Свака награда потврда је минулог рада и сатисфакција за будући рад

Проф. др Верољуб Станковић дугогодишњи је професор на Факултету за спорт и физичко васпитање Приштина – Лепосавић, а први је,  и за сада једини Србин који је награђен великим признањем Сребрним крстом ,, Силвер цросс,,  у Северној Македонији, а лауреати ове награде су до сада  само двадесетак Европљана.

Захваљујићи на честиткама које смо му упутили професор Станковић истиче да је веома поносан ,, јер је ово  једна од највећих светских награда коју сам  добио , а свака награда признајем прија,,.

– Питао сам подпредседника светске федерације, да ли сам ја ту награду  заслужио , јер свака награда мора да има образложење и управо у том образложењу може се закључити да је заслужена. И када си скроман и када ниси, награда прија,  када неко препозна  твој рад. Конкретно у образложењу награде стоји ,, за допринос педагошком , стручном и научном  развоју спорта који на далеко превазилази националне оквире и препознатљив је  у свету,,каже професор  Станковић.

 На осамнаестом  ФИЕПС , Европском  конгресу у Охриду  учествовало је више од 500 учесника  и чланова федерације  из четрдесет три европске земље. Ово је друга у рангу нааграда, а изнад ње је ,, Голден цросс,, Златни крст,,. Осврћући се на свој досадашњи рад на Факултету за спорт и физичо  васпитање Приштина- Лепосавић, реномирани професор Станковић наглашава да јесте једини Србин добитник ове награде, што је понос за њега лично, али и за Факултет са кога долази.

-Знате ја пуно година радим на овом Универзитету , педагошки, стручни и научни рад, остварио сам се на овом Универзитету , а иза мене су  пуних тридесет три године рада , од када сам дошао овде да радим,  и показало се сав тај временски период није био узалудан . Све време које сам употребио на том пољу на овај начин је признато не само код нас, него и у Европи и свету, истиче Станковић.

За пуне 33 године рада Станковић је одликован бројним наградама, од којих је Сребрни крст највећа, али њему најдража је ,, Видовданска повеља,,.

– Видите како изгледа ова награда, истиче Станковић, показујући на награду, колеге кажу као орден, да јесте као орден и врло је важан за мене и мислим да треба да буде изазов за све друге који раде не само на нашем Факултету, већ на целом Универзитету , да је достигну. Мислим да би то била моја најважнија порука. Ова награда прија , не само што је ретка, која се додељује заиста ретко и не само мени као појединцу, већ морао сам да имам амбијент и људе са којима сам радио . Сваки резултат не долази као рад појединца , морали сте да имате тим људи који су вас подржавали , морали сте да имате професоре од којих смо учили , то је што би се рекло, композиција која има почетак, али крај не, објашњава професор Станковић.

 Једну занимљивост, открио нам је професор Станковић , да је Први европски конгрес физичког васпитања и спорта  одржан у Паризу 1900 године, значи пре 124 године, и тада су људи шватили да мора да постоји међународна сарадња , размена мишљења и знања. Моји лични утисци са овог 18 Европског конгреса, који је ове године одржан у Охриду , на овом главном Борду, где су присутни учесници са шездесет Универзитета , заиста је ово велика промоција нашег Факултета и на то сам посебно поносан, истиче Станковић, додајући да је већ одређен домаћин следећег конгреса који ће се одржати у Анталији у Турској.

Говорећи о текућим проблемима на Факултету Станковић посебно истиче да им је потребна за рад нова зграда, јер раде у изнајмљеном простору од његове дислокације из Приштине 1999-е године. Подсећа и да су пред уписним роком и да ће уложити напоре да овде дође што више будућих бруцоша, а сви они који се одлуче за ове студије имаће изузетно леп посао по окончању образовања, небитно да ли ће бити тренери, директно у спорту и педагошком или научном раду у овој области. Ова година је једна од важнијих да покажемо да овај Универзитет наставља свој рад, јер ни један  Факултет не може без  студената и то нам је императив, закључује Станковић.