Најновије вести

Све док опстају светиње опастаје и српски идентитет

Милена Парлић помоћник директора Канцеларије за КиМ у Сектору за сарадњу са СПЦ и бригу о културном наслеђу

 

Вера је одувек била сламка спаса српског народа и оно исконско чему се увек враћао. Доказ за то су српске светиње на Косову и Метохији којих има више од 1300. -Од велике је важности јачање националне свести и духовног јединства, напомиње Милена Парлић
Велики егзодус Срба са Косова и Метохије догодио се од 17. до 19. марта 2004. године када је са Косова и Метохије је у необузданом насиљу албанских терориста протеран велики број Срба и другог неалбанског становништва, када су спаљене њихове куће и оскрнављене и спаљене српске цркве и манастири. Све то под изговором да су Срби криви за утапање два албанска дечака код села Чабра у општини Зубин Поток, што се истрагом показало као нетачно. Процењује се да је тада више од 4.000 људи прогнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, да је погинуло укупно 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено. Уништено је или оштећено 36 цркава и манастира.Уништено је и украдено око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. У сусрет датуму овог егзодусу који Србија памти и обележава, разговарали смо са Милениом Парлић, помоћником директора Канцеларије за КиМ сектора за сарадњу са СПЦ и бригу о културном наслеђу и чувању духовног блага на Косову и Метохији.

  • Какав је значај Српске православне цркве, тј. Епархије Рашко-призренске, њених светиња на Косову и Метохији и шта оне значе српском народу у овим тешким временима пуним страхова и неизвесности?

-Одувек је црква пружала уточиште несрећним, изневереним, болесним људима и вера у Бога им је била начин да преброде најтеже животне недаће. Народу је потребан спокој, а где ће га пре наћи него у светињи, синониму за неокаљано и безбедно. Једнакост пред Богом и истоветна патња је оно што Србе чврсто уједињује као браћу и сестре који су нераскидиво везани тешком прошлошћу и неизвесном будућношћу.

  • Којим средствима водите борбу против уништавања српског културног и духовног блага на Косову и Метохији и која су се показала као најефикаснија у борби за очување идентитета?

-У годинама које су иза нас, у периоду сукоба на простору Косова и Метохије сведоци смо вишеструког уништења српског културно-историјског богатства. Не можемо, а да не споменемо да је након ратних сукоба на Космету спаљено 150 православних светиња, 35 за само два дана током Мартовског погрома. Обновили смо 90 посто порушених светиња током Мартовског погрома. Велики значај обнови поред државе, даје и Епархија рашко-призренска и наш Владика Теодосије. Обнављањем светиња, обнављају се и парохије у етнички очишћеним градовима, а то и јесте један од најважнијих циљева Канцеларије и наше Епархије (жива црква), који се показао као најеефикаснији.
Поред неопходних материјалних средстава које Влада Републике Србије и надлежне институције власти обезбеђују за реконструкцију и обнову српског националног блага на Косову и Метохији. Издвојила бих обновљену Богословију у Призрену, цркву Св. Ђорђа, конаке манастира Св. Архангела такође у Призрену, Народне кухиње које Канцеларија континуиранио помаже, новоформирану економију у Бадовцима надомак Грачанице, захваљујући којој запошљавамо готово 50 младих људи… Такође, од велике је важности јачање националне свести и духовног јединства. Дакле, поред политике опстанка и очувања, свакодневним деловањем на терену чинимо све на осећају припадности заједници Срба на Ким, као и саосећању грађана Србије са српским становништвом на Ким, јер то је оно што јача јединство и жељу за очувањем традиције и свега оног што она представља неодвојиви део нашег идентитета. Једно од средстава за очување индентитета је и обележавање важних православних празника попут Видовдана или страдалних датума из новије српске историје попут Мартовског погрома, масовних страдања нашег народа.

  • У каквој је повратној спрези прогон, обесправљеност и ропство Срба на Косову и Метохији са вековном градњом и опстанком манастира, цркава и других светиња у јужној српској покрајини?

-Упркос компликованом положу Срба кроз историју, чињенице колико је њихова позиција тешка, а права невидљива, колико год били прогоњени, угњетавани и протеривани, оно што никада није могло бити уништено и покорено јесте српски дух. Вера је одувек била сламка спаса српског народа и оно исконско чему се увек враћао. Доказ за то су српске светиње на Косову и Метохији којих има више од 1 300. Верујем да је то на неки начин и део српског ината – „не можете да порушите онолико колико ми можемо поново да изградимо“. Српске светиње без обзира на све наџивљавају историју и место им је баш тамо где су и настале. Држава Србија, Српска православна црква, грађани Србије, једнако као и сваки преостали Србин на Космету чине све за очување онога што је свето, јер докле опстају светиње опстаје и наш идентитет.

  • Где је место Канцеларије за Косово и Метохију у борби за опстанак Срба и вековних светиња на КиМ и колико успевате да одолите нападима?

-Место Канцеларије је одувек било тамо где је и данас, на терену са нашим народом, у добру и у злу! Питање Косова и Метохије је од првораздедног значаја за нашу државу, а Канцеларија као део Владе Србије никада није и никада неће посустати у борби за опстанак нашег народа и наших светиња. И поред свакодневних притисака, кршења основних људских права, малтретирања, хапшења, узурпација, свакодневних претензија да се вишевековно културно наслеђе подведе под такозвано „Косовско“, успевамо да одолимо. Присуством, бригом, градњом, обновом… А најбоља потврда свега наведеног је наша Призренска Богословија, и генерације младих богослова не само са простора Косова и Метохије, већ из целе Србије. Свакако да нам борба за очување тек предстоји, али захваљујући политици Владе РС, истином и правдом, љубављу и надом верујем да ћемо успети.

  • Да ли су реакције припадника Међународних снага на КиМ на нападе на српске цркве и манастире могле да буду ефикасније и успевате ли да их уверите у нерпавду која се чини над Србима?

-Питање које би требало да буде упућено на њихову адресу и на које ја из своје позиције не могу да одговорим је зашто се нису довољно ангажовали на том плану. Зашто се немачки контигент КФОР-а повукао и оставио Призрен 17. марта 2004. године у пламену. И не само Призрен, већ и Девич, цркву Св. Николе у Приштини, Богородицу Љевишку и све остале светиње. Светао пример су свакако италијански припадници КФОР-а, који се тих дана нису повлачили већ остали и сачували Дечане и Патријаршију.
Поента поједних мисија није била да спречавају, већ да немо посматрају и евакуишу. Они који су остали у својим домовима су, нажалост, побијени.
А што се уверавања тиче, дубоко верујем да они и сами знају колико је неправде нането нашем народу.

  • Мање је познато да Албанци школују специјалисте за област културног идентитета. Шта српска страна ради и како се довија на очувању свог културног и духовног идентитета који је континуирано изложен нападима, скрнављењу, отимању ?

-Пошто су моји корени на КиМ могу да разумем због чега они то раде. У недостатку истинског културног и верског идентитета Албанци су принуђени да га вештачки стварају. Најстарије џамије су турске (пример, Призрен, Приштина) и као такве припадају турском националном идентитету. Албанске џамије су изграђене тек након 2. светског рата. У очувању културног и духовног идентитета, Канцеларија у сарадњи са осталим државним институцијама Владе Србије и Српском православном црквом улаже максималне напоре за очување наше верске и културне баштине. Свакако да и сви ми који смо запослени у тим истим институцијама својим личним примерима дајемо све од себе да истином покажемо наш, српски идентитет који покушавају да преузму и присвоје.

  • Верујете ли у равноправан опстанак културних идентитета Срба и Албанаца на Косову и Метохији у овако тешким околностима за Србе?

-Као што српски идентитет неравноправно опстаје у сфери политичког и социјалног живота на Косову и Метохији, верујем да културни идентитет хоће и мора опстати на КиМ у било ком обиму и поред опасности урушења којој је континуирано изложен, имајући у виду да је на Космету расута сва раскош наше прошлости коју морамо заштити.

  • С обзиром да потичете са Косова и Метохије и да сте готово непрекидно у јужној српској покрајини, реците нам зашто су стари Срби, према Вашем виђењу, изабрали управо територију Косова и Метохије као најбоље место за живот и трајање?

-Кретање народа и њихово насељавање било је узроковано потребом. Територија КиМ задовољавала је потребе за равницом, рекама, планинама, климом. Док су била кретања у Европи ми смо населили празне просторе. Вредности које су истински везале становништво за територију били су њихови животи, куће које су саградили, цркве и манастири које су подигли. Светиње које су градили одредиле су и идентитет нације којој припадају, кроз њих црпимо и разлоге нашег постојања.
Српска историја је уткана у КиМ, српски владари су црквама и манастирима правили и традицију које се не одричемо. Готово 170 година пре открића Америке српски владари су оставили за собом манастир Грачаницу, а сувишно је говорити тек о другим светињама које су саграђене много пре ње.

  • Имају ли млади, у оквиру образовног система Србије, могућност спознаје и потпуног уверења у властити културни и духовни национални идентитет?

– Имају, али мислим да то није довољно уколико не могу да обиђу Косово и Метохију, осете и увере се у све оно што уче кроз наш образовани систем. Сматрам да треба уложити додатни напор да се нове генерације више едукују по овом питању, јер српски национални идентите је неспоран и таквог га треба и јачати и на томе управо ради Канцеларија за Косово и Метохију са осталим ресорним министарствима Владе Србије.
 Славица Ђукић

Подели на: