ТРАГИКОМЕДИЈА

Пише: Рада Комазец

Постоји више теорија о пореклу Албанаца од кавкавске, илирске до индоевропске. По таленту за прављење трагикомичних комада, несумњиво су потомци античких комичара или старих римских путујућих група и акробата у кружној арени – циркусу. Тако се њихово порекло слободно може повезати за 5. век пре нове ере и настанак драме или за 3. век, такође пре нове ере и прве појаве циркуса. Са садашњим својим комадом бројањем гласова са маскама, капуљачама, скафандерима и рукавицама више би личило да ће извести спектакуларну акробацију или припреме за пут на Марс него да обављају посао у ЦИК-у. Да су учествовали на грчким фестивалима драме, који су били такмичарског типа, нема сумње да би њихов комад однео победу. У писању сценарија за подврсту драме – трагикомедију, надмашили би најпознатије античке драмске писце Софокла, Еурипида и комедиографа Аристофана, као и римског комедиографа Плаута. Бројачи гласова претворени су у глумце. До душе глумци играју уметничку изведбу, а ово је политичка изведба. Таква заштитна одела нису носили ни здравствени радници на Косову 1972. године, када је Ибрахим Хоти са ходочашћа донео вариолу веру у село Дамјане код Ђаковице, па проширио целом Југославијом. Југославије нема, а вероватно ни Хотија, али на сцени су глумци Централне изборне комисије Косова. Публика им је из високог друштва, префињена са софистицираним укусом и безрезервно их подржава до те мере да постоји могућност да добију за режију, сценарио и глуму „Оскара” од Америчке академије филмских уметности и наука. Но, Албанци не би били Албанци да комичне елементе не спајају са трагичним и направе трагичну представу. Трагедије се увек тичу људских трагичних судбина, а то је њихов терен у реалном животу. Протерали су стотине хиљада Срба са Косова и Метохије, етнички очистили села и градове и сада на комичан начин поништавају гласове унесрећених и протераних људи. Јер, када човек напусти завичај, свуда је странац. Ипак, неће бити да им је античко порекло. Антика је колевка демократије која фаворизује владавину народа. Они фаворизују прекрајање народне воље, преваре, фалсификате, манипулације… Порекло се не може сакрити. У борби за превласт на позоришној сцени за извођење трагикомичних комада изгледа да се идејни творац, писац сценарија превише заиграо. У жељи да буде што оригиналнији и „запржи чорбу” српском народу, по свој прилици јешће ту горко запржену чорбу. Публика се не прилагођава олако новим, мање познатим, глумцима. У целој овој мучној ситуацији у режији ЦИК-а има нечег и позитивног за косовско друштво. Нека пошаљу брзом поштом коверте из Србије у Центар за контролу и превенцију болести у Атланту док не оснују сопствени истраживачки институт вирусологије и биотехнологије „Ибрахим Хоти” у селу Дамјане код Ђаковице. Нажалост, ова трагикомедија је реалност Косова и косовског друштва.