петак, 17. септембра 2021. | 02:30

Танасковић: Нова тактика Приштине да присвоји српску баштину, одлука Унеска важна

Косово је далеко од чланства у Унеско, уверен је бивши амбасадор Србије при Унеско, професор емеритус Дарко Танасковић и наводи да је једногласна одлука Унеска да четири српске светиње на Косову и Метохији остану на листи светске културне баштине у опасности веома значајна и да указује да су чак и државе, које су признале косовску независност, чврсте у ставу да су српски манастири на КиМ угрожени.

 

 

Зна се од кога су угрожени и зашто, што је самим тим и порука тзв. властима у Приштини”, каже Танасковић за Тањуг.

Истиче да је из извештаја Комитета за културну баштину Унеска јасно да је реч о “позитивном континуитету” у ставу да ситуација, када је реч о манастирима Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија и цркви Богородице Љевишке, није промењена и да захтеви Приштине, који се, каже, испостављају на разне начине, за сада не могу да промене ситуацију.

“Ако се узме у обзир да је међу 21 чланицом Комитета за светску баштину, бар десетак држава које су признале Косово, то је још јача порука и значи да чак и те државе сматрају да то није довољно и да Косово, за њих држава, мора да испуни стандарде које, иначе, не испуњава”, каже Танасковић.

Примећује да су власти у Приштини кренуле “новим путем”, поучене од својих ментора из иностранства, и да више не инсистирају на брзини уласка у Унеско, него припремају терен да би се приказали као држава која води рачуна о целокупном културном наслеђу на КиМ, укључујући и српско, покушавајући да га “етатизују” као заједничко културно наслеђе Косова.

Указује да у одређеним околностима то може наићи на више симпатије и слуха у међународној заједници, па и у Унеску, јер се Приштина, како каже, ослања на став о универзалној, изузетној културној вредности на основу којег културна добра долазе на листу Унеска.

Танасковић каже да се културна добра тешко скидају са листе културне баштине у опасности и да су за то потребни врло озбиљни, стручни и реални аргументи.

“Као што се види, сада од тога нема ништа, али њихова кампања ће се наставити и ми морамо улагати даље напоре да објашњавамо какво је стање нашег културно наслеђа на КиМ за шта имамо довољно аргумената. То за сада обављамо успешно, али се увек може радити боље и више”, сматра Танасковић.

Указује да је, са становишта мисије и мандата Унеска, Косово ирелевантан ентитет и да практично не постоји, али да Приштина има своје лобисте у тој организацији и да посредно настоји да продре и до других држава чланица.

Да су четири споменика на КиМ скинута са листе, за шта, истиче Танасковић, не постоје никакви услови, то би значило да је такозвано Косово добило кредибилитет као држава што би Приштина искористила у политичком смислу да обнови захтев за чланство у Унеску и покуша да то представи као афирмисање сопствене државности, међународног субјективитета и културног, цивилизацијског нивоа који уопште не постоји.

“То би сигурно биле последице, а пријем у Унеско би била још озбиљнија последица, јер би се наша културна добра третирала као културна добра на територији државе Косово и Косово би било практично задужено да се стара о њима. Биле би им отворене још шире могућности за манипулације и притиске, отуђивање нашег културног наслеђа и за брисање присуства српског елемента у културном смислу на КиМ”.

Тансковић је уверен да је такозвано Косово далеко од чланства у Унеску уз подсећање да 2015.године, када је ситуација за Приштину била повољнија, није успела да постане чланица и да су поједине чланице, које су признале косовску независнот, биле уздржане и да нису гласале за пријем Косова.

Додаје да је са међународно-правног аспекта основни аргумент Србије да Косово није држава и да зато не може бити члан Унеска, али, како каже, тај аргумент “отпада” са становишта држава које су признале Косово.

Међутим, указује да је та одлука “еминентно политичка” и да треба узети у обзир и однос снага на глобалном плану.

“Данас је ситуација за нас повољнија, али не смемо се уљуљкивати, морамо наставити принципијелну и аргументовану борбу да ситуација остане каква јесте и да Косово остане далеко од било какве могућности да постане чланица Унеска”, наводи Танасковић.

Указује да су целокупна српска баштина, као и наш народ на КиМ у лошој позицији јер су “у непријатељском окружењу”, изложени перманентном притиску усмереном ка томе да се отежа живот Срба на КиМ и да се тај простор очисти од Срба.

Према речима Танасковића, Албанци имају три тактике у односу према српском културном наслеђу, а прва је била физичко уништавање које у најгрубљем облику виђено током мартовског погрома 2004.године.

Слика Албанца који се на крову цркве “рве” са крстом и обара га обишла је свет, а Албанци су, каже, шватили да је тај вид уништавања српског културног наслеђа против њихових интереса због чега српске културне споменике препуштају зубу времена, не дозвољавају да се реконструишу, поправљају.

Друга тактика Приштине је, додаје, да се “албанизују” српски споменици на КиМ и да фалсификовањем прошлости покуша приказати да припадају албанском културном наслеђу, а да су Немањићи наводно били освајачи који су културне споменике универзалне вредности, који су били центри хришћанског живота, изградили на темељу претходно постојећих албанских цркава.

“Али, то не може да промени ситуацију, поготово у научном свету шватања цивилизацијске и историјске припадности тог наслеђа које је српско, православно и то нико не може променити”, уверен је Танасковић.

Међутим, трећа, најновија тактика којом се ставља у други план порекла културног наслеђа и истиче наводна брига за целокупно културно наслеђе државе Косова је, сматра Танасковић, најопаснија.

“Код необавештених, поготово уз јаку пропаганду, може да се прикаже као нешто прихватљиво са становишта савремених цивилизацијских вредности”, наводи Танасковић.

Подели на: