ТУГА ОБАВИЛА СРБИЈУ

Крици и јауци родитеља, сестара, браће проломају небо. Сахрањују се жртве страшне несреће у Новом Саду. Туга и неверица, обавила је целу Србију, од Хоргоша до Драгаша. Усред бела дана, обрушила се бетонска надстрешница зграде железничке станице прошлог петка у Новом Саду и усмртила 14 људи, међу којима је двоје малолетних, а једно је дете од шест година. Лекари се још боре за животе троје тешко повређених, а спасавање оних који су остали испод бетонске конструкције, дуге 50 метара, трајало је сатима, без престанка. До несреће је дошло када се из, засад неутврђених разлога, обрушила армирана конструкција надстрешнице станичне зграде овдашње железничке станице. У том тренутку на изузетно фреквентном месту, с обзиром на то да се овде налазе и станице градских аутобуса, такси стајалишта, као и главна аутобуска станица, био велики број људи. Многи, чекајући ред вожње или долазак најмилијих, седели су на клупама тик испод надстрешнице. Нажалост, неки нису успели да умакну руци судбине. Само неколико минута после трагедије, након које је Нови Сад занемео, на лице места стигли су полиција, припадници Сектора за ванредне ситуације, багери, камиони-шлепери и друге грађевинске машине. Борба за људске животе почела је одмах. Дојурила су и многобројна возила Хитне помоћи. У целодневном спасавању учествовало је више од 80 професионалаца, тимови из многих градова. Спасиоци су, сведочили су они који су се ту затекли, улагали надљудске напоре да из бетонских рушевина извуку преживеле. Прво је био такав тресак, а онда су се чули вриска и јауци. Гледали смо то са излазног перона и било је страшно. Све као да се у минуту догодило. Скаменили смо се. Хтели смо да се приближимо да помогнемо али нисмо смели – говорио је један од очевидаца трагедије. На лице места стигао је убрзо и премијер Србије Милош Вучевић, истичући да је ово један од најтежих дана у послератној историји Новог Сада. – Без обзира на то што се ради о објекту, надстрешници која је саграђена 1964, пре тачно 60 година, инсистираћу да се пронађу одговорни и да одговарају они који су морали да воде рачуна и упозоре да овако нешто може да се деси – поручио је премијер Вучевић. – Велика трагедија и за Нови Сад и за целу Србију. У име Владе Републике Србије, свих грађана Србије и своје име изражавам саучешће породицама страдалих. Захваљујем се свим спасиоцима, ватрогасцима, полицајцима, радницима комуналних предузећа, нашим лекарима и медицинском особљу који помажу и који се боре да спасу људе који су у рушевинама. Надстрешница која је пала, како кажу у предузећу „Инфраструктуре Железнице Србије”, није била предмет реконструкције у оквиру радова на обнови станичне зграде као део пројекта брзе пруге Нови Сад – Суботица. – У оквиру реконструкције рађена је унутрашњост станице, кров и фасада испод и изнад надстрешнице. Због обрушавања надстрешнице, главна станична зграда је била затворена, а возови саобраћају из правца Београда до Петроварадина. Узроци и сваки нови детаљ из истраге биће одмах саопштени. Тужилаштво и полиција раде на утврђивању кривичне одговорности за несрећу у Новом Саду, од одлуке о политичкој одговорности се не бежи и она ће се објективно сагледати и биће утврђена у предстојећим данима – изјавио је премијер Милош Вучевић. Премијер Милош Вучевић изјавио је да није упитно да због трагедије у Новом Саду треба да се утврди кривична и политичка одговорност, али да то треба урадити на миран и одговоран начин.  „Што се тиче политичке одговорности она мора да постоји. Разговарао сам са председником Србије и ту одлуку ћемо донети хладне главе, рационално, а не ношени твитовима и објавама на друштвеним мрежама”, рекао је Вучевић.

ДАЧИЋ: САСЛУШАЊА ЗБОГ ПАДА НАДСТРЕШНИЦЕ

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао је за РТС да је у вези са падом надстрешнице железничке станице у Новом Саду саслушано више особа а да ће данас бити саслушано још петоро. Говорећи о доказима, Дачић је рекао да се налазе на сигурном месту и да их полиција чува. Додао је да су спасиоци измерили да је тежина бетона који се налазио на једној особи била око 26 тона. Како је рекао, нажалост је само троје, од седамнаесторо људи који су били ту, преживело и истакао да је стање повређених и даље тешко и да је реч о тешким телесним повредама. Дачић је додао да су повређеном младићу и једној девојци ампутиране обе ноге, док је другој девојци коју спасиоци првобитно нису могли да виде, већ су је само чули испод рушевина, ампутирана рука. На питање ко је одговоран, Ивица Дачић је рекао да то није више у надлежности МУП-а, већ да Тужилаштво води истрагу. „Ми смо на основу наредбе тужиоца, у просторијама ПУ Нови Сад, уз координацију Управе криминалистичке полиције и у присуству тужилаца, саслушали двадесетак људи. Реч је о људима из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на челу са министром, државним секретаром, начелником Сектора за инспекцијски надзор, начелником одељења Грађевинске инспекције и грађевинским инспектором. Значи, петоро људи из министарства”, рекао је Дачић. На питање да ли је неко задржан, одговорио је да су само била прикупљена обавештења. Дачић је рекао да су саслушани директор Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, седморо људи из „Железница Србије” са генералним директором Гораном Аџићем на челу, седморо људи из предузећа „Инфраструктура Железнице Србије”, са генералном директорком Јеле ном Танасковић на челу и људи који су непосредно одговорни за послове у вези са реконструкцијом. „Директор и извођач радова, одговорно лице, главни инжењер за извођење радова, одговорно лице код подизвођача, одговорно лице у надзорном органу, пројектант радова, директор саобраћајног институра ЦИП… Укупно је било 26 разговора”, рекао је Дачић. Додао је да ће бити саслушано још пет људи, а да ће се узети и документација из Завода за заштиту споменика Новог Сада у вези са сагласношћу за реконструкцију, доградњу и адаптацију железничке станице, а како је рекао, узеће се и документација о периодичним прегледима објекта железничке станице и чекаће се налаз вештака. Говорећи о доказима који су заштићени, Ивица Дачић је рекао да је реч о металним сајлама и да су склоњене на сигурну локацију како их неко не би уништио.

ДВЕ СЕСТРЕ ИЗ НОВОГ САДА ТИНА (9) И САРА (5), НАЖАЛОСТ НИСУ ПРЕЖИВЕЛЕ

Девојчице су сви волели у комшилуку и радовале се њиховом доласку, посебно њихове вршњакиње и вршњаци. Сви су чули да ће да дођу други дан славе код деда Бранка и баке Снеже. Радовале су се утолико више јер је то рођендан Бранкове кћерке из првог брака коју су много волеле, као и његова два сина. Били су то сати када породица није имала још никакве вести о девојчицама, а о другом деди, Новосађанину, који је требало да их одведе код Матића на други дан Славе у Лозницу, сазнали су да је веома повређен. О њему им је стигла прва црна вест – подлегао је повредема. За унуке прво су јавили да су у тешком стању, али живе. А, онда…, ужасна вест да ни оне нису издржале. Усуд је изрежирао да баш око поднева деда и унуке кроче испод терасе железничке станице у Новом Саду када се она изненада обрушила. У ужасној трагедији страдали су и фудбалер и његова девојка, а информацију је саопштио клуб. Реч је о члану ФК Потисје из Кнића, а клуб се огласио на друштвеним мрежама. Милош Милосављевић један је од страдалих, а са њим је била и његова девојка, Анђела Руман. – Са великом тугом и неописивим болом обавештавамо јавност да је у стравичној несрећи у Новом Саду живот изгубио наш саиграч, пријатељ и брат Милош Милосављевић Киви (2003. годиште) заједно са својом девојком Анђелом Руман (2004. годиште) – наводи су у обавештењу клуба. Прво је одржана комеморација у просторијама Фудбалског клуба Потисје. – Чувај нас Киви наш, јер анђео већ одавно јеси, са неког другог терена одакле ћеш гледати све наше игре и победе – поручили су углас саиграчи Милоша Милосављевића, страдалог у трагедији у Новом Саду. – Копачке су остале празне, пуна је само књига тужних утисака и бола у коју се уписујемо, али твој осмех и доброта, живеће вечно и никада неће бити заборављени, брате наш – скрхани болом су и чланови управе Фудбалског клуба Потисје, који уместо да организују дерби са ривалом из Боке, организују посмртну поворку свом играчу Милошу Милосављевићу. Чланови најуже породице, Милошев отац Горан, сестре, окупили су се у просторијама клуба на комеморативном скупу, којем су присуствовали сви играчи и чланови управе ФК Потисје из Книћанина и сузама бола и неверице, опростили се од младића, који је увек, како кажу, био насмејан, ведрог духа и оптимизма, уз љубав у коју је слепо веровао. Која игра зле судбине, Милош је сео са Анђелом, својом девојком, која је возом стигла из Старе Пазове и требала је са њим, аутобусом да дође у Книћанин, где су планирали да заједно са свима нама, прославе његов 21. рођендан – тихо је прозборио саиграч из екипе, уз напомену да ће у понедељак са четворицом фудбалера Потисја, на сахрану у Стару Пазову. Најуже руководство ФК Потисје, такође ће у понедељак у 14 часова, на вечни починак испратити двадесетогодишњу Анђелу Руман и у име клуба изразити најискреније саучешће њеној породици у Старој Пазови.

ОПЕЛО У ДВОРИШТУ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ

Пред више стотина окупљених мештана Книћанина, родбином, пријатељима, свештеници су одржали опело, а јецаји Милошевих сестара парали су ведро небо изнад породичне куће Милосављевићевих. – Окупили смо се овде, да испратимо брата пријатеља и саиграча, свима нам је тешко и сви смо у шоку, требали смо да проведемо леп викенд славимо победу и његов рођендан, али ето тужан је овај повод и желим да га испратимо како доликује – каже Милан Ицић, Милошев брат од ујака и такође фудбалер Потисја. – Цео живот сам у клубу однедавно сам и председник,  планирали смо славље и улазак у виши ранг  а ево чиме се бавимо,  велика је туга, фудбал ће се играти и даље у клубу, али остаје празнина заувек – нагласио је Милош Јовић, председник клуба, за који је великим успехом наступао Милош, уз напомену да ће до краја сезоне његов дрес са бројем 2 бити повучен и да ће се лично заложити да будући спортски центар, чија је изградња у току, носи име Милош Милосављевић Киви. Тужна поворка, завијена у црно, баш какав је ових дана мали Книћанин на реци Тиси, са око хиљаду душа, са сеоског стадиона кренула је до Милошеве породичне куће, одакле је испраћен на вечни починак. – Изражавамо најискреније саучешће и породицима свих осталих погинулих у новосадској трагедији – додао је Владимир Амиџић који се емотивним говором опростио од Милоша Милосављевића. На православном гробљу у Старој Пазови у 14 часова на вечни починак породица и пријатељи испратитли су  Анђелу Руман (20). Настрадала је и Милева из Каћа. Претходно се телефоном јавила својој кћерки Мирјани која јој је и тог пута понудила да је часом одвезе аутомобилом до Каћа, али Милева то никако није прихватила јер, како је испричала Мирјанина другарица Мира, желела је да као и увек поштеди своју мезимицу да не излази с посла, али и да иде својим омиљеним превозом. Ваљда је тако судбина хтела, или несрећни стицај околности да је, док је чекала аутобус, у том несрећном трену устала с клупе и нашла се испод станичне надстрешнице. Волела је тетка Милева да путује аутобусом, „да види народ”, говорила је уз осмех та дивна, племенита жена коју смо сви обожавали. Била је привржена својој породици, увек бринући где су јој деца и унучад – каже Мира напомињући да је Милева врло млада остала без мужа, који је преминуо 1987. године. Сама и бескрајно пожртвована подизала је своје двоје деце, сина Милана и ћерку Мирјану, који су јој подарили унуке Марка, Николину и Мирка, бакине љубимце. – Све њих је увек окупљала око себе, пружајући им бескрајну љубав и пажњу. Али истовремено никад никог у свом окружењу није запостављала, од кумова, пријатеља, комшија. Сви су код ње били лепо дочекани, али и сви смо је волели и поштовали – додаје Мира преносећи неподељено мишљење окупљених у кући Карановића, да је изненада отишла једна дивна и племенита особа.

ТРАГЕДИЈА ЗА ЦЕО СРПСКИ РОД

Срби на Косову и Метохији тугују за жртвама страшне трагедије а за „Јединство” Душанка Влаховић из Косовске Митровице каже: „Сузе саме навиру. Оде нам младост, како је само сурова судбина. Да ли људски фактор или судбина, али је страшно и боли ме као за најрођенијим”. Вања Илић додаје да се ту нема шта рећи осим да човек занеми од бола. Изражавајући дубоко саучешће породицама чији су чланови несрећно страдали 1. новембра када се срушила надстрешница на желесничкој станици у Новом Саду, већина Срба на КиМ са којима смо разговарали то доживљава као велику трагедију за целу Србију и српски народ уз истицање да  се то никада и нигде и никоме више не догоди. Зоран Стојковић (Зебинце): Кад сам чуо да се срушила надстрешница на желесничкој станици у Новом Саду у првом моменту помислио сам да је можда неко повређен, јер нисам био тамо и мислио сам да то није велика конструкција. Међутим, када сам касније на вестима чуо колико је људи страдало, био сам ван себе. Било ми је много тешко и мени и мојим укућанима. Велика трагедија за српски народ, шта друго рећи. Било не поновило се. Жао ми је свих који су страдали, а посебно ми је жао за ове две девојчице. Кад помислим на то сузе ми саме крену. Звонко Ђокић (Извор): Не смем ни да помислим на то што се десило, јер ми одмах крену сузе. То је велика несрећа која је задесила Србију. Бог нек душу прости страдалима, а лично се молим Богу за троје тешко повређених који се налазе у болници, да се што пре опораве. Слободан Ђорђевић (Прековце): Страшна трагедија се десила. Жао ми је свих који су изгубили животе. Нажалост међу њима је много младих људи, па и две девојчице које су тек крочиле у живот. Нек Бог да снаге њиховим породицама да издрже ту несрећу. Верујем у нашу државу и нашу власт да ће обавити истрагу и да ће сви који су одговорни за ту несрећу одговарати, ако у томе има људске одговорности. Биљана Стојановић (Извор):  Кад сам видела на телевизији шта се десило и чула колико је људи погинуло, плакала сам и нисам могла да се смирим. Имам децу и могу само да замислим како је родитељима који су изгубили децу. Не дао Бог никоме.  Милан Алексић ( Горње Кусце):  Пре свега изражавам моје дубоко саучешће породицама страдалих. Жао ми је и много ми је тешко. То је велика трагедија која нас је снашла. Нисам могао да спавам целу ноћ када сам чуо колико је људи страдало. Дејан Мирковић (Грачаница): То је трагедија каква се не памти у Новом Саду, али која је погодила све нас Србе на Косову и Метохији као и целу Србију. Верујем ако је био у питању људски пропсут да ће одговорни доћи пред лицем правде, да се сличне тргедије више никада и нигде не догоде. И. Ј.