Свадбени обичаји у Косовском Поморављу у 20 веку

Зорица Шошић Максимовић из Гњилана објавила нову књигу.

 

 

Зорица Шошић Максимовић, рођена 1965. године у Пасјану код Гњилана објавила је трећу књигу у издању „Прометеја“ из Новог Сада. Ова мала, својеврсна монографија, носи наслов „Свадбени обичаји у Косовском Поморављу почетком 20. века“ који сам по себи говори о теми која је обрађена. Зорица Шошић Максимовић је истраживала свадбене обичаје у свом родном крају, сакупљајући старе фотографије и бележећи приче које је слушала од својих пријатеља, рођака, комшија и других. Није се отела утиску да све то препусти случају већ је одлучила да од те грађе сачини књигу.
Обичаје сачувала од заборава
– Многи од оних који су ми причали о свадбеним обичајима у Косовском Поморављу почетком двадесетог века, данас нису више међу живима. Циљ ми је био да оставим нашој деци у наслеђе нешто веома вредно о нашој традицији јер мислим да је ово последње време да се све то забележи, у противном би се заборавило, каже Зорица Шошић Максимовић. Књига најдетаљније обрађује свадбене обичаје у Пасјану, највећем српском селу у Косовском Поморављу, родном селу ауторке. Према њеним речима ово село има више тих обичаја пре саме свадбе од осталих села у окружењу. – Пасјане и дан данас држи до традиције где жене носе народну ношњу као свакодневну одећу, а за свадбе и друга весеља имају другу ношњу коју са много пажње спремају за те прилике. У пасјану сам рођена и живела сам до своје удаје. Сећам се многих обичаја. Неколико пута сам одлазила на Косово и Метохију са намером да забележим све о тим обичајима и у другим селима али због политичке и безбедносне ситуације која је на Космету задњих двадесет година, људи су постали обазривији и нису расположени за сарадњу. Свадбени обичаји су, у принципу, исти са неким малим изменама које се разликују од села до села, каже Зорица Шошић Максимовић.
Према сазнањима до којих је дошла аутрока књиге, почетком 20. века у Пасјану су се склапали уговорени бракови. Млади нису одлучивали о томе са ким ће склопити брак већ су то за њих чинили њихови очеви. У књизи је на 130 страна описано све до детаља око веридбених и свих свадбених обичаја који су пратили склапање бракова у Косоваском Поморављу. На крају књиге је и објаљњно значење непознатих речи јер су се у том крају одржали локализми, архаизми, турцизми и бројне друге мање познате речи. Књига садржи и одговарајуће фотографије у колору.
Обичаји су истинско нематеријално благо
-Зорица Шошић Максимовић нас са својих страница подсећа на истинско благо које један народ поседује. Богатство ношњи скоро изгубљених обичаја везаних за и око свадби у 20. Веку, ауторица нам простире, као на филмској тарци, док листамо, читамо или само гледамо старе и новије фотографије. Посебна уметничка вредност ове књиге су разговори становника који учествују у свадбеним обичајима, према улогама које су им ти обичаји наменили. Ти разговори су на аутентичном локалном језику, језику народа Косовског Поморавља и села Пасјана. Овако каже рецензент Велибор Атанасијевић. Монографија „Свадбени обичаји у Косовском Поморављу почетком 20. века“ обогаћена је прикладним песмама које прате поједине свадбене обичајне догађаје. Зорица Шошић Максимовић је написала је и код ситог издавача објавила и два романа у којима се такође бави завичајним темама. То су романи „Угашена огњишта“ (збирка прича, 2016) и „Тода“ (2017). Основну школу завршила у родном селу, а средњу у Гњилану. Студирала је права у Нишу. Писањем се бавила још у основној и средњој школи, а радови су јој били награђивани на општинским такмичењима. Добитница је Захвалнице, Благодарнице и Похвале. Заступљена је у часопису Удружења СРБ који негује поезију.

С.Ђукић