Српске цркве претварају у католичке и масовно граде нове

До 1999. године на КиМ постојало само 15 католичких цркава  а данас их је више од 60  док је пет српских светиња од 2016  „преведено“ у католичке  и „споменике под заштитом Министарства културе у Приштини“. У Приштини саграђена највећа катедрала на Балкану. Давање католичких имена деци. На Косову 65.000 католика

 

 

Од када су у кругу срушене гимназије “Џевдет Дода“ у центру Приштине, 5. септембра 2005. године, почели радови на изградњи римокатоличке катедрале, на површини oд 32 ара, посвећене Мајци Терези, католичкој часној сестри албанског порекла, од тада је настала галопирајућа експанизија градње католичких цркава на Косову и Метохији.  Градња катедрале је завршена 2010. године. Освећена је 5. септембра 2010. на 13 – годишњицу смрти Мајке Терезе, која је 2016. године у Ватикану проглашена светицом. Мајка Тереза је 1979. добила Нобелову награду за мир. Занимљива је чињеница да се катедрала налази на раскрсници два велика булевара – демократе Била Клинтона и булевара републиканца Џорџа Буша.  Но , у задњој деценији  а посебно 2023. године, католицизам и Приштина су са највећом бруталношу чак четири српске светиње из средњег века, и нешто касније,  „превели“ у католичке и уврстили их у „споменике под заштитом Министарства културе у Приштини“.  Све је почело крајем маја 2019. на темељима Цркве Светог Николе испод тврђаве у Новом Брду када су се овде појавили тадашњи косовски премијер Рамуш Харадинај и немачки амбасадор са седиштем у Приштини Кристијан Хелт, који је у предходном мандату био немачки амбасадор у Ватикану. Дошли су, како су тада говорили, да обележе завршетак рестаурације овог уништеног „католичког“  храма.

AМБАСАДОР САЗНАО ПРАВУ ИСТИНУ

Харадинај је прогласио тада православну цркву Светог Николе у Новом Брду за римокатоличку катедралу.  О Харадинајевој превари, само пар дана од посете цркви, Кристијан Хелт, када је сазнао праву историју светиње „обећао“ је  да се у Новом Брду неће радити ништа без сагласности СПЦ.  Приштина је до тада подигла старе црвенкасте стубове на остацима капитела што су некада носили сводове храма Светог Николе, а на њих је додато ново грубо тесано камење од белог мермера.  Црква Светог Николе настала је око 1370. као градска катедрала града Новог Брда, чији је развој тада био у успону захваљујући његовом руднику сребра. У овом случају прекршени су и неки од основних закона који су из Ахтисаријевог плана унесени у устав тзв. Косова. Према том закону, Ново Брдо спада у заштићене зоне и није могуће било шта радити без консултација са Српском православном црквом или српском заједницом.  Парох новобрдски протојереј Стево Митрић, је дан након што је служена римокатоличка миса на остацима цркве Светог Николе у Новом Брду, 1. августа 2019., посетио цркву 2. августа, и испрскао светом водом остатке храма Светог Николе. На овај начин он је са верницима очистио скрнављење цркве предходног дана од екумениста.  У прошлој, 2023. години чак три цркве су од стране Приштине али и „самозваних“ албанских хоџа преведене у католичке цркве.  Тако је у цркву Светог архангела Михаила у селу Ракитници, у општини Подујево 28. новембра 2023. провалила група лица заједно са самозваним и лажним свештеником Николом Џуфком, грађанином Републике Албаније, да би у цркви обавили црквени обред.   Епархија Рашкопризренска упозорава да је група предвођена Џуфком провалила у објекат СПЦ из 15. века и обавили обред, а том чину су присуствовали и поједини Албанци  представници Општине Подујево.

САМОЗВАНИ АЛБАНСКИ СВЕШТЕНИК

Епархија рашко-призренска истиче да је причињено кривично дело у циљу отимања и „косовизације” културне баштине СПЦ.  “Никола (Блажде) Џуфка није православни клирик и као такав није признат од стране било које хришћанске цркве у било којој земљи. Ово је једноставно обмана јавног мњења. Никола представља само себе, нема ни цркву ни заједницу верника, упркос својим помпезним изјавама које повремено даје у медијима”, навела је Митрополија Елбасанска Албанске православне цркве.  Благословом Епископа рашко-призренског Теодосија (СОЦ), 6. децембра 2023.године  је служена света литургија у селу Ракитница код Подујева, у цркви Светог Архангела Михаила. Литургију је одржао отац Сава, игуман манастира Високи Дечани, уз месног свештеника Станишу Арсића.  Представници Епархије Рашко-призренске прво су извршили поновно освећење оскрнављене цркве а затим служена Света Литургија.

НЕПОШТОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ И ЧИЊЕНИЦА

Но, на другој страни Приштина  је почела и званично да преузима српске цркве и претвара их у римокатоличке. Министарство културе привремених приштинских институција је, у својој кампањи присвајања материјалне и духовне баштине СПЦ, започело 20. децембра 2023. године уз наводну „обнову“ православне цркве у селу Горње Винарце, седам километара од Митровице, на северној страни реке Ибра.  Црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ уврштена у списак „споменика под заштитом Министарства културе у Приштини“ још 2016. Године, што се сазнало тек протеклог децембра.  Епархија рашко-призренска саопштила да је, осим што није контактирало СПЦ око обнове тог објекта, министарство у Приштини отишло и корак даље и прогласило ту цркву „католичком“, у очигледној намери да присвоји баштину Српске православне цркве  Министарство културе Косова  је и цркву у Горњем Стрмцу, у општини Зубин Поток, ставило под своју заштиту.  Поједини медији на албанском су објавили да је у питању римокатоличка црква, иако се на снимцима унутар храма виде само иконе српских православних светитеља.  Координатор Националног конвента о ЕУ за поглавље 35 Драгиша Мијачић из Зубиног Потока поручио је да режим Аљбина Куртија планира да још једну православну цркву на Косову прогласи за римокатоличку.

ОБАВЕШТАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ ЗВАНИЧНИКА

Иначе, до 1999. године на Косову и Метохији постојало 15 католичких цркава  а после 1999. изграђено чак 40 нових. У  унутрашњости највеће катедрале на Балкану изграђене у центру  Приштине, осликан је мурал и лик Ибрахима Ругове, оца косовских Албанаца, који са лопатом у руци „удара“ темељ католицизму на Косову. Католичка бискупија на Косову данас има 24 жупаније и oкo 60 цркава. Градња католичких цркава на Косову и Метохији нагло је почела после 2000 године. Неке су изгарђене у чисто муслиманским сердинама. Било је због тога демонстрација, али због „виших“ интереса, тачније Ватикана, цркве су ипак  изгрђене. Ватикан иначе Косово није признао као државу. Данас на Косову има четири католичке  школе, са 3.500 ученика. У готово свим школама су Албанци муслиманске вероисповести.  Лојола – гимназија Призрен, која је отворена 2005. године, има 600 ученика, више од 80 %  су муслиманског порекла. На Косову ради и  хуманитарна организација “Каритас”, која је организиована и присутна у свим градовима, само у администарцији има око 600 људи и 1.200 волонтера.

ПРИЗРЕНСКО-ПРИШТИНСКA БИСКУПИЈA

На простору Косова само је једна бискупија, односно администратура, која обухвата све католике  на Косову и Македоније. Нова катедрала у Приштини је ново седиште бискупије.   Католичка Црква на Косову броји око 65.000 верника. Још око 60.000 косовских католика живе изван Косова, углавном на раду и иностранству. Одлуком Свете Столице, папе Фрање од 2018. године, римокатоличка апостолска администратура основана 2000. године са седиштем у Призрену, подигнута је у ранг Призренско-приштинске бискупије и директно је подређена Светој Столици у Ватикану, са седиштем у Катедрали Свете Мајке Терезе у Приштини. Бискуп призренско-приштински монсињор Дод Ђерђи служи као администратор Апостолске управе. Данас већина католика на Косову живи у Клини, Ђаковици, Призрену, Витини и Приштини где су окупљени око две главне странке, Демохришћанске партије Албаније и Демохришћанске партије Косова. З.Влашковић