Уништавање трагова о српском трајању на КиМ

Књига „Српска гробља на Косову и Метохији“ др Митре Рељић разоткрива антицивилизацијско деловање против православља

 

Др Митра Рељић открива податак и тврди да је у периоду од 1999. до данас уништено неколико десетина хиљада надгроб них споменика, различите старости, од средњег века до данас

Косовскометохијски одбор Матице српске објавио је 2020. године књигу „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“, професорке у пензији др Митре Рељић с Филозофског факултета у Косовској Митровици. Рецензенти књиге су: академик Предраг Пипер, проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић и мр Живојин Ракочевић.
Ова вредна монографија представља резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених надгробних споменика, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављаних (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника током и након ратних сукоба 1999. године. Идеја о потреби бележења надгробних текстова пре него што их „прогута” земља, јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године.

Надгорбни споменици у нестајању

У првом делу књиге разматра се сакрални и национално-културни значај надгробних споменика уопште, а посебна пажња посвећује се српским гробљима на Косову и Метохији и надгробним споменицима у нестајању. Други део књиге представља подлогу навода и закључака датих у првом делу. Чини га збир натписа преузетих са оштећених, срушених и (или) поломљених (неретко здробљених) споменика на српским гробљима широм Косова и Метохије. Грађа је у књизи представљена по областима и местима, а садржи и кратак подсетник на историју насеља и на оно што се, почев од 1999. године, догађало са његовим становништвом, црквом (црквама) и месним гробљем (гробљима). Монографија садржи и фотографије као додатну врсту грађе.
-Споменички натписи на српским гробљима на Косову и Метохији пружају довољно података о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовскометохијских Срба, о патријархалној везаности породице, свагдашњој скромности, вери и праштајућој природи Косовца и Метохијца. Такође се долази до закључка да споменички натписи на српским гробљима Косова и Метохије представљају, између осталог, драгоцену језичку грађу која пружа обиље података, каже се у књизи. Највећи познавалац ове проблематике, др Митра Рељић, двадесет година проучава уништено српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији и нико се пре ње, а ни после, није латио овог посла од изузетно значајног националног интереса. У књизи ,,Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина” др Митра Рељић открива податак и тврди да је у овом периоду уништено неколико десетина хиљада споменика, различите старости, од средњег века до данас. Али у етар је, међутим, после рата 1999. отишла прва информација да се ради о уништених нешто преко 5000 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља и та је бројка најчешће и данас у оптицају.
Др Митра Рељић у књизи, поред осталог, наводи: „Преорано гробље у Речанима, у депонију смећа претворено гробље у Којловици, као и у Матичану крај Приштине, у депонију претворено, потом поплочано и тракторима те другом механизацијом притиснуто гробље у Ђаковици, затрто гробље у селу Златаре надомак Приштине, песком насуто гробље у Великој Реци код Вучитрна, само су нека од бројних српских гробаља којима се више не препознаје дојучерашња локација“.

Разрушена, спаљивана, поплочена… гробља

Гробља су најчешће уништавана рушењем и разбијањем надгробника, минирањем и спаљивањем целих гробљанских локација. У појединим местима (на пример, у метохијским селима Жакову, Сиги, Брестовику, Белом Пољу, у Вучитрну, као и у селу Врници надомак Вучитрна и др.) покојници су ископавани и њихови остаци разбацивани уоколо”.
Радећи на овој књизи др Митра Рељић се сусретала са бројним отежавајућим околностима, у небезбедној средини, у које истраживач може да западне приликом сусретања са раскопаним гробовима, уништеним споменицима, сликама покојника, међу којима је мноштво деце, а које су неретко вандали ломили.
Ауторка каже да се о овом прворазредном проблему може говорити с више аспеката, али да „примарни циљ ове књиге јесте да скрене пажњу на нестајање споменичких натписа – специфичне и вредне језичке грађе која сведочи како о вери и обичајима, вредносним судовима и моралним начелима тако и о социјалном положају, културолошким навикама, једном речју, менталитету и идентитету народа”.
Уништавање гробаља у протеклих двадесет година је део систематског уклањања трагова српског и православног присуства на Косову и Метохији. Заједно с нестанком и протеривањем Срба из градова, у највећој могућој мери, порушена су велика градска гробља у Приштини, Косовској Митровици, Пећи, а гробље у Ђаковици је потпуно затрто. Из шикаре у коју зараста назире се тек остатак градског гробља. Најмање је страдало призренско гробље. Једна од метода уништавања је преименовање и фалсификовање имена, намене и власништва, гробаља, цркава и културних места.
Др Митра Рељић у овом научно-истраживачком раду у књизи „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“, наводи бројне примере затирања српских гробаља. Карактеристично је разорено српско гробље у Гњилану где се у фалсификовању отишло тако далеко да је недавно на албанском језику постављена табла ,,Гробница припадника заједнице католика, протестаната и Јевреја”. Тако је српско православно гробље постало место неких других и, у највећем броју, непознатих заједница и вероисповести. Дубоко у етнички очишћеној терит Славица Ђукић