СРПСКИ НАРОД НА КОСОВУ ЈЕ НАРОД – СТВАРАЛАЦ

– Ово дело чува српски народ од уништавања и ми кроз ово дело имамо разлога да се боримо за Косово, рекао је Радослав Златановић говорећи о издавачком подухвату, четири нове књиге у оквиру „Народне књижевности Срба на Косову и Метохији”, др Владимира Бована, које је издала Установа „Панорама – Јединство”

 

У недељу, 27. октобра, завршен је 64. Међународни београдски сајам књига под инспиративним мотом „Писмо-глава”, на којем се представило 500 излагача, од којих њих шездесет долази из иностранства, а почасни гост сајма био је Египат. Сајам књига је, може се рећи, амблем града Београда. Током осам дана посетиоци Београдског сајма могли су да сагледају актуелну домаћу издавачку продукцију и да по најповољнијим ценама обогате своје приватне библиотеке најновијим насловима, али и антикварним књигама и стриповима. Поред арапске републике Египат, земље почасног госта, на 64. Међународном београдском сајму књига осим издавача из Србије учествовали су и издавачи из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Русије, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Италије, Турске, Кине, Румуније, Ирана, Белорусије, Швајцарске, Марока, Алжира, Туниса, Словачке, Немачке и Албаније. Установа за новинско-издавачку делатност „Панорама – Јединство” појавила се ове године на Сајму књига са богатом продукцијом и десет нових наслова који су појединачно промовисани у свечаној сали Канцеларије за Косово и Метохију. На штанду „Панораме – Јединства” су поред великог броја вредних књига светлост угледале и четири нове књиге „Народне књижевности Срба на Косову и Метохији” приређивача, историчара књижевности и професора универзитета, др Владимира Бована. Ти нови наслови су: „Народне загонетке”, „Говорне народне приповетке”, „Народне умотворине у записима Дене Дебељковића” и „Народни обичаји и умотворине са Косова” од Јанићија Поповића. Нове су такође и књиге аутора Радосава Стојановића „Приче са крста”, Ненада Раденковића Јера „Одвикавање од Господа”, поезија Ранка Ђиновића „Одведи их Господе” и Радомира Стојановића „Наличје тишине”. На штанду приштинске „Панораме – Јединства” промовисана је и монографија „Басара”, академика и вајара Светомира Арсића Басаре, која је издата поводом 90 година од рођења великог уметника који потиче са Шар-планине.

НЕГОВАЊЕ ЈЕЗИКА И ПИСМА У ЧАСОПИСУ „СТРЕМЉЕЊА”

У свечаној сали Канцеларије за Косово и Метохију представљен је „Панорамин” реномирани часопис за књижевност, уметност и културу „Стремљења”. О часопису су поред директора Светозара Влаховића, говорили и одговорни уредник „Јединства” и уредник „Стремљења”, Рада Комазец, као и познати песници Радослав Златановић и Радомир Стојановић. Промоције је водила драмска уметница Јасмина Стоиљковић.

Светозар Влаховић је истакао да часопис „Стремљења” има дугу традицију и да негује лепи српски језик и ћирилицу. Такође је додао да и поред тешких момената у издаваштву, ни у једном тренутку нико од одговорних није ни помислио да престане да штампа овај значајан часопис за књижевност, уметност и културу. С обзиром да је овом приликом у сали било пуно деце са Косова и Метохије, из Горе, Рада Комазец је напоменула да „Јединство” које ускоро слави 75 година постојања, има и страну за децу и позвала децу из Горе да се својим прилозима, песмама и цртежима представе широј публици. Јасмина Стоиљковић је читајући песме за децу Моша Одаловића и других песника привукла пажњу деце из Горе, а Рада Комазец је истакла да је „Панорама” припремила већи број књига које ће бити поклоњене библиотеци у Гори. Овогодишњи Београдски сајам књига био је добрим делом у знаку књиге за децу. Тим поводом „Панорама – Јединство” је, такође, имала шта да понуди, а то су вредне књиге песама за децу Моше Одаловића „ Молитва за маму”, песама „Какву тајну крију птице” песника и приповедача Радосава Стојановића и других писаца. Почетак излажења часописа „Стремљења” везује се за крај 1960. године када су се у њему први пут појавили млади српски писци као и писци других националности. Досадашњи уредници „Стремљења” су Раде М. Николић, Вук Филиповић, Владимир Цветановић, Владета Вуковић, Радослав Златановић, Радомир Стојановић и Рада Комазец.

ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ „ПАНОРАМЕ – ЈЕДИНСТВА”

Директор Установе за новинско-издавачку делатност „Панораме – Јединства” Светозар Влаховић поносно је говорио о издавачком подухвату четири нове књиге др Владимира Бована у оквиру дела „Народна књижевност Срба на Косову и Метохији”.

О овом подухвату говорили су и уредник Рада Комазец и песник, члан Уређивачког одбора „Панораминог” издаваштва Радослав Златановић. Влаховић је напоменуо да је до ове едиције дело Владимира Бована представљало само усмену књижевност Срба на Косову и Метохији. Четири нове књиге обухватају и лирику и загонетке, а све што је Бован радио је есенција народне књижевности и приказано је на научни начин. Рада Комазец је истакла значај Дене Дебељковића у оквиру народних умотворина и записа овог ствараоца. Она је такође напоменула и изузетан допринос професора др Владимира Бована који је оставио тако драгоцене књиге које пре и после њега нико није написао. Од 30 књига овог ствараоца „Јединство” је објавило 15 рекла је она. Српски народ је стварао слојевите народне форме, које чине ризницу културе на Косову и Метохији. Бован их је, како је рекла Комазец, разврстао на: бајалице, бројалице, питалице, благослове, клетве, здравице и друге форме. Неке врсте су сачувале свежину а неке су препуштене забораву. Српске народне загонетке су, како се претпоставља, најстарија форма српске усмене књижевности. Оне су се мењале и прилагођавале времену у друштву. Данас су више слика духовног живота Срба са Косова и Метохије. У књизи је садржано 1.364 загонетке. Дена Дебељковић (1879-1916) је осветлио бројне ликове у својим записима. Крајем 19. века Приштина је дала значајан допринос књижевности, култури и стваралаштву. Учитељ Јанићије Поповић је један од оних стваралаца чије је дело веома значајно. Др Бован је дао опширан приказ Јанићија Поповића. – Порука је да народ који уме да ствара дела, има право на будућност и право да опстане на својој вековној дедовини – рекла је Рада Комазец. Радослав Златановић је казао да нема сумње да су ове четири књиге капитално дело српскога народа на КиМ. – Српски народ на Косову и Метохији је нарођстваралац. Ове приче, ово дело чува српски народ од уништавања и ми кроз ово дело имамо разлога да се боримо за Косово – рекао је Златановић.

ПОЕЗИЈА, ПРИПОВЕТКЕ, КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ

Приштинска „Панорама-Јединство” је промовисала и збирке поезије Радомира Стојановића „Наличје тишине” и Ранка Ђиновића „Као месец на рубу хаљине” и нову Ђиновићеву збирку „Одведи их Господе” на чијој промоцији је говорио и песник Матија Бећковић. Програм је водила глумица Јасмина Стоиљковић, а народне косовске песме певала је Јефимија Ђиновић. Рекавши да је Ђиновић ових дана добио „планетарну славу”, Бећковић је подсетио да је патријарх Павле написао књигу „Задужбине Косова” са свим светињама које смо тамо подигли и да је немогуће да смо их подигли на туђој земљи. „Песништво је истина а политика није” рекао је Бећковић. Рада Комазец је говорећи о песмама Ранка Ђиновића рекла да је он написао 40 родољубивих песама и да често посеже за слободним стихом у својој поезији. Ове године је „Панорама” издала и књигу приповедака Радосава Стојановића под насловом „Приче са крса”. Директор Влаховић је рекао да скоро да нема облика књижевног израза у којем се није доказао Радосав Стојановић. Он је велики таленат и велика радна експлозија. Стојановић носи дух Косова и Метохије и радо му се враћа у овоземаљским записима, рекао је Влаховић. Сам аутор је истакао да је ово његова 40-та књига и његов јубилеј. – Косово има 20-так књижевника којима Србија треба да се поноси. Али, Косово има такву судбину да писци са Косова нису добро прихваћени у Србији – рекао је Стојановић.

БОГАТА ПРОДУКЦИЈА КОСОВСКОМЕТОХИЈСКИХ ИЗДАВАЧА

На овогодишњем Београдском сајму књига публици су се представили и други бројни издавачи са Косова и Метохије међу којима Институт за српску културу Лепосавић, Друштво књижевника КиМ, Епархија рашко-призренска и косовскометохијска, Удружења киднапованих и несталих лица и други издавачи. Издавачка кућа „Обележја плус” су на свом штанду на сајму имала и нека нова издања са новим актуелним социјалним, психолошким и другим темама. То су дела Оливере Т. Хајровић „Адолесценти” (спој науке и праксе) и „Основи геријатрије” Рајка Игића. Песник из Доње Будриге Благоје Савић се представио новом збирком поезије „Два ваздуха”.

– Поезија Благоја Савића показује неке постојане особине: опредељена за модерност, увек ослоњена на предање, она трага за сопственом мером разлике и усмерава критички израз ка лошој стварности, каже о новој књизи Благоја Савића, писац Миљурко Вукадиновић. Песник и приповедач, председник Удружења књижевника КиМ Новица Соврлић се представио књигом поезије „Седам печата”, Милица Јефтимијевић Лилић књигом „О Косову опет”, Милан Михајловић збирком „Срне и ране”, Даница Маринковић књигом „Судија у рату и миру”, Зоран Д. Милојевић романом „Погурај ветар”. Драгица Мајсторовић, мајка несталог сина у рату 1999. на Косову и Метохији је представила своју збирку песама „НН лица” коју јој је објавила издавака кућа „Рад” . Удружење породица косметских страдалника представило је свој часопис „Незаборав”. Институт за српску културу Лепосавић, на челу са директором др Драганом Танчићем се ове године представио са 9 (девет) нових књига. То су: „Знамења и значења” Марије Јефтимијевић Михајловић, научни часопис „Баштина” 46 и 47. Затим књигом „Организовани криминал, теоријски и методолошки приступ”, „Нити истог клупка” др Ане Стишовић Миловановић, „Косово и Метохија у политици великих сила 1896-1908, „Благоје Нешковић” др Ане Мирковић и „Светост иконе” Давора Џалта. Издавачка делатност Дома културе „Стари Колашин” представио је књигу др Драгише Бојовића „Мој дивни Колашин”. После четврт века, истина о човеку који се у турбулентним и тешким временима борио да Косово буде и остане у саставу Србије, као и за српске кадрове намерно потискиване у други план од стране тадашњих власти, описана је у књизи „Томислав Секулић – човек у свом времену”, која је ове године представљена на Сајму књига. Аутори књиге су дугогодишњи новинар и публициста Ђорђе Јевтић и политичар и правник Момчило Трајковић. С.Ђукић