СТВАРАЛАШТВО СРБА НА КиМ ЈЕ УЗВИШЕНО И ДОСТОЈАНСТВЕНО
Када је у питању Косово и Метохија ништа се не може разумети и прихватити као уобичајено, јер је то наша Света земља – место нашег постања, родно место наших клетви и заклетви, наша вековна колевка и наш гроб – извориште и улиште и, како неко рече, наша најскупља реч. Радује ме што ће после двогодишње паузе сајамска светла засијати пуним сјајем, што ће и ове године издавачи са Косова и Метохије поново имати свој штанд, имајући у виду да је тај изложбени простор увек радо посећиван
Током пола века бављења књижевним стваралаштвом био сам у прилици да будем лауреат бројних награда и признања. Прву награду Лимских вечери поезије добио сам почетком 1975. године, и она је у свеколиком смислу знатно утицала на мој даљи књижевни ток. Могуће је да ће бити погрешно схваћено, али најближа мом срцу је управо ова потоња – награда „Лазар Вучковић” која ми је недавно додељена у Грачаници за поему „О Видовдану – седам вијекова касније”, која је објављена у часопису „Стремљења” издавачке куће „Панорама-Јединство”, једине новинско-издавачке куће која функционише на Косову и Метохији, током свих ових немилих година – рекао је песник Видак М. Масловарић, одговарајући на питање „Јединства” шта за њега представља недавно добијена награда „Лазар Вучковић” на Косову и Метохији и наставио: „Драга ми је тим пре што носи име песника који је темељио поратно савремено песништво на косовско-метохијском топониму и бившој заједничкој држави, чија поезија је и дан дањи свежа и нова – и представља једну од најзначајних притока савременог српског песништва, будући да је није засенчило ово, у свему несмирајно време, нити га је његова трагична смрт у води Охридског језера претекла. Био сам тада средњошколац и памтим сурови одјек тог догађаја, а да нисам могао ни да наслутим да ћу више од пола века доцније бити добитник подарја са његовим именом, које ме, као и остале добитнике, одвећ подстиче и обавезује”. Подсетио бих читаоце „Јединства” да су Лазару Вучковићу у походе некада доходили неколики песнички каравани – сада само један, али у знатно тежим околностима, будући да их немилосрдно генерише одвећ захуктала мономанија света. Отуда велики наклон „Панорами-Јединству” и часопису „Стремљења”, за труд који улажу да се крхка нит трајања ове значајне књижевне манифестације не прекине. Не треба превидети да је овај часопис у статусу прворедних, да пажљиво прати токове савремене поезије, прозе и домете у домену ликовног твораштва, не само у Србији већ и у региону.
- Рекли сте да за вас КиМ има посебан значај. Да ли је то уобичајено осећање будући да га сваки Србин на планети носи у себи или још и више?
– Када је у питању Косово и Метохија ништа се не може разумети и прихватити као уобичајено, јер је то наша Света земља – место нашег постања, родно место наших клетви и заклетви, наша вековна колевка и наш гроб – извориште и улиште и, како неко рече, наша најскупља реч. Отуда и свесмисленост запажања да се са тим осећањем рађамо и да га носимо у себи кудгод ходимо – до самог заласка. У мени тишина и туга су, дакле и реч више, имам ли у виду да је моја починувша мајка рођена и одрасла у близини Пећке патријаршије, да на Градском гробљу код Пећи векују моји бака и дека, да близу Ђаковице вечни санак сања моја сестра Боса, да их одвећ дуго не походим због охолих и силних твораца свеколиког зла. На Косово и Метохију одлазим са осећањем изузетне довољности и враћам се бескрајно тужан, јер један део мене увек тамо остане да дели свеколикост патње која се шири тамошњом равницом.
- Како видите стваралаштво Срба на КиМ?
– Као најоригиналније на простору бивше Југославије –узвишено и достојанствено, са посебним местом у беочугу нашег ововременог песништва. Може ли се рећи другчије, ако се има у виду да је Косово и Метохија родно место нашег језика и родно место свих песника? Има ли песничког гласа у савременој српској поезији да се не дочуја гласан јек за отетим Косовом, нарочито ако се има у виду да није све кренуло од јуче, да не јењавају неизвесности, да и даље одјекују преломи који обескућују небројене са косовско- метохијских и других иних простора, налик ранијим злим временима која су свом жестином по њему злослутила. Ризиковаћу да се не присетим неког из старије генерације поратних песника на Косову и Метохији (надам се да ће ми бити опроштено), али ваљало би их овде поменути: Петра Сарића, Вука Филиповића, Владету Вуковића, Рада Николића, Радослава Златановића, Даринку Јеврић, Милицу Јефтимијевић Лилић, Слободана Костића, Благоја Савића, Ратка Поповића, Радомира Стојановића, Радослава Стојановића, Србољуба Тасића и неколиких још, те и генерацију – Живојина Ракочевића, Новице Соврлића, Милана Михајловића, Видосаве Арсенијевић, Ненада Јера Раденковића, Ранка Ђиновића, Милутина Ђуричковића и неколицину најмлађих који су утирући свој песнички пут већ оставили дубок траг.
- Након две године короне Београдски сајам ће засијати пуним сјајем.
– Да. Био је то период великих искушења, превирања и других изазова, период често потпуне изолације (немојмо заборавити да опасност још увек траје) и период великих, ненадокнадивих губитака драгих и најдражих. У кратком временском периоду Удружење књижевника Србије је изгубило председника Милована Витезовића, угледног члана Управног одбора Драгана Мраовића, председника Одбора за међународну књижевну сарадњу Александра Петрова, уредника култне трибине у Француској 7 Миљурка Вукадиновића, посвећеника кажама о Косову и Метохији Јанка Вујиновића, Добрашина Јелића, Манојла Гавриловића, Милосава Кнежевића и још скоро седамдест других угледника наше књижевности. Будући да сам са свима деценијама друговао и делио радости књижевних приношења – сада тугујем, јер ми се њихови ликови готово свакодневно у вид враћају. Отуда ове речи записујем њима у знамен. Слутим – нису далеки. Радује ме што ће после двогодишње паузе сајамска светла засијати пуним сјајем, што ће и ове године издавачи са Косова и Метохије поново имати свој штанд, имајући у виду да је тај изложбени простор увек радо посећиван. Међународни београдски сајам књига је најрепрезентативнија и најпосећенија књижевна манифестација у овом делу Европе и место драгоценог међусобног сусретања, размене литерарних и издавачких искустава у Србији и из других региона Европе и света. Сви писци света биће тамо – реч нас везује. Р. Комазец
