петак, 03. фебруара 2023. | 01:02
Најновије вести

ТЕШКА БОРБА ЈЕ И ЗА НАМА И ПРЕД НАМА

Разговори са Приштином су годинама недовољно продуктивни, јер Приштина тврдоглаво одбија да спроведе своје обавезе из Првог бриселског споразума и омогући формирање Заједнице српских општина на начин на који у том документу и пратећим споразумима дефинисана. Курти је својим једностраним акцијама на северу Косова и Метохије практично поништио читав досадашњи процес дијалога. Питање ЗСО покрећем приликом сваког одласка у Брисел, али као што смо ми доследни у нашим захтевима да се смисао дијалога очува тиме што ће се спровести потписано, тако су они доследни у својим апсурдним изговорима, јер шта и могу да кажу када њихов такозвани премијер отворено поручује да га не занима ни ЗСО ни Бриселски споразум, а онда се потруди и да на терену потврди колико се осећа необавезним да поштује било какав договор – рекао је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић

 

 

Пуне две недеље српски народ се налази на барикадама које за њих значе слободу, али и демократски отпор Куртијевом терору. На барикадама су данас сви, наше мајке, сестре, наши студенти, лекари, професори и сви они даноноћно бране свој голи опстанак. Они нису ту да блокирају слободу Албанцима јер на северу живе Срби. Они су ту да би само одбранили своје право да нормално живе на својим вековним српским огњиштима.Бројним инцидентима, упадима Росу и другим врстама институционалног насиља, Курти покушава да Србима укине основна људска права. После забране вакцинације, референдума и одржавања избора, градње нелегалних база, уследиле су бројне Куртијеве одлуке које су имале за циљ протеривање државе Србије са простора Косова и Метохије – рекао је Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију одговарајући на питање „Јединства” да ли су барикаде одбрана права Срба на слободу и заштита од терора режима у Приштини и додао: „Кап у препуној чаши било је потпуно неосновано хапшење Миљана Аџића и Дејана Пантића које се догодило у време када је Курти на север Косова и Метохије послао преко 300 полицајаца да са дугим цевима и оклопним возилима окупирају север Косова и Метохије. Тај зулум народ више није могао да трпи и зато се одлучио да на миран и демократски начин, своју муку и протест изразе на барикадама. Да би сачували мир, Срби све време позивају на уздржаност и договор. Уместо што говори да ће да руши барикаде уз српске жртве, Куртију би боље било да новонастали проблем реши испуњавајући минимум захтева нашег народа на барикадама. Ослобађање ухапшених, повлачење косовске полиције са дугим цевима и оклопним возилима са севера, уз гаранције Кфора да се тамо неће враћати, до повлачења свих листа за хапшење Срба који су били на барикадама од септембра прошле године, јесу три захтева Срба да би се повукли са барикада. Куртијев одговор на то је стварање нових листа за хапшење, на које лично ставља и брата и сина председника Србије Александра Вучића. То нам све говори да знамо са ким све имамо посла у Приштини и колико су заправо српски захтеви оправдани. Наше је да чувамо мир, али и да, како то сам председник Александар Вучић каже, заштитимо и сачувамо српски народ јер он другу државу осим Србије нема – казао је директор Петковић.

  • Зашто ЕУ упорно позива обе стране на уздржаност када кризу изазива Приштина?

Зато што ЕУ најчешће не наступа као некакав самостални кровни политички ентитет, већ као продужена мултилатерална рука неколико најмоћнијих држава чланица. А те најмоћније чланице ЕУ никада неће признати да је њихово чедо Аљбин Курти шовиниста и фашиста, да је насиље које чини иманентно његовој идеологији, већ ће се увек у Србима тражити повод и разлог за све зулуме који им се догађају. И можете сваки дан да им говорите да у колоплету насиља на Косову и Метохији не постоје две одговорне стране, јер са једне стране имамо Србе који се демократским и гандијевским средствима боре за своја права и опстанак, а са друге имате систем терора и страховладе који шаље оклопна возила и до зуба наоружане специјалце на голорук народ, али то до њих не допире. Добро они знају да је ово што говорим истина, али често их просто не занима.

  • Значи ли то да ЕУ и не покушава да буде непристрасна приликом преговора Београда и Приштине ?

У њихову непристрасност могли сте да се уверите у свим оним силним апелима на „обе стране”. Нема тачке Бриселског споразума коју Курти у протеклим недељама и месецима није погазио, и да ли сте чули неку оштру реакцију Брисела или видели неки покушај обуздавања Куртија? Нисте, јер тако нечег није ни било. ЕУ тиме демонстрира или своју немоћ, или пружа прећутну подршку Куртију. Не само да ћуте и не делују, већ се баве питањем визне либерализације и кандидатуре Приштине за чланство у ЕУ. Саберите два и два, и ето вам одговора. И када на све то додате изјаве неких дипломата из земаља ЕУ у Приштини, јасно вам је да ту нема трунке непристрасности и објективног приступа.

  • Као главни преговарач Београда, како бисте кратк о описали дијалог у Бриселу?

Ти разговори су годинама недовољно продуктивни, јер Приштина тврдоглаво одбија да спроведе своје обавезе из Првог бриселског споразума и омогући формирање Заједнице српских општина на начин на који је у том документу и пратећим споразумима дефинисана. Али чак и недовољно ефикасан процес дијалога имао је смисла јер је његов резултат била и колико-толико стабилна и мирна ситуација на терену – али и то се променило. Курти је својим једностраним акцијама на северу Косова и Метохије практично поништио читав досадашњи процес дијалога. За нас је дијалог у Бриселу био начин да се Србима гарантују безбедност и елементарна људска и политичка права, али тих гаранција више нема, и право питање је како ће дијалог изгледати у будућности, иако Београд све време на њему инсистира. Куртијев језик је језик силе и насиља, и он је по дефиницији нешто сасвим супротно језику дијалога.

  • Ако питате непосредно преговараче Приштине зашто не формирају ЗСО, какав је њихов одговор и дали имају један одговор у Бриселу а други за своју јавност?

Већ дуже време представници Приштине не долазе у Брисел да би се било шта договорили, већ да би фингирали дијалог. Па они не поштују ни оно што су се у прошлости договорили, и тиме се Приштина отворено хвали. Какав капацитет и намере могу да имају преговарачи привремених институција самоуправе у Приштини у светлу свега што се догађало након Куртијевог доласка на чело тих институција?

Питање ЗСО покрећем приликом сваког одласка у Брисел, али као што смо ми доследни у нашим захтевима да се смисао дијалога очува тиме што ће се спровести потписано, тако су они доследни у својим апсурдним изговорима, јер шта и могу да кажу када њихов такозвани премијер отворено поручује да га не занима ни ЗСО ни Бриселски споразум, а онда се потруди и да на терену потврди колико се осећа необавезним да поштује било какав договор.

  • Аљбин Курти је погазио Бриселски споразум, Вашингтонски споразум и све међународне конвенције о људским правима. Има ли начина са таквом особом направити компромис?

Компромисе по дефиницији правите са неким са ким се не слажете око нечега. Капацитет за компромис са наше стране никада није био под знаком питања, јер ми годинама позивамо на компромисно и обострано прихватљиво решење. За Куртија је компромис када само једна страна прави компромисе и конкретно он очекује ништа мање него да Београд безусловно прихвати реалност такозваног независног Косова, што се никада неће догодити. Не може компромис бити заснован на одлучном ставу Приштине да не поштује Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, Повељу УН, Резолуцију 1244, Солунску декларацију и Лисабонски уговор. Логика је сасвим супротна. Управо поштовањем ових споразума и међународних докумената, можете да градите договор и тражите компромисна решења.

  • Поред захтева за пријем у ЕУ, Курти најављује и аплицирање у НАТО. Предстоји ли тешка борба?

Тешка борба је и за нама и пред нама. Ми на многе ствари не можемо да утичемо, али ћемо наставити нашу снажну и доследну борбу за очување српских националних интереса у међународној арени. Будите уверени да Београд неће дозволити да иједна неправда, да иједан чин насиља или кршења међународног права прође без наше реакције, јер свет се мења и реалности се мењају и остаће забележено да се Србија доследно борила и за међународно право и за своје легитимне државне и националне интересе. То ће нам и у будућности бити најснажнији аргумент. А што се аспирација Приштине тиче, јасно је да део територије државе Србије не може да се кандидује за чланство у ЕУ или НАТО, али ово је време када се отворено гази међународно право, што свакако додатно отежава нашу позицију.

  • Да ли би се Курти понашао агресивно и бахато да нема подршку моћних држава ?

Па наравно да не би. Међутим, новонастале геополитичке околности су додатно закомпликовале ствари јер више нико никога неће да саслуша и такву ситуацију многи користе да остваре своје интересе на Балкану. Последње изјаве Аљбина Куртија, као и директна подршка која је промптно уследила од појединих западних земаља јасно вам говори да Курти заправо ништа не ради на своју руку. Само је било питање тренутка када ће то и јавност да увиди.

  • Инциденти над српским народом на КиМ свакодневни су и тешко их је избројати. Није ли то очигледни показатељ како би живели Срби без ЗСО и има ли сврхе преговарати са Приштином док не испуни преузете обавезе из Бриселског споразума?

Мислим да увек има смисла разговарати и преговарати, јер проблем који имамо неће се решити сам од себе. Одговорни и храбри политичари какав је наш председник Александар Вучић суочавају се са проблемима и решавају их, а једини начин да се проблем Косова и Метохије у свим његовим аспектима реши јесте управо дијалог. Ми смо сви на истом простору и нужно је да научимо да коегзистирамо, да сарађујемо, да се миримо и договарамо. Тако ствари изгледају из перспективе једног рационалног политичара окренутог будућности. Курти, међутим, није такав политичар, он је ирационалан и верује да може да насилним методама обликује стварност читавог региона по својој вољи.

  • Аљбин Курти често помиње пресуду Међународног суда правде. Да ли је донела баш толико штете да буде као аргументација Куртију?

Да Тадић и Јеремић нису дали Приштини то оружје у руке, Курти данас не би могао да се позове ни на један међународно-правни аргумент у своју корист. Њихов тероризам и сеператизам рођен је у неправу, и све оно што се потом дешавало створено је диктатом силе. Једино што им даје привид легалности јесте то мишљење Међународног суда правде. У тој одлуци стоји да једнострано проглашена декларација о такозваној независности Косова није у супротности са међународним правом и због тога не прође дан да се у Приштини не захваљују Јеремићу и Тадићу и осталој опозицији.

  • Како видите улазак у власт у Приштину појединих Срба у ситуацији када су Срби са Севера напустили косовске институције и није ли нам јединство насушна потреба?

Оно што су извесне особе урадиле закачивши се на Куртијеве јасле у тренутку када он бесомучно и без икакве задршке напада српски народ није чин демократског плурализма и ствар слободног избора. То што су урадили Рашић и Трајковић није ни легално, ни легитимно, ни морално. Овде имамо људе који у Приштини глуме представнике Срба, иако представљају само себе, дајући легитимитет Куртијевом плану завршетка етничког чишћења самопроглашеног „Косова”. О томе да никога не представљају најбоље сведочи и чињеница да се Рашића јавно одрекла и родбина из Добротина. А о томе чије интересе заступа најбоље говори то што је гласао да се на северу КиМ одузме земља Србима како би Курти ојачао своје нелегалне базе и што је подигао обе руке да гласа за обележавање такозване независности такозваног Косова. За њим не заостаје ни његова саветница Рада Трајковић која има само речи хвале за Куртија, али зато реч није рекла за прогон Срба ни јужно ни северно од Ибра и то баш у данима када је примала дужност.

  • Чему води криминализација Севера од стране Приштине, али и од дела опозиције у Београду?

Реч је о вишегодишњем приштинском плану да се српско питање на Косову и Метохији покаже као непостојеће и ирелевантно, и да се план подјармљивања Срба и успостављања пуне контроле Приштине на целој територији Косова и Метохије представи као операција успостављања демократије, реда и закона. Приштина то ради систематски, по саветима и уз подршку својих спонзора. Колико год се они трудили да српски народ на северу криминализују, не полази им за руком јер слике мајки, лекара, професора, радника, студената на барикадама јасно показују да ће борба за голи живот победити сваку врсту пропаганде која има за циљ окупацију Севера од стране Приштине. Какве су заправо праве намере Куртија према српском народу, најбоље говори и то што тај народ сваког дана ниподаштава и назива криминалцима. Прави криминалци су они који са дугим цевима тероришу голоруки српски народ, упадају у вртиће и врше институционално насиље над њим свакога дана.

  • Зашто се правио намачкофранцуски план за КиМ, ако још није реализиван Бриселски споразум? Да ли су можда поједине земље схватиле да би Бриселским споразумом Срби били самостални па су направили нови план у интересу Приштине?

Сви формални и неформални предлози који су у оптицају и који се у различитим контекстима појављују у медијима у региону, представљају само наставак појачаног притиска на Београд у последњих годину дана. Јасно је свима да су оживљени напори да се Београд додатно услови тиме што бисмо се сагласили са ставом западних земаља да у случају сецесије такозваног Косова није прекршено међународно право јер је то камен у ципели Запада када говори о неопходности поштовања међународног права и Повеље УН на примеру Украјине. Међутим, сви који су мислили да ће да натерају председника Александра Вучића на кршење међународног права грдно су се преварили јер на принципима Повеље УН лежи суверенитет и територијални интегритет наше земље, што је за нас светиња.

  • Може ли се проблем КиМ посматрати без историјског контекста?

Често у разговорима са страним представницима можете да чујете поруке да је важно окренути се будућности, јер загледаност у прошлост наводно помућује наше перспективе и ограничава наше потенцијале да се развијамо као држава и нација. По правилу је то порука представника држава које себе доживљавају као креаторе историје, и имају потребу да негирају значај сваког аргумента који опонира њиховој самовољи. Када насилник дође и каже вам да треба да прихватите реалност, то обично значи да треба да прихватите реалност насталу као плод њиховог насиља, и то није политички прагматизам. Негирање значаја историје зато није нека нова политичка школа мишљења, већ је цинична постмодерна варијанта ултиматума и политике свршеног чина. Ми њихов језик и намере разумемо, и нећемо их послушати управо зато што их разумемо. Уосталом, да историја није важна, да ли би Приштини многи годинама помагали у покушају ревизије и отимања српске историје на Косову и Метохији? Р. Комазец

Подели на: