Срамота на образу међународне заједнице

Поменом на гробљу, паљењем свећа и полагањем цвећа испред капеле у центру Грачанице, поетским часом и комеморативном академијом у Дому културе, обележено је 20 година од убиства седамнаестогодишњег Димитрија Поповића.

Подсетимо, 5. јуна 2004. године на њега је пуцао Албанац из возила у покрету док је са својим друговима куповао сендвич испред киоска брзе хране у центру села. Његови нападачи Љабинот Гаши и Алберт Краснићи су одмах ухапшени и нешто касније пред кривичним већем суда у Приштини осуђени, односно само један од њих.

Димитријева мајка Јоргованка је говорећи о свом сину рекла да је он био седми разред када су морали да напусте Приштину, али и да је Грачаница постала његов дом.

– Бол је иста као и пре 20 година, иста као оног тренутка када су ми рекли да мог Мите више нема. Двадесет године је прошло као три дана. Нема никакве промене, бол траје и све је јача. Нема спавања, само бриге. Мајка га није загрлила 20 година, ни помиловала. Са њим сам увек причала о свему и волео је да се дружи,волео је своје другове, другарице, волео је све људе. Убио га је Албанац који је послат из Приштине да пуца у српску децу. Моје дете је убијено само зато што је Србин. Хвала Богу да су остала деца, која су била у друштву мог сина, остала жива, што нико више није страдао те ноћи, рекла је Јоргована Поповић, мајка убијеног младића.

Живојин Ракочевић, песник и директор Дома културе у Грачаници казивао је стихове посвећене Димитрију Поповићу, и нагласио да је он најчистији симбол жртве Срба Косова и Метохије. Зато је на врху, истакао је Ракочевић, десетина генерација свештеника, учитеља, професора из ове породице.

-После 20 година нема српског дома на свету у који није ушла прича о жртви Димитрија Поповића. Он је постао заједно са овом капелицом истински симбол овог тренутка, овог времена и нашег живота. Он је истински продрмао оно што  се зове интима наших породица, јер нема никог од нас који после његове смрти није помислио да је његово дете следеће, казао је Ракочевић и додао да је Димитрије претворен у светлост, у смисао и опстанак, и зато су њему посвећене бројне свечаности, нарочито у области културе.

Обележавању годишњице убистава Димитрија Поповића поред породице, пријатеља, бројних гостију из остатка Србије и Црне Горе, присуствовали су и представници Канцеларије за КиМ, представници Српске листе, градоначелници Краљева и Берана, представници локалне самоуправе, као и представници бројних институција. Комеморативној академији присуствовао је епископ рашко –призренски Теодосије.

У својој беседи окупљенима у Дому културе владика Теодосије рекао је да је породица Поповић свештеничка породица и да су изнедрили Димитрија који је имао јасно опредељење још као дете и младић.

-Димитријева жртва је обавезујућа према нам који живимо у Грачаници, али и широм Косова и Метохије. Невина жртва Димитријева обавезује нас да будемо оно што смо увек били – народ Божији, али и народ Светосавски. Господ није окренуо своје лице од нас и управо кроз наше стардање и жртву хоће да будемо ближи Њему, и да се име наше не заборави. Када се догоди тако нешто као пре 20 година од руке злочинаца, од руку оних који би хтели да сви нестанемо са ових простора, та смрт је нешто посебно, она се тешко може шватити. Али, колико год да гинемо и да стардамо деца се рађају, нови изданци, и тако као нарпод трајемо. И данас, после 20 година, у болу и туги, али и са надом као хришћани, ми се сећамо невине жртве нашег Димитрија, казао је владика.

Милена Парлић, помоћница директора Канцеларије за КиМ, нагласила је да је смрт Димитрија Поповића срамота на душама оних који су тај злочин морали да спрече.

-Сећање и трпња су данас наше оружје којим се боримо против зла. Наш дечак Мита убијен је на самом почетку овоземаљског живота, али сви ми као хришћани знамо да је он данас међу анђелима који нас вековима гледају са зидова наших манастира и немо сведоче о патњи нашег народа. Крв убијеног Димитрија је на рукама крвника, али је срамота на душама оних који су овај, и многе друге злочине, могли и морали да спрече, рекла је Парлић.

Начелник Косовског управног округа и брат убијеног Димитрија, Срђан Поповић, казао је да је 20 година прошло од пуцња који је дубого остао урезан у његовој породици.

-То је променило све, променило је наше животе. Колико год смо мислили да ће после сваког злочина – било их је доста до тог 17. марта 2004. године – да се са њима стане, увек се настављало. Сећам се да су после Мартовског погрома постављена два пункта на улазу и излазу из Грачанице. Одржано је много састанака око тога да ти пунктови не смеју бити уклоњени, али представници међународне заједнице нису послушали. Они су уклоњени и неколико дана после убијен је Димитрије. То говори и о овој ситуацији сада, јер колико год да упозоравамо на неке ствари, нико не жели да нас разуме. Само се надамо да више неће бити жртава, нагласио је Поповић.

На комеморативној академији приказан је пригодан културно-уметнички програм у коме су учествовали чланови хора ”Бранислав Нушић” из Косовске Митровице и Ансамбла ”Венаћ’ који су извели део из кореодраме ”700” који се односи на ропство и ослобађање Срба. Приказан је и документарни филм о Димитрију Поповићу.