ТРЕНУТНИ СТАТУС КВО НА КОСОВУ ЈЕ НЕОДРЖИВ

Обе стране су се сагласиле да наставе дијалог уз помоћ ЕУ без даљег одлагања. Ово ће региону дати и јасну европску перспективу. ЕУ остаје посвећена заједничком раду са обема странама. Константна политичка нестабилност не доприноси унапређењу живота људи на Косову – рекла је Наталија Апостолова, шефица канцеларије ЕУ у Приштини

 

Са које год се стране сагледа Косово је, без сумње, најпроблематичнији део европског континента. И док се смењују међународни представници више од две деценије нема значајнијих помака на боље. Срби у удаљеним енклавама живе у страху и како наводе од представника ЕУ траже само слободу. Како напредује територија на којој се грађани друге вере и нације плаше за живот ка евроинтеграцијама, да ли ЕУ има механизме да заштити Србе, како види наставак преговора Београда и Приштине и да ли је на видику компромисно решење за Косово, за „Јединство“ говори Наталија Апостолова, Специјална представница и шефица Канцеларије ЕУ на Косову и Метохији.

• Косово и ЕУ су потписали Споразум о стабилизацији и придруживању октобра 2015. године. Како бисте након пет година оценили ниво примене ССП-а?

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и Косова ступио је на снагу 1.4.2016. године. Резултати су доста помешани. Пуно времена је прошло, а ССП и тесно повезана Европска агенда реформе (ЕАР) није у целости примењена. Косово је имало 4 различите владе – понекад са слабом већином у последње 4 године, као и два превремена избора. Скупштина уопштено није успела, уз одређене изузетке, да усвоји неопходне законе у склопу реформе, нити да реши одређена именовања која спадају у њену надлежност. Европска агенда реформе, као средство за примену ССП, делимично је примењена. Индикативно, од 40 приоритета, 14 је у целости примењено, 19 делимично, а 7 уопште. Рад мора да се настави са конкретним мерама да би Косово напредовало, посебно у погледу приоритета код којих до данас није било резултата, као што су транспарентан и неполитички поступак избора и именовања у свим независним институцијама, агенцијама и регулаторним органима, као и у јавним предузећима; промовисање директних страних инвестиција са одговорнијим и делотворнијим јавним услугама и жалбеним механизмом за инвеститоре; унапређење квалитета образовања укључујући квалификације наставника и струковно образовање и обуку. На више техничком нивоу, на пример, код заштите права интелектуалне својине, ССП је предвиђено да Косово, највише за пет година, гарантује ступање на снагу Споразума (31.3.2021. године) у смислу одређеног нивоа заштите и спровођења права интелектуалне, индустријске и комерцијалне својине, слично нивоу који постоји у ЕУ. Такође, мере државне помоћи које постоје на централном или локалном нивоу, посебно за велике компаније у различитим секторима попут телекомуникација, морају да се прописно обавесте и истраже у року од три године од ступања на снагу Споразума. Ово значи да Косово мора да испоштује важне рокове за одређене одредбе ССП. Да би испоштовало те рокове и напредовало на свом путу реформе Косову је потребно јединство и да покаже политичку посвећеност испуњавању и примени Европске агенде реформи и Споразума о стабилизацији и придруживању. Све институције, укључујући Скупштину, морају да се у целости мобилишу да би се обезбедио редован надзор и пуна примена ССП.

• Да ли изостаје политичка воља да се уреди друштво без криминала и корупције, предвиђено програмом за спровођење ССП-а?

Борба против криминала и корупције представља најважнију од свих дужности сваке администрације. Примећујемо да ови напори нису толико вредно и одлучно уложени колико бисмо ми то волели. ЕУ је обезбедила велику помоћ Косову око политике и програма ради делотворнијег сузбијања ове негативне појаве.

• Један од основних критеријума које мора да испуни свако друштво које стреми европским вредностима јесте поштовање људских права и слобода. Пошто се скоро сваког дана дешавају претње и пребијања Срба и пљачка српске имовине, да ли је ЕУ способна да уради нешто по овом питању?

ЕУ је чврсто осудила ове безбедносне инциденте који су погодили косовско српску заједницу. ЕУ, такође, прати рад и подстиче релевантне органе да предузму мере и обезбеде боље услове да би се створило безбедније окружење за све заједнице на Косову. На крају, на косовским органима је да реше ове случаје и починиоце изведу пред правду. Ово је нешто што смо поновили косовским органима и подстицали смо их да реше такве случајеве.

• Навршила се 21 година од уласка међународне војне и цивилне мисије на Косово и прогона српског становништва. Како објаснити чињеницу да су се албанске избеглице 1999. године вратиле за десетак дана, а Срби не могу ни после 21 године?

ЕУ признаје да је повратак на Косово изазован процес за који морају да постоје многи критеријуми. Канцеларија ЕУ је верно подржавала процес повратка улажући милионе евра за пројекте смештаја и реконструкције да би се олакшао повратак за оне који су расељени због сукоба, укључујући и косовске Србе. Осим тога, Канцеларија ЕУ је континуирано финансирала Пројекат за стабилизацију заједнице усмерен на оне који никада нису напустили Косово или оне који су се вратили, а којима је потребна додатна помоћ да се реинтегришу у друштво.

• Српско становништво на Косову и Метохији представнике ЕУ и уопште међународне заједнице доживљавају као некога ко је дошао да учврсти „косовску независност“. Да ли је то тако?

Европску унију чини 27 земаља чланица, од којих 22 признају независност Косова, а 5 не. Европска унија свој мандат на Косову спроводи представљајући Европску унију у целини. ЕУ и њене земље чланице уједињене су у својој чврстој посвећености дијалогу уз помоћ ЕУ, са циљем да се постигне коначан споразум између Београда и Приштине, као и да се у потпуности нормализују односи између две стране.

• Од када сте на месту Специјалне представнице ЕУ на Косову, које је све пројекте реализовала ЕУ у српским срединама и да ли јавност довољно зна о томе?

ЕУ је највећи донатор Косову, укључујући и север Косова. Инструмент ЕУ за претприступну помоћ (ИПП) осмишљен је тако да буде од једнаке користи за све људе и групе. Према томе, све заједнице имају корист од наше помоћи, која достиже око 90 милиона евра годишње, или 470 милиона евра између 2014. и 2019. године. Пре него што сам дошла на Косово, ЕУ је доставила коверту са 38,5 милиона евра посебно за север Косова. У овој подршци укључено је неколико мера које су посебно осмишљене за општине са српском већином на северу и југу Косова, као и за друге невећинске заједнице кориснике. Ово обухвата општинску инфраструктуру, подршку приватном сектору, укључујући пољопривреднике и локално цивилно друштво. У ствари, до 10 посто организација цивилног друштва које су добиле подршку биле су ОЦД из редова косовских Срба, са износом од преко 1,5 милиона евра. Други примери обухватају програм повратка и реинтеграције на Косову (ПРК) који је омогућио повратак и реинтеграцију 201 косовско српске расељене породице на Косову (са непосредном финансијском помоћи од отприлике 4,1 милион евра). Такође, ЕУ је подржала затварање колективних центара на Косову, омогућавајући трајна стамбена решења за 170 српских породица (уз непосредну финансијску помоћ од отприлике 4,2 милиона евра). Програм за стабилизацију заједнице је обезбедио непосредну помоћ постојећим или новим малим породичним предузећима за 113 косовско српских породица са око 245 створених или обезбеђених радних места (са непосредном финансијском помоћи од отприлике 0,6 милиона евра). У изградњи је нова депонија, која ће послужити општинама Лепосавић, Северна Митровица, Звечан и Зубин Поток, уз пропратну опрему за сакупљање и одлагање отпада у општинама од око 6,5 милиона евра. Подршка је дата и за успостављање делотворних услуга за управљање отпадом у све четири општине. Мере енергетске ефикасности су такође примењене у школама и болницама у Клокоту, Врбовцу, Ранилугу, Ропотову, Партешу, Пасјану, Новом Брду, Кусцу. ЕУ је изградила и два прелаза са Србијом на Мердару и у Мутиводама. Током мог времена овде завршени су многи инфраструктурни пројекти које је финансирала ЕУ (у вредности већој од 36 милиона евра), укључујући нову аутобуску станицу у Северној Митровици, обнову моста у Митровици, реновирање Основног суда и изградњу зграде Општине у Северној Митровици, обнову система водоснабдевања и канализације, пут и игралиште у Звечану, локалне путеве, здравствени центар, јавни простор, канал за спречавање поплаве на Зубодолској реци, школе у Грачаници, Клокоту, Панчелу, Томанцу и Новом Брду, спортски објекат и општинске зграде у Штрпцу, Клокоту и Ранилугу, као и обнову Тврђаве у Новом Брду. У области образовања и културе, Међународни пословни факултет у Митровици добио је подршку у висини од 2,4 милиона евра, а дата је и подршка за признавање диплома и прихватање диплома између Приштине и Београда. Неколико година подршку је добијао и Фестивал џеза и блуза Северни град у Северној Митровици.

• Шта очекујете од нове косовске владе када је у питању однос са Београдом и наставак дијалога?

Очекујем конструктиван приступ владе Косова усмерен ка раду на обухватном и правно обавезујућем споразуму за нормализацију односа између Косова и Србије и за решавање свих преосталих ствари, једном за свагда. Нема сумње да је будућност Западног Балкана, укључујући Косово и Србију, европска. Али да би европска будућност постала реалност за људе у њима, не постоји могућност да се заобиђе дијалог који помаже ЕУ, а који предводе високи представник ЕУ Ђузеп Борељ и Специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак. Дијалог је у прошлости донео веома конкретне резултате и очекујемо да ће се тако наставити и убудуће.

• Да ли је ЕУ могла снажније да утиче на Приштину како би се поштовала цивилизацијска и европска вредност слободног протока људи, робе, капитала и услуга, односно да Приштина не уводи таксе и реципрочне мере на робу из централне Србије?

ЕУ је чврсто осудила увођење такси од 100 одсто на увоз робе са пореклом из Србије и Босне и Херцеговине, што је било кршење Споразума о слободној трговини у Централној Европи и што је нарушило развој регионалног економског простора на Западном Балкану. Та мера је била штетна и за инвестиционо окружење на Косову. ЕУ је поздравила одлуку косовске владе од прошлог месеца да укине мере реципроцитета. Главна препрека за наставак дијалога који помаже ЕУ сада је отклоњена. Разумемо да је Косово спремно да се врати за преговарачки сто и чекамо именовање главног преговарача.

• Албанска страна одбија да реализује договор из Бриселског споразума, међу којим је и формирање Заједнице српских општина, а Срби тврде да ЕУ Приштини „гледа кроз прсте“?

Очекујемо да и Србија и Косово испоштују раније споразуме из дијалога и у целости примене оно што је договорено. То је основно начело сваког споразума у међународним односима. Београд и Приштина су једнаки за столом у дијалогу у том погледу.

• Имајући у виду сталне тензије и дешавања на простору Косова и Метохије, стиче се утисак да је економија и живот грађана у другом плану, а да је на делу борба за власт. Може ли имати просперитет друштво у којем је у континуитету узаврели политички живот и политичке размирице?

Константна политичка нестабилност не доприноси унапређењу живота људи на Косову. Економија, стварање радних места, образовање, животна средина и борба против корупције и организованог криминала требало би да буду у фокусу сваког политичара и доносиоца одлука на Косову.Тема која уједињује људе без обзира на то којој заједници припадају је, на пример, заштита животне средине. Зелена економија, као део Зеленог договора ЕУ покренутог децембра 2019. године, представљаће важан инструмент за заштиту животне средине и зелена радна места на Западном Балкану. Напредак ће доћи са улагањима у економију, инфраструктуру и стварање нових радних места. Запошљавање са обе стране могло би да допринесе унапређењу односа између две заједнице.

• За Србе је Косово и Метохија јужна српска покрајина, односно део Србије, а за Албанце „независна Република Косово“. Будући да су гледишта дијаметрално супротна, да ли је могуће доћи до компромисног решења да и Приштина и Београд једнако добију и једнако изгубе?

Наши партнери добро знају и ми им то стално понављамо, да је тренутни статус кво неодржив. Током његове посете Приштини и Београду, Специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак је детаљно објаснио процес, као и његов мандат. Обе стране су се сагласиле да наставе дијалог уз помоћ ЕУ без даљег одлагања. Ово ће региону дати и јасну европску перспективу. ЕУ остаје посвећена заједничком раду са обема странама.

• Чињеница је да је годину и по дана наметања такси од стране Приштине зауставило прилив средстава од царине у Развојни фонд, али су милиони евра који се већ налазе у Фонду блокирани две године. Шта ће се десити са Развојним фондом и да ли ЕУ поседује механизме да изврши утицај на Владу у Приштини да одблокира та средства намењена Србима на северу?

У складу са Бриселским споразумом о царини, Развојни фонд се финансира приходима од робе коју увозе предузећа регистрована у Северној Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, а која се наплаћује на два северна прелаза Јариње и Брњак. Управни одбор за Развојни фонд до данас је одобрио 33 пројекта и доделио близу 11 милиона евра за четири општине на северу. Важно је нагласити да се приход и даље сакупља на два прелаза и да Развојни фонд није блокиран. Тренутно, Фонд има 4 милиона евра, која су на располагању за инфраструктурни, друштвени, економски развој четири општине на северу Косова. Развојним фондом управља Управни одбор са три члана, које чине министар финансија, представник четири општине са српском већином на северу Косова и специјални представник ЕУ, који му уједно и председава. Због политичке динамике у Приштини, Одбор није могао да заседа и расправља о новим предлозима пројеката дужи временски период, али се очекује да ће наставити са својим радом у наредним месецима. Р. Комазец