Свети Никола штити домове, а Света Петка село

Село се помиње још у време Немањића. Данас у десетак махала живи око 200 Срба

 

На питомим брежуљцима што се на северној страни издижу изнад косовскопоморавске равнице, код Гњилана, простире се село Стража. Чини га десетак махала у којима данас живи око две стотине Срба. – Било је ово некада велико село, али су се људи исељавали и пре рата и после рата. И сада људи одлазе, млади пре свега. Како се ко снађе, углавном иду у градове и села по Србији, а има и оних који су отишли у иностранство. И моја два сина су пре неколико година отишла у Француску и тамо су формирали породице. Жена ми умрла, сам сам. Није лако, деца су далеко, али шта је ту је. Мени се одавде не иде. Имам четири хектара земље, што под шумом што обрадиве. Нема ко да је обрађује. Тако лежи што се каже пусто – казује Новица Симић. – Деца неће да се врате. Снашли се добро тамо у Француској. Ја, док сам жив нећу да продајем земљу и кућу, а они нек раде како хоће после мене – додаје Новица.

ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ МЕЂУ НАЈСТАРИЈИМ

У Стражи, селу које од пре десетак година припада општини Ново Брдо, а до тада је било део Гњилана, ових дана мештани се традиционално припремају за обележавање сеоске славе Свете Петке. – Скоро сви у Стражи славимо Светог Николу као крсну славу. Он је заштитник наших домова, а Света Петка заштитница села. У атару нашег села налази се црква Светог Николе, која је некада била манастир, али такође обележавамо и Свету Петку, 8. августа, звану Заветина. Постоји прича да су некада овде људи градили цркву и никако нису успевали да је саграде на неком брдашцу, дању је градили, ноћу би се она рушила. Одлучили су онда да саграде цркву Свете Петке и заветовали се Светој Петки и од тада се кажу празнује празник посвећен тој светитељки – говори Новица. А на дан Свете Петке у Стражи народ се окупља у црквеној порти. Долазе људи и из других села. У свим домовима се припрема свечана трпеза и дочекују гости. – Некад је то био посебно свечан дан. Прослављамо ми Свету Петку, али из године у годину, све је мање људи. Ове године ће вероватно бити и много мање света због короне – вели Новица. Црква Свете Петке више пута је у средњем веку рушена и обнављана, налази се у махали Петровци. Нико у селу не зна када је тачно саграђена. Једна је кажу од најстаријих цркава у Косовском Поморављу.

КАПИЈЕ ЗА ГРАД НОВО БРДО

Село Стража помиње се још у време Немањића. С колена на колено преноси се прича да су се у овом месту налазиле главне капије за град Ново Брдо, који је у средњем веку био познато привредно средиште на ширим балкаснким просторима. – На тим капијама овде у нашем селу налазиле су се страже, тако да су сви који би долазили у град Ново Брдо, трговци, делегације морали да добију дозволу стражара да уђу у град Ново Брдо. Кажу да је и село зато добило име Стража – каже Горан Симијоновић из махале Петровци. Кућа му се налази недалеко од црвке Свете Петке. Горанова породица је једна од бројнијих у селу Стража.

– Има нас дванаесторо, супруг, тројица синова и толико снаја, четворо унучади и ја. Боримо се да опстанемо. Бавимо се сточарством. Производимо крављи сир. Продаја иде добро. Целокупне количине, а недељно произведемо по 30 килограма, дајемо једном маркету у Грачаници. Ово је здрава, незагађена животна средина, па је и сир добар – рече нам Горанова мајка Славица Симијоновић. – Могли би још да производимо сира и не би било проблема за продају, али немамо довољно простора и потребну опрему за проширење производње. Нисмо тражили помоћ ни од кога. Попадија Светлана Стевић из Народних кухиња помогла нам је да проширимо шталу, а опрему за производњу сира нисмо тражили, мада чујем да људи добијају – додаје Славица. Симијоновићи обрађују своју земљу, али такође узимају и земљу под закуп. Треба хране за стоку, да се припреми. Имамо земљу, али није довољно, па зато узмемо и под закуп. Имамо један стари трактор. За сада нисмо у могућности да набавимо нову механизацију. Кажем вам трудимо се некако да опстанемо, мада није лако – додаје Славица.

ОСИПА СЕ БРОЈ УЧЕНИКА У ШКОЛИ

У Стражи постоји истурено одељење осмогодишње школе „Бора Станковић“ из Коретишта. Број ученика се смањује из године у годину. У селу постоји и амбуланта која ради у оквиру здравственог ситема Републике Србије, али у њу лекар не долази. Најближа амбуланта где људи из Страже иду код лекара је у неколико километара удаљеном Горњем Кусцу. Дуже кажу у селу није било инвестиција на плану развоја инфраструктуре. Општина је започела пројекат изградње канализације, али он није завршен. Недавно је у рејону села отворен још један каменолом у власништву Албанца и то је како се може чути у Стражи велики проблем, јер камиони који одвозе песак и остали материјал са каменолома уништавају главни асфалтни пут који Стражу спаја са Гњиланом и административним седиштем Новим Брдом.
– Ми немамо други пут, тај је једини и он је у очајном стању. Из дана у дан је све гори и гори и тешко проходан за аутомобиле због бројних општећења – казује Новица. Огорченост због пута изложеном пропадању и уништавању изражавају и други мештани Страже.У селу су неки Срби продали своју земљу и куће. Нови власници Албанци су овде саградили неколико викенд кућа и подигли плантаже воћа и једну фарму кока носиља. – Продају они што су се одселили и нико не зна цену. Све се то ради да тако кажем тајно. Нико неће да каже тачно по којој цени продаје земљу, али колико сам начуо ар се креће од 300 до 500 евра – вели Новица. – Ја кажем вам моју земљу да продајем нећу, а други нек раде шта хоће. Разумем младе што одлазе, јер нема посла, можда бих и ја да сам млађи отишао. Не улаже се овде пуно, скоро ништа. Осипа се становништво, али како је тако је. Бог пре свега нек нам чува здравље, па сад како се ко снађе – додаје Новица. Немогућност запослења је један од главних разлога одласка младих из села. Безбедносна ситуација, ако се изузму повремене крађе које се догађају у рејону Страже је кажу за сада стабилна. С.И.