Снага није у броју, већ у вери

Литургијом и резањем славског колача у цркви Светог Николе у Приштини обележена је храмовна слава. Лутургију је служио архимандрит Михаило, игуман манастира Светих Архангела код Призрена, уз саслужење свештенства Епархије рашко-призренске. Литургији је присуствовао велики броја верника – оних који у Приштини и даље живе, расељених, али и Срба из околних места.

У својој беседи окупљеном народу отац Михаило је рекао да је храм Светог Николе и даље духовно упориште за све вернике, без обзира на то да у самом граду данас живи мали број Срба.

-Ево дана који нам даде Господ да се окупимо у овом граду и предивном и васкрслом храму, будући да је био спаљен и уништен. Они који су то учинили мислили су да ће спаљујући храм уништити и нас, али Бог је велики, силни, и моћан да победи све непријатеље. Ово данас је доказ да огњени пламен љубави божије, благодати Његове и  хришћанске вере нас православних Срба, у овом граду није утихнуо, казао је отац Михаило и додао да вернике у храму у Приштини не окупља интерес и овоземаљска сила, већ љубав и благодат божија.

Он је рекао да је џаба људима који данас живе на овом свету сав новац и сво злато, сребро, ако немају мира и ако немају благодети божије.

-Управо је то нас данас оведе окупило, не интерес или новац, већ љубав божија и ова мученичка земља, овај мученички храм. Будући да стално покушавају да га униште и избришу, он васкрсава и поново живи у свима нама, беседио је отац Михаило.

 Он је поручио окупљеним верницима да наша снага није у броју, већ у вери да смо своји на своме.

-Шта је данас Приштина, са петоро Срба и два свештеника. Али, опет смо много јачи и бројнији од њих, јер њих је сила овог света окупила овде, а нас љубав и благодат божија.Шта је јаче? Увек је јача љубав и благодат божија. Могу да раде шта хоће. Могу да заузму и да направе ових небодера и зграда колико хоће, али не могу нас избрисати са Косова и Метохије. Не могу избрисати Грачаницу, Дечане, Пећку патријаршију, Девич, Гориоч, и све оно што је на овим просторима свети српски народ посветио Богу, истакао је отац Михаило и додао:

Зато смо ми јаки. Због те благодати божије која намје дата, а не због силе, не због пара, не због моћи и не због власти. Власт је оно што разуман човек сматра као крст и као муку коју мора да носи у име других људи, а не неко задовољство којим ће да се докаже да је већи и бољи. Данашњи свет је постао тамница самим људима зато што не виде светлост, не виде сунце, природу, већ су постали грамежљиви и желе да прикупе што више могу.

Верници су на литургију пристизали из различитих крајева Србије, углавном расељени Приштевци али и мештани околних села. Храмовна слава, односно празник Свети Никола посебно је свечан за преостале Србе у граду, који више од две и по деценије одолевају различитим искушењима.

-Прелепо је живети у једном граду, мада смо сада у тешкој ситуацији, али држи нас пламен љубави, благодет коју осећамо, држи нас овај прелеп град, ваздух који нас храни. Све је то најлепши дар божији, то су Косово и Метохија. Покушавамо да истрајемо, имамо ту снагу коју нам даје наша света српска земља и надам се да ћемо опстати, казала је Ђурђа Дрмончић, која и даље живи у својој кући у центру граду.

Из Обреновца је први пут у Приштину дошла Добрила Живановић, и није могла да сакрије одушевљење што је то баш на дан Светог Николе.

-Веома сам задовољна што сам баш на овај дан дошла у Приштину. Први пут сам овде и испуњена сам невероватном лепотом ,и заиста је дар од Бога све ово што овде имамо. Надам се да ћу поново доћи, јер за мој данашњи долазак заслужне су моје три драге комшинице које су протеране из Приштине 1999. године, рекла је Живановић.

Овогодишњи домаћин славе био је Саша Данчетовић из Лапљег Села.

-Драго ми је да сваке године на храмовну славу, али и у Приштину, долази све више људи. Отац Михаило је у својој беседи рекао да се овај храм уздигао као феникс из пепела, па се надам да ћемо се и ми вратити на своја огњишта, казао је Данчетовић.

Црква Светог Николе у Приштини подигнута је на темељима средњовековног манастира  1833. године.  У мартовском погрому 2004. црква је запаљена, купола и свод су порушени, а иконостас и фреске на зидовима тешко су оштећени. Обнова цркве завршена је 2008. године. На крају да кажемо и да је до јуна 1999. године у самом граду живело 44 000 Срба.

Окупљање верника у цркви у Приштини обезбеђивала је полиција и инцидената није било.