Уништене све карауле Војске Србије
Само је караула Врбница код истоименог граничног прелаза Србије са Албанијом, код Призрена према Куксу, остала читава
Граница Србије са Албанијом је дуга 111 километара и пружа се од тромеђе Србије, Северне Македоније и Албаније код места Рестелица у Гори, до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини Богићевици (2.092 мнв). Ово је најкраћа државна граница Србије и на њој постоје два друмска прелаза: „Ћафа Прушит” (Морина, код Ђаковице) и „Врбница” (код Призрена). Граница према Албанији од 10. јуна 1999. године није под контролом Републике Србије, иако Резолуција 1244 предвиђа да српско особље задржи контролу над кључним граничним прелазима. У 78-дневном бомбардовању НАТО алијансе на Југославију 1999. године уништене су све, 25 караула Војске Југославије на српскоалбанској граници. Карауле на Проклетијама, преко Јуничких планина, Коритника до Шар планине, до крајње границе на југу између Србије, Македоније и Албаније на Шар планини, изнад Рестелице, буквално су нестале под НАТО бомбама. Оно што није срушено НАТО бомбама албански екстремисти су опљачкали и докрајчили накнадним минирањима и рушењима. На територији Горе, од Врбнице до Брода, постојало је девет караула : „Брод”, „Драгаш”, „Бродосавце”, „Милорад Стојановић”, „Глобочица”, „Крстец”, „Орчуша”, „Крушево” и „Рестелица”. Све до једне су срушене. Карауле „Кошаре“ и „Морина“, налазиле су се у зони одбране 53. граничног батаљона, која се простирала, на западу од тромеђе на планини Богићевици до карауле „Ликен”, на истоку, у дужини од 70 километара. Овако велику зону браниле су две граничне чете Војске Југославије, са посадама на девет сталних караула: „Генерал Павле Илић”, „Кожњар”, „Кошаре”, „Морина”, „Митар Војиновић”, „Дева”, „Ћафа Прушит”, „Годен”, „Дејан Радановић” и „Ликен”, и на три летње карауле: „Бошко Жиловић”, „Ђеравица” и „Маја Чобан”. Сталне карауле према Албанији су биле и „Горожуп”, „Честак”, „Данило Јауковић” и „Врбница”. Тако је срушено укупно 25 караула на српскоалбанској граници. Само је караула „Врбница” код истоименоног граничног прелаза Србије са Албанијом, код Призрена према Куксу у Албанији, остала читава. Сада према Албанији на овим местима нема никог да контролише пролазе са једне на другу страну. На сваку од ових караула изучено је неколико стотина килограма НАТО бомби а неколико десетина српских хероја, браниоца отаџбине Србије, положило је животе на овим граничним караулама. Само у рејону карауле „Кошаре” погинуло је 108 војника војске, тадашње СР Југославије. Морина и Врбница данас су једини гранични прелази према Албанији. Због никакве контроле на Шар планини између Горе и Албаније учестале су пљачке Албанца који упадају у горанска села на Шари и пљачкају их, нарочито лети. На другој страни од 55 албанских караула према Србији (Косову и Метохији) само десет није опљачкано, срушено и запаљено у немирима који су избили у Албанији у пролеће 1997, када су, између осталог, опљачкани магацини албанске војске. У походу на граничне карауле, као и на касарне и друге војне објекте у унутрашњости, народ је најпре износио наоружање, муницију, војну опрему, а потом храну и све остало. Данас на граници Албаније и Србије, према Косову и Метохији, има само три карауле. З.Влашковић
