СРБИ НА КиМ СУ НАЈПРОГОЊЕНИЈИ НАРОД НА ТЛУ ЕВРОПЕ И ШИРЕ

Не прође сусрет или састанак са било којим светским званичником или дипломатом да не указујемо на проблеме наших сународника на Kосову и Метохији. И никада нећемо прећутати ниједан проблем, ниједан инцидент који се догоди јер сви треба да знају у каквимусловима живе Срби на Kосову и Метохији, посебно јужно од Ибра и то у 21. веку. Само је последњим ребалансом буџета одвојенододатних 4 милијарде динара за капиталне пројекте на KиМ – рекао је Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију

 

 

Колико год Београд помирљивим тоном упућивао апел за мир и стабилност на Западном Балкану, а посебмно на Косову и Метохији, запаљива реторика представника власти у Приштини одражава се на терену те су Срби и њихове светиње изложени сталним нападим Албанаца. Живот Срба и Албанаца никада није био идиличан, али суживот и поштовање основних права једног народа цивилизацијска је тековина загарантована Универзалном декларацијом о људским правима УН. О последњим насртајима на Србе, улагањима у српске средине и теми предстојећег дијалога са Приштином у Бриселу за „Јединство” говори Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију.

• Може ли се рећи да је дводеценијски однос Приштине према повратку српског народа на Kосово и Метохију оличен на примеру Драгице Гашић?

Животне приче Драгице Гашић, наше једине повратнице у Ђаковицу, која недељама доживљава незапамћену тортуру Албанаца у свом родном граду или пример малог Николе Перића, кога су Албанци мучки претукли и покидали му крстић док се враћао са фудбала, најболније су и најреалније сведочанство како данас живе Срби на Kосову и Метохији на почетку 21. века. И нећу ни погрешити ни претерати ако кажем да су Срби на KиМ данас најпрогоњенији народ на тлу Европе, али и шире. Њихове ране, њихове сузе и њихове непроспаване ноћи мрља су и срамота на лицу међународне заједнице. Вама и вашим читаоцима веома је добро познато да су међународне снаге те којим је према Резолуцији 1244 поверено да чувају мир, безбедност и осигурају живот на територији Kосова и Метохије. Нажалост, сведоци смо да они данима не реагују на нападе на Србе, попут Приштине која од свих проблема Срба окреће главу.

• Забрана повратка у свој дом, забрана коришћења језика и писма, забрана слободе кретења – модели  су  које користи косовско друштво у односу на Србе. Kако Европа третира кршење основних људских права  у 21. веку  и зашто је све Албанцима дозвољено?

Заглушујућа је тишина њиховог нереаговања. Ми чекамо већ више од недељу дана да међународна заједница примети да у Ђаковици живи Драгица Гашић, која жели право на достојанствен живот, а не каменице, протесте и фотографије клања у граду у којем је родила своје двоје деце. Чекамо данима да нападачи на Николу Перића буду ухапшени, да екстремисти који скрнаве српске храмове буду приведени правди. Уместо свега тога имамо ескалацију насиља и нетрпељивости, а мете су деца, повратници, стари, цркве, па чак и новинари који бивају таргетирани од стране албанских медија само зато што извештавају о Драгици Гашић, у граду који је „забрањен” за Србе. То је недопустиво. Новинари морају бити слободни да свој посао обављају без притисака или претњи. Али, ви најбоље знате са каквим се све проблемима и опструкцијама суочавате свакога дана.

• Ви се често срећете са страним званичницима. Да ли им указујете на  неподношљив  третман  који српски народ има на KиМ и какав је њихов одговор?

Не прође сусрет или састанак са било којим светским званичником или дипломатом да не указујемо на проблеме наших сународника на Kосову и Метохији. И никада нећемо прећутати ниједан проблем, ниједан инцидент који се догоди јер сви треба да знају у каквим условима живе Срби на Kосову и Метохији, посебно јужно од Ибра и то у 21. веку. О томе сам много пута говорио и са господином Мирославом Лајчаком, упућивао званична писма међународним мисијама, које делују на простору KиМ. Није толико важно шта они кажу, колико је важно да ли се нешто на терену мења, када је реалан живот људи у питању, а данас је ситуација веома тешка. Томе доприноси неспремност Приштине да за преговарачким столом разматра питања од интереса за народ на KиМ, већ искључиво долазе са ултиматумима и претњама. Нама се 6. јула навршава 3.000 дана како није формирана Заједница српских општина, обавеза коју је Приштина преузела Бриселским споразумом. И, данас слушамо како није могућа моноетничка заједница, али само не чујемо одговор на питање, како је то могуће да једна Србица буде моноетничка или Приштина и Ђаковица?

• Очекује Вас дијалог у Бриселу. Које су теме на дневном реду?

– Будите убеђени да нећу пропустити ни овај састанак да посредницима у дијалогу укажем на ризичну безбедоносну ситуацију на KиМ и тежак положај нашег народа, посебно у светлу последњих дешавања и напада на Драгицу Гашић и Николу Перића и да тражим и апелујем да се осигура њихова и безбедност свих других Срба на KиМ. То је највећи изазов с којим се сусрећемо и наше најзначајније питање. Очекују нас и разговори о несталима, што је тема на којој Приштина, такође, демонстрира крајњу несарадњу одбијањем да нам дозволи да истражимо локације за које верујемо да скривају остатке убијених Срба. Верујем да ће бити тема енергетике, где Приштина већ дуго не испуњава своје обавезе, а све на штету српског народа.

• Чињеница је да Србија никада није градила  и помагала српски народ на KиМ као данас. У којој мери је политичка стабилност важна за реализацију свих пројеката, посебно јужно од Ибра?

– У праву сте када примећујете да наша држава никада више није улагала на простору Kосова и Метохије. Само је последњим ребалансом буџета одвојено додатних 4 милијарде динара за капиталне пројекте на KиМ. Већ смо почели рашчишћавање терена за градњу новог Универзитета у Kосовској Митровици, који ће бити на понос свима и нови центар града. Градимо и два вртића у Гораждевцу и Бадовцу, што нас посебно радује јер нам се деца рађају на KиМ и имамо за кога да их градимо. Одвојена су средства за градњу нове болнице у Грачаници, као и капиталну реконструкцију KБЦ у Kосовској Митровици. Захваљујући иницијативи председника Србије Александра Вучића, сваки наш запослени човек на KиМ добио је 100 евра једнократне помоћи, а сваки незапослени 200 евра помоћи. То може само јака и снажна држава, стабилна и економски и политички. Историја нас учи, да смо ми Срби најјачи када смо заједно, уједињени и због тога је многима одувек био циљ да унесу раздор међу српски народ на Kосову и Метохији. Међутим, наш народ најбоље зна и осећа ко ради за њега, на кога увек могу да се угледају и ослоне. Због тога су важни и сви они, да тако кажем, ситнији пројекти које радимо на терену и којима желимо да повећамо квалитет живота нашег народа. Покренули смо пројекат обнове и реновирања сеоских амбуланти јер нам је важно да ниво здравствене заштите додатно повећамо, а прва таква реновирана амбуланта отвара се у селу Видање. Такође, свака наша школа и обданиште добила је видео надзор да бисмо додатно повећали безбедност наше деце. То су пројекти који умногоме чине квалитетнијим живот у српским срединама на Kосову и Метохији.

• Ако узмемо у обзир проблеме Срба које имају на дневном нивоу, има ли будућност српски народ на KиМ, уколико се нешто у великој мери не промени?

– Све што као држава на челу са председником Александром Вучићем радимо, радимо да бисмо осигурали и обезбедили останак и опстанак нашег народа на Kосову и Метохији. Узалуд нам и вртићи и школе, ако не будемо имали деце да их тамо пошаљемо. Због њих и преговарамо са Приштином, иако су ти разговори за нас увек тешки, али знамо да је трагање за решењем увек боље од замрзнутог, тињајућег конфликта, који једног дана може да ескалира и сруши и све те вртиће, школе, зграде, амбуланте које градимо. Ја чврсто верујем да имамо будућност на KиМ и због те будућности све ово данас радимо, учвршћујемо темеље за останак и опстанак нашег народа. Нажалост, ситуација коју смо наследили била је катастрофална, како у политичким позицијама, тако и у економским показатељима и квалитету живота нашег народа на KиМ. Ми смо дугачак пут морали да прођемо да дођемо на данашњу позицију да се о Kосову и Метохији поново разговара, а да је званични Београд кредибилан и уважавани партнер у дијалогу. Р. Комазец