Студенти су у центру свих наших активности

 Упркос неповољним околностима, пре свега у смислу нарушене политичко-безбедносне ситуације на северу КиМ, где су седишта свих факултета, није дошло до осипања броја студената. – Све те неповољне околности су нас додатно мотивисале да предузмемо додатне активности у погледу обезбеђивања најбољих могућих услова за студирање и привлачење нових студената – каже ректор Арсић

 

 

Универзитет у Приштини, основан пре 53 године у том граду, од 2001. године, а након протеривања из Приштине 1999, своје привремено седиште има у Косовској Митровици. Ту су, како каже ректор проф др Небојша Арсић, нашли свој нови дом и не намеравају да га напуштају. Иако су у овом граду кренули испочетка за протекле две деценије су остварили пуно тога. Осим школовања високообразовног кадра, односно научно-наставног рада, један су од стубова чувања српског идентитета н опстанка Срба на Косову и Метохији. У академској 2023-24. години на овом универзитету студира око 9.000 студената на 10 факултета, на свим нивоима студија, у оквиру више од 100 студијских програма. Упркос неповољним околностима, пре свега у смислу нарушене политичко-безбедносне ситуације на северу КиМ, где су седишта свих факултета, није дошло до осипања броја студената, што је велики успех ове најзначајније образовне и научно-истраживачке установе на простору Косова и Метохије. Управо на то се односило наше прво питање које смо поставили ректору проф. др Небојши Арсићу у разговору за „Јединство”.

• При крају смо првог семестра у академској 2023/2024. години. Како је протекао семестар, с обзиром на актуелну кризу на КиМ, која је ове године неколико пута ескалирала? Некако се десило да смо имали немире на северу КиМ баш у време уписних рокова. Како сте задовољни резултатима овогодишњег уписа?

– Имајући у виду ситуацију на КиМ током 2023. године, могу да кажем да смо веома задовољни како је протекао упис у ову школску годину. Све те неповољне околности су нас додатно мотивисале да предузмемо додатне активности у погледу обезбеђивања најбољих могућих услова за студирање и привлачење нових студената. Покренули смо широку кампању од врата до врата, били смо изузетно активни на друштвеним мрежама, посетили смо све средње школе на КиМ и многе у другим деловима Србије. Представили смо потенцијалним студентима све оно што наш универзитет пружа. Показало се да смо били у праву и да смо све што смо обећали тадашњим средњошколцима, а садашњим студентима испунили. Семестар се ближи крају и протиче без већих проблема. Наставне и ваннаставне активности се одвијају редовно према плану рада наших факултета.

КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ И ДОБРИ УСЛОВИ ЗА УЧЕЊЕ И РАД

• Одакле долазе млади људи који уписују овај универзитет?

– Већина студената је са простора КиМ, мада је значајан број младих људи који долазе из других делова Србије. Око 30% студената долази са територије ван КиМ. То показује да студенти знају да упркос понекад неповољним околностима могу да рачунају на квалитетно образовање и добре услове за учење и рад.

• Организација Универзитета уређена је у складу са Законом о високом образовању Републике Србије и Статутом Универзитета. Колико је то тешко спроводити али и очувати аутономију универзитета у, најблаже речено, сложеним политичким околностима на Косову и Метохији? Колико рад универзитета погађају ограничења које приштинске власти намећу Србима на КиМ?

– Ми смо државни универзитет Републике Србије и за нас важе сви прописи као и за остале државне универзитете. Морам да нагласим изузетну подршку коју имамо од ресорног Министарства просвете и Канцеларије за КиМ. То превазилази формалну сарадњу која се подразумева. Труде се да нам у свему изађу у сусрет и помогну на сваки начин, при томе потпуно поштујући аутономију нашег универзитета. Они потпуно разумеју сложене околности у којима наш универзитет ради. Највећи проблеми са којима се Универзитет суочава су управо разна ограничења која намећу власти привремених институција из Приштине, а која се директно одражавају на рад Универзитета. Између осталог, заустављени су радови на изградњи зграде Универзитета која је преко потребна за обезбеђивање најбољих могућих услова за студирање и рад запослених.

• Колико држава Србија улаже у наш универзитет у смислу осавремењавања наставе и научно истраживачког рада?

– Већ сам напоменуо да имамо изузетну сарадњу са државним органима Републике Србије. Универзитет није само наставна, већ и научно-истраживачка установа. С тим у вези, Министарство просвете, Министарство науке и технолошког развоја и Канцеларија за КиМ прате све наше потребе када се ради о обезбеђивању средстава и услова за увођење нових учила и опреме потребне за бављење научно-истраживачким радом. Кроз буџетске апропријације и финансирање научних пројеката сваке године добијамо средства за те намене.

ВРХИНСКИ РЕЗУЛТАТИ У МЕЂУНАРОДНИМ ПРОЈЕКТИМА

• Упркос проблемима препознати сте на мапи универзитета као важан актер. Учествујете у бројним међународним и националним пројектима. Некима координирате, у бројним сте партнери.

– Мислим да нам је учешће у међународним пројектима област у којој смо најуспешнији. Иза тога леже године напорног рада у обучавању кадрова и прављењу пројектних апликација. То је донело резултат и као што сте рекли ми не само да смо партнери, већ водимо неке велике конзорцијуме састављене од еминентних универзитета из Европе и региона. Имамо изузетне резултате у категорији пројеката Erasmus +. Изградња капацитета у високом образовању (Key Action 2), где смо координатори у неколико великих пројектних тимова. Желим да нагласим да ми сада не само да спроводимо реформе на нашем универзитету, већ то радимо и на другим универзитетима у свету. Као пример навешћу пројекат који почиње са имплементацијом за пар месеци а односи се на реформу високог образовања из области безбедности саобраћаја у Узбекистану, а који води наш универзитет. Ако Вам кажем да предводимо конзорцијуме које чине неки од највећих европских универзитета, као што су, на пример, Технички универзитет из Беча или Технолошки универзитет из Мадрида, онда је јасно какав углед ужива наш универзитет у тим круговима. Мало који универзитет може да се похвали таквим резултатима.

• Са којим универзитетима имате најбољу сарадњу и шта су ефекти те сарадње?

– Дугачак је списак универзитета са којима сарађујемо. Са неколико десетина универзитета имамо потписане билатералне и мултилатералне споразуме о сарадњи. Највећи број тих универзитета је, што је и логично, из Европске уније и региона. Ми се трудимо да ту сарадњу проширимо и ван Европе. У том циљу, захваљујући нашој амбасади у САД, био сам у Вашингтону у циљу успостављања званичних контаката са америчким универзитетима. Мислим да ће се резултати те посете ускоро видети. Такође, био сам у посети Универзитету Шангдонг у Кини, највећем државном универзитету у провинцији Шангдонг, који је један од најбоље пласираних кинеских универзитета на светским ранг листама. Потписали смо више споразума и очекујемо да они дођу код нас у узвратну посету. Први ефекти те сарадње биће заједничко учешће на пројектима, као и размена наставника и студената.

• Колико су студенти упознати са таквим пројектима, могу ли и они стећи међународно искуство, на пример кроз програме као што је Erasmus +?

– Студенти су у центру свих наших активности. Поред обезбеђивања најбољих могућих услова за учење и рад на нашем универзитету, ми смо кроз нашу сарадњу са иностраним универзитетима омогућили да велики број наших студената може да искористи могућност да део свог школовања обави на неком од тих универзитета. У оквиру Erasmus + програма мобилности наставног и ненаставног особља и студената (Key Action 1) сваке године шаљемо значајан број студената на иностране универзитете где уче и полажу испите на енглеском језику. То је за њих најбољи начин да се упореде са својим колегама и да виде да нимало не заостају за њима. Ми им бодове које тамо стекну признајемо кад се врате, тако да без проблема могу овде да наставе своје школовање. Студенти се са тих мобилности враћају обогаћени новим искуствима и познанствима, због чега је чест случај да се исти студенти пријављују више пута за студирање у различитим европским земљама.

• Имате ли повратне информације од студената, шта они цене на овом универзитету, а шта би можда поправили?

– Сваке године студенти су у обавези да попуне анонимну анкету у којој оцењују своје наставнике и услове студирања. Ту они могу да похвале оно што је добро и критикују оно што им се не свиђа. Нама је то битан показатељ квалитета рада на Универзитету и због тога ми врло озбиљно схватамо њихове примедбе. Такође, нови Закон о студентском организовању је значајно повећао учешће студената у органима пословођења факултета и Универзитета, па они преко својих представника могу снажно да утичу на пословну политику и активности Универзитета.

СА ОПТИМИЗМОМ ГЛЕДАМО У БУДУЋНОСТ

• Сваке године се на Универзитету промовише и значајан број доктора наука који су ове академске титуле стекли на овом универзитету. Шта то значи за Универзитет?

– За разлику од основних и средњих школа које су образовне институције, универзитети су и научно-истраживачке институције. То пред нас ставља додатну обавезу да се бавимо и научно-истраживачким радом и школујемо будуће научнике и истраживаче. То можемо да радимо само ако имамо акредитоване докторске студије и ако можемо да обезбедимо адекватне услове за научно-истраживачки рад. Број доктора наука је мера успеха на том плану, али не само у квантитативном смислу. Ми инсистирамо првенствено на квалитету, тако да су потребне године рада и труда да се код нас стекне титула доктора наука. Највећи број доктора наука долази са нашег универзитета, али има пуно оних који долазе из привреде и из других институција. Ми ћемо се трудити да обезбедимо све потребне услове за организацију квалитетних докторских студија на свим факултетима.

• Овај универзитет много значи за Косовску Митровицу, уопште Србима на Косову и Метохији. Шта овај простор значи Универзитету?

– Ја увек кажем да у сваком злу има и нешто добро. Ми смо овде у Косовској Митровици после напуштања Приштине пронашли нови дом. Кренули смо испочетка и сваког дана радимо на побољшању услова рада. Кључна је била одлука да Универзитет остане на КиМ. Знате, у основним, па и у средњим школама деца су тамо где су им родитељи. На Универзитету је другачије. Студенти често студирају у местима у којима не живе. Одвојени су од родитеља. То је случај и на нашем универзитету. То нашем граду даје једну нову перспективу, пуно младих људи којих иначе не би било код нас да немамо Универзитет. Мислим да је у целој овој ситуацији срећна околност да је Универзитет у Косовској Митровици и генерално на северу КиМ. Овај простор прихвата студенте и запослене на Универзитету као своје. То је обостран процес, јер без узајамне сарадње свих структура наше заједнице и Универзитета, не би било добрих резултата.

• Какве сте планове зацртали за период пред нама?

Чекају нас нови изазови. Акредитације нових студијских програма, припрема пројектних апликација за нови круг пројеката, организације нових научних конференција, нови билатерални и мултилатерални споразуми. Надам се да ћу ускоро моћи да објавим још једну изузетно лепу вест за наш Ууниверзитет. Могу да кажем да са оптимизмом гледамо у будућност. Уз овај број студената и општу подршку коју Универзитет добија од наше државе и локалне заједнице, будућност нам је извесна. Сања Кецман