићу, а овим представницима Савеза за насиље, мање од 5%. Колико год се они пресвлачили у нека нова, скупа одела, српски народ на Космету не заборавља да су се они шетали 2004. године и уништавали Београд док су наше сународнике убијали и протеривали, а светиње скрнавили. Памтимо и то да су на нашој муци зарађивали милионе уместо да помогну Србима, да су се Космета одрекли и нама доделили пасоше за које не важи визна либерализација, па наши матуранти не могу нормално да спроведу своје екскурзије. Чак и када би хтели да сво зло које су нам нанели заборавимо ту је и граница коју су успоставили између Срба и Срба на Јарињу и Брњаку.
- Плаши ли вас чињеница да Суд за злочине на КиМ може да настави праксу Хашког трибунала, односно, да аболира злочинце из ОВК и може ли доћи до истинског помирења народа док сви одговорни за злочине не буду процесуирани и кажњени?
Сви који су починили злочине морају одговарати без обзира на националност. Ипак, искуства из прошлости, од Хашког казамата наовамо нам говоре да за српске жртве правда не постоји, да наша суза нема родитеља. Све док је тако, тешко је говорити о правом помирењу између народа. Иако се сви надамо да ће до помирења доћи, јер је то једини начин да кренемо у будућност, питање несталих, киднапованих у убијених захтева од свих надлежних да пронађу и казне одговорне. Сваки злочин има име и презиме. Није нити се сме приписивати колективна кривица било ком народу. Како год, за сада, као што рекох, због искуства из прошлости немам превелика очекивања од овог суда.
