Срби и даље без сигурности и слободе
Прoтерано близу 250.000 Срба и неалбанацa. Вратило се тек 1,9 посто. И данас 200 припадника косовске полиције даноноћно чува 24 српске светиње као и споменик на Газиместану, док Кфор обезбеђује Високе Дечане. Кфор данас има 3.700 војника из 28 земаља
Овог 11. јуна навр шиће се 23 годи не од доласка ме ђународне војне и цивилне УН ми сијe, оличене у Кфору и УН МИК-у, на Косову и Метохији. И после толико година Срби овде немају безбедност и сло боду кретања док им је имови на и даље на удару Албанаца а повратак протераних тек је симболично остварен. Војно-технички споразум у Куманову потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеро дрому код Куманова у Маке донији и означио је крај НА ТО бомбардовања СР Југосла вије. Дан касније у Њујорку је усвојена Резолуција 1244 у Са вету безбедности ОУН. Резо луцију 1244 усвојио је Савет безбедности УН на свом 4011. састанку 10. јуна 1999. годи не. Овом резолуцијом је зага рантован суверенитет и тери торијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена „широка аутоно мија” у оквиру Србије.
Р – 1244 ГАРАНТУЈЕ СУВЕРЕНИТЕТ СРБИЈЕ НА КИМ
Кфор је 11. јуна 1999. годи не на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН почео да стиже на Косово са 44.000 вој ника из 39 држава света. У то ку 2007. године тај број је сма њен на 16.000, а данас је свега око 3.700 војника из 28 земаља. Кфор представљају међу народне мировне снаге УН-а под вођством НАТО-а чији је основни задатак чување реда и мира, односно стварање и одржавање сигурности на Ко сову и Метохији. Са доласком Кфора на Ко сово је 1999, 2001. и 2002. го дине стигло и 10.000 УН поли цајаца из 53 земље света као и 10.000 административних и других УН радника распо ређених у свих тадашњих 30 општина Косова и Метохије, што је било око 65.000 при стиглих странаца из више од 100 земаља света. Зона одго ворности Кфора подељена је на пет региона: Север под управом Француза, Исток под командом САД, Југ под запо ведништвом Немачке, Запад под управом Италије и Цен тар којим ко мандује Велика Британија. Косово је буквално поста ло НАТО држава у коме и да нас 200 припадника косовске полиције даноноћно чува 24 српских цркава и манастира и споменик на Газиместану док Кфор даноноћно обезбе ђује Високе Дечане. Страх, не мање слободе кретања, напади и пљачке, економска безпер спективност укочили су по вратак Срба на КиМ. Од близу 250.000 протераних вратило се само 1,9 одсто или тек око 3.800 расељених Срба у 50-так места, највише у Метохији, у општинама Клина и Исток.
КФОР НИЈЕ ЗАШТИТИО СРБЕ
Са доласком Кфора није дошла никаква сигурност Ср ба већ је са доласком међуна родне војне и цивилне мисије почело највеће насилно про теривање Срба из јужне срп ске покрајине. Срби су у току 1998. и 1999. и марта 2004. го дине протерани из равно 314 места са Косова и Метохије. У многим градовима Срби живе у симболичном броју. Данас у више општина на Косову и Метохији Срба нема ни у јед ном општинском месту: Ка чанику, Малишеву, Глоговцу, Сувој Реци и Штимљу. После три деценије бојкота српских пописа становништва Албан ци су у априлу 2011. године организовали први попис ста новништва када је регистро вано 1.733.872 становника на Косову и Метохији, или око 700.000 мање од процена које су до тада давали Приштина, Кфор и УНМИК. Срби су овај попис углавном бојкотовали. Према попису становни штва из 1981. године на Ко сову и Метохији је живело 1.956.196 становника од ко јих је било 214.555 Срба или 11 посто, Албанаца је тада би ло 1.596.072, или 81,6 посто. Но, иако нису излазили на приштински попис становни штва, број Срба на Косову и Метохији је скоро тачно по знат јер их је остало толико мало, око 120.000. З.Влашковић
