СРБИЈА ДОСЛЕДНО ВОДИ НЕЗАВИСНУ ПОЛИТИКУ, ЗАПАД МОЖЕ ДА СПРЕЧИ КРИЗУ НА КОСОВУ

 Инсистирамо на решавању косовског питања дипломатским путем у оквиру темељне Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Доследно подржавамо Београд у одбрани суверенитета и територијалног интегритета у односу на Косово и Метохију. Споља оркестриране „обојене револуције” остају главни алат за уклањање влада које се не свиђају Западу – другим речима, оних лидера који нису спремни да се потчине америчком диктату и одлучно се противе мешању у њихове унутрашње послове. Уз то, историја показује да „услуге демократизације” које пружа Вашингтон, резултирају само хаосом и разарањима – истакао је амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко

 

 

Због једностраног провокативног – па и агресивног – деловања Приштине, ситуација у српској Покрајини Косово и Метохија поново се балансира на критичној тачки, на ивици оружаног сукоба. У овим условима, пре свега, потребни су конкретни принципијелни кораци за деескалацију, укључујући повлачење специјалних снага косовских Албанаца из северних општина покрајине насељених Србима, повратак КФОР-а на првобитни мандат, јасно дефинисан Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН – овако одговара амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Боцан Харченко, на питање „Јединства”, како види излаз из кризе у којој због свакодневне тортуре и насиља, живот Срба на северу Косова и Метохије постаје неподношљив и наглашава: – Приоритет је испуњење обавезе Приштине да формира Заједницу српских општина на Косову са извршним овлашћењима, која су договорена у Бриселу уз посредовање Европске уније. Више од деценије ова кључна одлука остаје на папиру. Да су западне престонице поступале непристрасно и предузеле адекватне мере да утичу на своје разуларене штићенике у Приштини, тензије попут садашњих могле су се избећи. Не постоји алтернатива политичко- -дипломатском решењу, међународно-правни параметри за тражење одрживог и праведног решења за Косово постављени су у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН – изричит је његова екселенција амбасадор Боцан-Харченко.

• Срби су масовно бојкотовали Куртијеве изборе. Упркос томе, Приштина жели наметнути Србима градоначелнике Албанце, који су добили максимално до 100 гласова. Имају ли такви потези Приштине икаквог упоришта у демократији и куда могу одвести?

Такозвани „избори” одржани на северу Косова 23. априла 2023. године уз „благослов” Запада, још један су фалсификат који нема везе са слободним демократским изражавањем воље. Срби, који су једнодушно одбили да учествују у лажном гласању које је организовала Приштина, показали су изузетну уздржаност и присебност, као и јединство са Београдом у посвећености својим законитим захтевима. Ниска излазност без преседана, од 3,5%, обезбеђена гласањем представника албанске мањине, међутим, није спречила западне менторе косовског „премијера” Куртија да изборе фактички признају као валидне. Циљ је јасан – довођење приштинских штићеника на власт у четири општине насељене Србима како би се појачао притисак на покрајинске Србе, сломила њихова воља за мирним отпором свакодневној дискриминацији и насиљу од стране косовскоалбанских радикала.

• Да ли је Запад лицемеран док декларативно позива Куртија да смири ситуацију, повуче полицију и градоначелнике из зграда српских општина, односно, да ли за јавност износе једно, а Куртију друго?  

Још једном да нагласим: да је постојала политичка воља западних спонзора, који имају реалне полуге утицаја на руководство косовских Албанаца, развој догађаја по кризном сценарију могао је бити спречен. Занимљиво је да се Запад последњих дана лицемерно жали на „претерану самосталност” Куртија, развучено причајући о неким „санкцијама” Приштини. Тако се, на пример, говори о неучешћу косовских Албанаца у предстојећим међународним вежбама под окриљем НАТО-а или о блокирању уласка покрајине у мултилатералне структуре. Међутим, све је то чисто претварање, привидне полумере. У ствари, не престају свакодневни напори да се приштинске „безбедносне снаге” нелегитимно трансформишу у пуноправну војску, да се оне снабдевају савременим наоружањем и војном опремом. Наставља се гурање косовског захтева за чланство у Савету Европе, покренуто као „охрабрење” Приштине после поменутих псеудоизбора.

• Србија се залаже за мир и реализовала је све договорено из Бриселског споразума. Приштина већ 10 година обмањује и не жели да формира Заједницу српских општина, иако се обавезала поменутим споразумом. Колика је ту грешка ЕУ, зашто не санкционише Приштину, већ је награђује безвизним режимом и чланством у Савету Европе?

Нажалост, пристрасни приступ Европске уније – тачније, тандема Вашингтона и Брисела – тешко се може назвати грешком. У овом или оном облику, манифестује се у свим фазама решавања југословенске кризе, почев од 1991. године. Пример Косова је један од најилустративнијих. Очигледно је дугогодишње повлађивање Запада претераним претензијама Приштине, игнорисање самовоље косовских Албанаца према Србима у покрајини и покушаји да се одговорност за дестабилизацију неосновано пребаци на Београд. Јасно је да то никако не доприноси побољшању ситуације, учвршћењу мира и безбедности на Балкану. Напротив, то доводи до пораста напетости, повећања међуетничког неповерења.

• Зашто су, по Вама, Срби у немилости Запада? Да ли је то због пријатељских и братских односа са Русијом, или је нешто друго у питању?

Србија је по свим аспектима најзначајнија земља на Балкану, која доследно води заиста независну политику, држи се војне неутралности и вишевекторске дипломатије. Гради дијалог са другим државама на утврђеним у Повељи УН принципима једнакости, међусобног поштовања, узајамног уважавања интереса. Иначе, на тим начелима се успешно, плодно развија руско-српско стратешко партнерство. Запад, који је поверовао у сопствену искључивост, категорички не задовољава овакво стање ствари: он би желео – у складу са неоколонијалним приступима – да наметне Београду своје идеолошке смернице, ограничи његов спољашњи и унутрашњи суверенитет, сломи културни, вредносни, историјски идентитет српског народа.

• Упркос сталним притисцима, Србија одбија да уведе санкције Русији. Како се на то гледа у Руској Федерацији? 

Веома ценимо сталоженост српског руководства, независан курс Београда на доследан развој дијалога у духу поверења и обострано корисне сарадње са нашом земљом. Разумемо да се Србија налази под огромним притиском Запада у циљу да се она придружи нелегитимним једностраним антируским ограничењима. Као и Београд, сигурни смо да се не тргује државним интересима.

• Да ли би Запад ишао толико далеко да изазове сукобе ширих размера на Косову и Метохији? 

Наводно контролисани сукоб у покрајини је у интересу Запада, јер се може користити као инструмент притиска на руководство у Београду. Истовремено, фокус Вашингтона и Брисела на задатку јачања – по сваку цену – „државног суверенитета” Приштине, њихова де факто помоћ у успостављању потпуне контроле косовских Албанаца над севером покрајине и енклавама јужно од Ибра, вишеструко повећавају ризик од директног сучељавања, што би могло довести до најопаснијих и непредвидивих последица по цео регион.

• Пре 24 године, уз помоћ НАТО пакта, Албанци су протерали највећи део Срба са простора КиМ. Да ли је пре неки дан, стављајући се у заштиту косовских полицијских снага, а не голоруког српског народа, КФОР јасно показао на чијој би страни био у случају сукоба?

Слажем се са Вама да су овог пута натовски КФОР, који мора да штити покрајинске Србе од самовоље косовских Албанаца, одступио од своје „традиционалне” – и додуше неспојиве са њиховим обавезама дефинисаним Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН – улоге посматрача са стране, отворено је подржао Приштину и деловао као фактор ескалације тензија. У том контексту најављени планови за додатно јачање контингента КФОР-а за 700 људи су у ствари одлука донета не да се Срби штите, већ искључиво за ширење присуства пакта у покрајини.

• Да ли САД свуда у свету под плаштом више демократије организују обојене револуције?

Споља оркестриране „обојене револуције” остају главни алат за уклањање влада које се не свиђају Западу – другим речима, оних лидера који нису спремни да се потчине америчком диктату и одлучно се противе мешању у њихове унутрашње послове. Уз то, историја показује да „услуге демократизације” које пружа Вашингтон, резултирају само хаосом и разарањима. У контексту вашег питања хтео бих да скренем пажњу на чињеницу да је тренутни талас заоштравања ситуације у Покрајини Косово и Метохија синхронизован са повећањем унутрашњих политичких тензија и интензивирањем антивладиних активности у Србији. Тиме се ствара „други фронт” хибридног рата против Београда како би се његова уравнотежена политика преокренула у интересу Запада.

• Српски народ на Косову и Метохији јако интересује како би се Русија понашала у случају, не дај Боже, сукоба на КиМ и да ли би уопште могла помоћи будући да је и сама у рату? 

Инсистирамо на решавању косовског питања дипломатским путем у оквиру темељне Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Доследно подржавамо Београд у одбрани суверенитета и територијалног интегритета у односу на Косово и Метохију. Значајан допринос овим напорима даје и спровођење наших заједничких билатералних планова у широком спектру области – од енергетике и инфраструктуре до сарадње у сектору високих технологија.  Постоји ли могућност вратити питање Косова у окриље Уједињених нација? Захваљујући напорима Русије и Кине косовско питање није изузето из агенде СБ УН, као што је то желео Запад. Као стална чланица Савета безбедности УН, Русија је у више наврата наглашавала да коначно решење о Косову мора да буде у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 СБ УН, да буде прихватљиво за Београд и српски народ и да буде одобрено у Савету безбедности. Неопходна је делатност Мисије УН на Косову (УНМИК) у складу са њеним мандатом –да приметим да ово присуство наставља да функционише у великој мери захваљујући подршци наше земље. Залажемо се за редовно одржавање отворених тематских брифинга о Косову у Савету безбедности.

• Да ли се Русија брани на територији Украјине, где живе Руси, или је агресор, како је третира Запад? 

Специјалну војну операцију Русија спроводи као одговор на оружани напад Кијева – на основу члана 51 Повеље УН, који предвиђа право на самоодбрану. Наше Оружане снаге штите од уништења Русе и људе који говоре руски, који су годинама били изложени насиљу и терору од стране неонацистичког, русофобског режима у Кијеву, као и отклањају директне претње по безбедност земље које Запад ствара код граница Русије јачањем присуства НАТО-а. Нажалост, Запад је арогантно одбацио вишегодишње интензивне дипломатске напоре на смиривању међународних тензија, које је Москва предузимала до самог краја, као и наше предлоге за јачање поверења и изградњу архитектуре колективне безбедности. Цинична отворена признања бивших лидера Украјине, Немачке и Француске да нису планирали да поштују договоре из Минска, који су били „мапа пута” за мирно решење, већ су настојали да купе време да Украјину претворе у антируски мостобран, показала су праве намере Западне политике према нашој земљи. Данас Вашингтон и Брисел не крију да намеравају да што више ослабе Русију, да је поразе „на ратишту” рукама Украјинаца, чији се животи сматрају искључиво потрошним материјалом. Нема сумње да су ови покушаји Запада осуђени на пропаст. Циљеви и задаци Специјалне војне операције, које је дефинисао Председник Русије, обавезно ће бити испуњени. Р. Комазец