У Сребреници није било геноцида

19. Међународни тематски научни скуп- Убиство и самоубиство у научном и уметничком стваралаштву у организацији Института за српску културу Приштина- Лепосавић

Научни скуп је одржан паралелно на Учитељском факултету Призрен- Лепосавић и у Галерији Центра за културу ”Градаћ’ у Рашки уз учешће великог броја научних радника из земље и иностранства.
Скуп је свечано отворен интонирањем химне Боже правде у извођењу КУД ”Копаоник” из Лепосавића, а поздравну реч и добродошлицу свим присутнима упутила је Јасмина Ахметагић, виши научни сарадник. Уследило је и извођење традиционалних песама са Косова и Метохије, а представили су се и ученици музичке школе из Лепосавића.
Професор др Марко Атлагић, као први на скупу говорио је на тему,,Геноцида у Сребреници 1995. Године није било”.
-Ради се о једној теми која је узбуркала домаћу и страну јавност. На ову тему може се говорити са више аспеката, историјског, психолошког, моралног, правног.. Пре рата у Босни и Херцеговини трајала је сатанизација Срба пуних петнаест година. Најважније, пуна истина о злочину у Сребреници, није спорно да се злочин десио, али одговорност сносе западни државници који су признали независност БиХ, пре него што су то урадила три конститутивна народа, а миниран је и Лисабонски споразум, казао је између осталог проф. др Атлагић.
Објашњавајући појам геноцид, проф. Атлагић послужио се примером Хрватске и њиховог плана у НДХ, једну трећину Срба побити, једну протерати и једну покатоличити. Тога у Сребреници није било.
Геноцид, појаснио је професор Атлагић подразумева уништавање једне читаве етничке, расне или религиозно детерминисане људске групе. Само убијање људи, без намере да се затре један народ, је хомоцид. Фалсификовање података о Сребреници подгрејава мржњу против Срба од старне Муслимана. Српски војници су , према америчким изворима, приликом ослобађања Сребренице прошли кроз четрдесет и три села и иза њих није остала ни једана убијена муслиманка.Ово су изјаве испред Уједнињених нација, нагласио је проф . Атлагић, између осталог у свом предавању.
На скупу је говорила и Јасмина Ахметагић, виши научни сарадник, на тему”Самоубиство , случај Рјепнин, Милош Црњански, Роман о Лондону.
Скуп је наставио рад у три сесије, књижевножјезичка, Политиколошка, социолошка,, правна и културолошка и Историјска.
Предавања из сесије Политикологија, историја и социологија одвијала су се углавном у Рашки, где је узео учешће највећи број професора из иностранства. Међу учесницима били су доктор историјских наука, професор Одеског националног универзитета Пригарин Александр Анатолович, кандидат филозофских наука, предавач на Севастопољском педагошком колеџу, Андреј Наумович Баранецки, Шахин Јуриј Владимирович, кандидат историјских наука, доцент Севастопољског државног универзитета,професор Мохамед Најим Хамза из Либије и многи други.
Овај научни скуп реализован је у оквиру пројекта Материјална и духовна култура Косова и Метохије, а обухватио је истраживања з области друштвених и хуманистичких наука. Циљ скупа је осветљавање важних феномена индивидуалног , културног , друштвеног и политичког живота, са становишта различитих научних области , дисциплина и уметности. Окупити, истражити, проширити и презентоватинаучна сазнања о убиству , како из ближе тако и даље прошлости , тако и са различитих географских простора, пре свега са простора покрајне Косова и Метохије, Републике Србије, али и Балкана, Европе, Азије и других делова света , представља и настојање да се прошири друштвена свест о њиховим узроцима , као и да се на ширем друштвеном плану ради у циљу њиховог предупређивања. Посебно значајну вредност овог међународног научног скупа представља преиспитивање међузависности феномена убиства-самоубиства и културних, друштвених, моралних норми у државама, како на овим просторима , тако и шире.
У програму скупа презентована су предавања научних радника које је ова тема заинтерсовала. Бројна су књижевна дела, прозна, песничка, као и драмска проткана мотивима убиства и самоубиства од антике до данас. Читав је дијапазон истраживачких тема и у области политикологије и историје,атентати, масакри, ратни злочини, али и културолошко убијање нација , етничких група. Остаје и питање да ли је енормни технолошки напредак променио човеков однос према феноменима убиства и самоубиства, и шта нам данас значи Анштајново предвиђање да ће се четврти светски рат водити”палицама и камање”, речено је на овом скупу.
Институт за српску културу Приштина- Лепосавић све радове са овог научног скупа штампаће у посебном Зборнику.
В.Вукојевић