Уметници стварају историју кроз своја дела 

Петнаест ликовних уметника окупила је ова шеснаеста по реду Ликовна колонија, која се традиционално одржава током јесени у Лепосавићу. Организатор, Центар за културу ,, Сава Дечанац,,успео је да и у овим тешким безбедносним околностима успешно организује ову манифестацију на радост , како су истакли, и организатора и учесника , од којих су многи овде и по десет година за редом.

Ликовна колонија ,, Копаоник,, има медјународни карактер јер окупља ликовне ствараоце како из  земље, тако И региона. У недељу дана трајања ове манифесатације петнаест уметника ставара своја дела, која ће бити изложена у галерији Центра за културу у Лепосавићу, а после тога остати у трајном фундусу ове установе.

Медју овогодишњим учесницима је И Милован Пенков Пенкасов  из Ниша.Каже да је овде трећи пут на овој колонији И да се изнова враћа јер га ово подручје инспирише, на колонији влада веома креативна атмосфера И свеукупно има веома лепе утиске о организацији И колегама.

-Ја сам редовни учесник И других локовних колонија које се одржавају на Косову И Метохији у Зубином Потоку, на Колонији Соколица у Звечану И на Ликовној колонији у Косовској Митровици. Овде у Лепосавићу се заиста осећам божанствено, овде смо се сви нашли као једна породица, а што се тиче структуре учесника пола је младјих колега, а друга половина је старије животне доби, који су ветрани у овом послу. Примећујем И да је овде већина жена ликовних уметница.

За свој уметнички рад каже да је богат И садржајан.

-Моје интресовање за уметност почиње још давне 1981 године из уметничке школе, уписао сам Ликовну Академију у Београду, али сам касније те студије наставио на Ликовној Академији у Приштини. Завршио сам Академију уметности у Приштини 1987. Године, а 1990 године завршио сам Психологију. Радио сам као професор у две Гимназије у Приштини, али сам 1990 .године напустио Приштину И рад наставио у Нишу. Ипак, ја сам се временом духовно вратио на Косово И Метохију кроз учешће на ликовним колонијама И оставио сам преко пет стотина својих дела у ових тридесетак година, каже Пенков.

Сваки нови долазак на простор Косова И Метохије за овог уметника је , како каже, место где надје себе.

– Политичари додју И продју, а народ остаје И живи свој живот. Тако И ми уметници, стварамо своја дела која ће остати И она пишу историју. Наша дела остају вечито И ту је све записано. Овде смо да подржимо српски народ културом  И нашим делима, која ће осати вечна , како И генерације народа  које се смењују, али опстају.

На питање шта представља његов уметнички опус, он истиче да је најпознатији по сликању петлова.

– Ја сам познат и  по пејзажима, а задовољство ми је И да осликавам петлове.  Родјен сам на Старој планини, па сам доста својих дела посветио том народу  на Старој планини код Димитровграда. Дужност нам је да на једној колонији насликамо по две свике, али мој домет је И десетак слика, желим увек да неком својом сликом обрадујем И своје пријатеље. Тренутно радим Косовску девојку , која ће бити на изложби, а радим је за поклон.

О својим плановима скромно говори, јер планови су неизвесни.

-План ми је да се после ове колоније вратим у свој град Ниш, где имам свој атеље И галерију И то ће бити мој одмор до пролећа. Иначе имаћу изложбу у Београду у Галерији 73 и једну изложбу у граду Пироту. Иначе, за себе могу рећи да   сам универзални војник, завршио сам вајарство, а магистрирао сликарство, бавим се и индустријским И графичким дизајном , иначе живим као слободни уметник, али препустио сам се свом атељеу И живим од сликарства. Ја сам испуњен човек, то је мој живот. Све што сам хтео,  постигао сам, имам двоје деце, њих сам ишколовао, они имају своје животе, посећују ме. Желео сам   да се бар једно од њих определи за уметност, али нису то желели. Можда је И боље, поштујем њихов избор. Један уметников живот треба да садржи једну целину, а ту целину чини И породица. Не може уметник сам да живи, с једне стране он живи са својим делима , а као и свака слика увек има да се још нешто дода И човеков живот је такав, закључује Пенков.

Сузана Милојевић Павловић је први пут на овој колонији И каже да се веома лепо осећа овде. –Уметнички рад ове колоније је теаматски И инспирисали су ме манастири на овом подручју И цела Ибарска долина, тако да  с ам урадила један пејзаж. Наше слике говоре, свака има своју причу. Уметник је као земља, која радја све. Овде влада веома позитивна енергија И видим да су  све колеге веома инспирисане  за рад. Радили смо портрет Патријарха Павла И сунцокрете из овог краја, али још низ слободних тема, каже Павловић.

Иначе сликарка Павловић ради већ двадесет година у стилу   експресионизма ,а инспирација су јој слике манастира.

– Да,  урадила сам слике манастира Црна Река, цркву у селу Врачеву у општини Лепосавић И Пећку Патријаршију. Поред сликарства интересује ме И поезија , па сам члан једног књижевног удружења,, Соколово Перо ,, у Соко Бањи И ,,Бранко Ћопић,, у Нишу, а у њиховим зборницима сваке године објављујем своје песме, истиче сликарка Павловић.

Покровитељ Ликовне колоније,, Копаоник,, у Лепосавићу је Привремени орган ове општине, а финансијски је подржана од стране Министрства културе Републике Србије.